Gujaničić: Politika u centru razvoja tržišta telekomunikacija

„Time je svetski trend vertikalnog širenja telekomunikacionih biznisa, kako bi ponudili što šire usluge i sadržaje i time zadržali klijenta, dobio i ovdašnju ogoljenu varijantu“, naveo je Gujaničić u autorskom tekstu za mesečnik „Biznis i finansije“.

On je istakao da se globalna telekomunikaciona industrija pokazala kao jedan od otpornijih sektora tokom krize izazvane pandemijom korona virusa, a da će se znati kako je poslovao Telekom Srbija tek narednoga leta, „pošto ni zakonske obaveze ni skoro pet miliona akcionara nisu bili dovoljni argumenti da se ova kompanija kotira na berzi i unese dašak transparentnosti u svoje poslovanje“.

„Uprkos nedostupnosti podataka, za očekivati je da su se svetski trendovi osetili i na domaćem telekomunikacionom tržištu. Uvođenje vanrednog stanja i povećan obim broja korisnika koji su radne ili školske obaveze obavljali od kuće svakako je doveo do većeg korišćenja širokopojasnog interneta, dok su u segmentu mobilne telefonije izostali prihodi od rominga usled ograničenog kretanja korisnika“, ukazao je Gujaničić.

Dodao je da je velika neizvesnost u pogledu budućih poslovnih izgleda verovatno dovela do smanjenja kapitalnih izdataka telekomunikacionih kompanija, a za očekivati je da će prva žrtva biti razvoj 5G mreže, čija će se implementacija verovatno gurnuti u dalju budućnost.

Gujaničić je naveo da tržište mobilne telefonije u Srbiji već duže vreme beleži stagnaciju i da su se „prilično iskristalisali“ udeli tri učesnika koji čine preko 99 odsto tržišta.

U protekloj poslovnoj godini Telekom Srbija (udeo na tržištu od 44,1 odsto) zabeležio je blagi rast prihoda od 1,2 odsto, Telenor (udeo 31 odsto) je registrovao još skromniju stopu rasta od 0,6 odsto, dok je VIP mobile povećao prihode 9,5 odsto i nastavio da popravlja udeo na tržištu (trenutno 24,3 odsto).

Podaci RATEL-a pokazuju da je na kraju juna ove godine bilo 8,1 miliona aktivnih korisnika u mobilnoj telefoniji, čime je nastavljen trend pada broja korisnika (pad od tri odsto u odnosu na prethodni kvartal).

Tokom pandemijskog drugog kvartala ostvaren je značajan skok odlaznog govornog saobraćaja (rekordnih 5,45 milijardi minuta), dok je nastavljen blagi trend povećanja broja postpejd korisnika i suprotni trend u pripejdu (5,04 miliona nasuprot 3,08 miliona korisnika).

Internet saobraćaj je u drugom tromesečju dostigao rekordnih 109,5 miliona gigabajta, što je dvocifrena stopu rasta na godišnjem nivou.

„Na tržištu fiksne telefonije dominira Telekom Srbija (tržišni udeo od 77 odsto), ali uz konstantno opadanje prihoda. Telekom je prošle godine zabeležio prihod od 29,3 milijarde dinara (pad od preko pet odsto), što je bilo ispod polovine realizacije ostvarene od usluga mobilne telefonije“, istakao je Gujaničić.

Kako je naveo, u širokopojasnom internetu i distribuciji medijskih sadržaja „vodi se glavna borba na domaćem tržištu, začinjena megalomanski plaćenim preuzimanjima kablovskih operatera i skupim nadmetanjem za stvaranje i kupovinu sadržaja“.

„Nakon preuzimanja nekolicine operatera u protekle dve godine, Telekom Srbija na tržištu širokopojasnog interneta zauzima udeo od 48,4 odsto (SBB 32,7 odsto), dok u distribuciji medijskih sadržaja dominira SBB (udeo od 47,5 odsto naspram Telekomovih 39,2 odsto)“, naveo je Gujaničić.

Po podacima RATEL-a, kako je dodao, broj pretplatnika širokopojasnog interneta je u stalnom porastu (1,66 miliona na kraju drugog kvartala, i najviše je zastupljen kablovski pristup (44,6 odsto).

„Onda i ne čudi što se vodila rovovska bitka ova dva dominantna učesnika na tržištu za preuzimanje mnogobrojnih kablovskih operatera. To je pre dve godine kulminiralo početkom agresivne strategije preuzimanja od strane Telekoma, koji je platio preko 300 miliona evra za nekoliko kablovskih operatera“, podsetio je Gujaničić.

Sličan trend rasta beleži i distribucija medijskih sadržaja (neznatno preko dva miliona pretplatnika na kraju drugog kvartala), a u pretplati dominira kablovska televizija (47,9 odsto), dok internet protokol televiziju (IPTV) poseduje četvrtina pretplatnika.

„Kombinacijom ‘kabla’ i sadržaja SBB i Telekom pokušavaju da ‘vežu’ što veći broj korisnika, što je legimitan cilj u biznisu sve dok se ne pređu izvesne granice. One finansijske su odavno probijene, s obzirom da obe kompanije nose u bilansima dug koji je nestandardan za firme lokalnog (regionalnog) potencijala, te bi ovo preterano oslanjanje na spoljašnje izvore finansiranja moglo skupo da ih košta u slučaju nepredviđenih okolnosti na tržištu“, ukazao je Gujaničić.

Kako je ocenio, „one mnogo opasnije granice tiču se političkog uticaja i moći, čiji je glasnogovornik nacionalni operater i čije su poslovne odluke proteklih godinu, dve, blago rečeno, imale primese političke trgovine“.

„Ako se ovome doda višegodišnje zanemarivanje građana u ulozi kako manjinskih akcionara, tako i faktičkih poslodavaca u upravi ove kompanije, nastup čelnika ove firme ostao je bez presedana, ne samo u telekomunikacionoj industriji, već i u svetskoj korporativnoj praksi. Na kraju će poslovni neuspeh biti pripisan svetskoj recesiji ili generalnoj saturaciji telekomunikacione delatnosti, a ceh će svakako biti uručen akcionarima, koji su, gledano i sa aspekta većinskog vlasnika i manjinskih interesa, građani ove zemlje“, upozorio je Gujaničić.