Gulan: Nikada više neće biti jeftine hrane

Cene đubriva rastu, nestašica uree je sve veća, a poljoprivrednici zbog niskih subvencija nisu u stanju da obezbede prihranu za žitarice. Pritisnuti visokim cenama i niskom pomoći, poljoprivrednici požarevačkog udruženja „Stig“ najavili su protest upozorenja za četvrtak 25. novembra.

Kako kažu iz ovog udruženja, cilj im je da upozore i osveste nadležne na opasnost ovakve situacije i po poljoprivrednike i po državu uopšte.

„Nastojimo da upozorimo državu na nedostatak i cenu azotnih đubriva jer 1.000 evra je trenutno cena tone uree. To što govore da smo dobro zaradili na poljoprivredi ove godine ne poričemo, ali to nije relevantno za sve predele jer ispod Save i Dunava zbog suše nisu bili visoki prinosi. Zar i to malo što smo zaradili treba neko da nam uzme, do srži i koske?“ kazao je predsednik udruženja Ivan Vučković.

Vučković upozorava da je jako mali broj ratara uspeo da obezbedi čak i osnovno đubrivo za pšenicu, računajući na prihranu azotom.

„Sa cenom azota od 1.000 evra većina neće imati mogućnost da ga nabavi. Time i država i poljoprivrednici ulaze u problem, ali i mlinarsko-pekarska industrija. Smanjiće se prinos pšenice za sledeću godinu, kvalitet će opasti. Prva prihrana repice i pšenice je za mesec i po dana, a đubrivo se obezbeđuje već u decembru“, kaže Vučković.

Kao jedno od rešenja poljoprivrednici vide povećanje subvencija, koje su u ovom trenutku, kako kažu, drastično niže od onih u zemljama regiona.

„Svesni smo da u celom svetu postoji problem zbog cena gasa, ali isto tako svuda u svetu su subvencije preko 300 evra po hektaru koje uspevaju nekako da ispeglaju problem“, ukazuje Vučković.

Da su subvencije nekonkurentne i niske smatra i agroanalitičar Branislav Gulan.

„Naše subvencije su po hektaru 35 evra, bile su 5.200 dinara do pre godinu ili dve dana, pa su smanjene za 1.200 dinara. Sa takvim subvencijama ne možemo da budemo konkurentni ni sa jednom zemljom. Na primer subvencije u Hrvatskoj iznose 480 evra po hektaru, a u EU se kreću i do 900 evra za hektar. Naš seljak nije konkurentan. Mi imamo proizvodnju po hektaru vrednu 1.000 evra, Holandija ima 24.000 evra, Danska 17.000 evra. Naša vrednost poljoprivredne proizvodnje prošle godine bila je preko pet i po milijardi dolara, do sad se kretalo između četiri i pet. Uopšte nismo konkurentni sa zemljama sa kojima bi mogli da se poredimo“, objasnio je Gulan i dodao da poljoprivreda u Srbiji nije strateška delatnost, te da naš cilj mora biti da proizvodnja po hektaru bude vredna bar 10.000 dolara a ne samo 1.000 dolara.

Kada je reč o protestima i proceni njihove efikasnosti, Gulan je mišljenja da oni neće uticati na rast cena, te da promena može nastupiti jedino ako poljoprivrednici deluju ujedinjeno.

„Samo udruženi poljoprivrednici, nastupajući organizovano, mogu nešto da urade, tražeći od Vlade promenu strategije poljoprivrede. Jer mi imamo strategiju koja je nerealna, netačna i neostvariva“, kaže Gulan, zaključujući da više nikada neće biti jeftine hrane.

Tekst je deo projekta koji je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.