Guvernerka NBS: Inflacija će u februaru pasti na 5,5 odsto

Inače, poslednji zvanični podatak o visini inflacije Republički zavod za statistiku je objavio za decembar, a januarsku inflaciju objaviće u ponedeljak 19. februara, dok se zvanični podaci o februarskoj inflaciji mogu očekivati za mesec dana.

Tabaković je istakla da je rezultat postignut u februaru planiran tek za mart.

„Inflacija je na opadajućoj putanji i to će nam omogućiti da donosimo odluke za dobrobit svih“, naglasila je Tabaković u svom govoru.

Ona se osvrnula i na 2023. godinu, koja je, prema njenim rečima, bila izazovna i obeležena novim geopolitičkim neizvesnostima i podsetila na to kolika je inflacija bila tada.

„Još u februaru prošle godine, kada je inflacija bila gotovo na vrhuncu, isticala sam da će ona krajem 2023. biti na dvostruko nižem nivou. To se i ostvarilo i međugodišnja inflacija je krajem 2023. iznosila 7,6 odsto. Pritom, i tada, kao i sada, povratak inflacije u granice cilja očekivali smo sredinom ove godine“, poručila je Tabaković.

Kako je dodala, daljem usporavanju inflacije doprineli su slabljenje troškovnih pritisaka i efekat baze kod cena hrane, kao i efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova, koji su uticali i na snižavanje bazne inflacije na 6,5 odsto međugodišnje u decembru.

„Nastavak usporavanja inflacije očekujemo i u ovoj godini. Prema našoj novoj projekciji, inflacija će se u granice cilja od tri plus minus 1,5 odsto najverovatnije vratiti sredinom ove godine, a zatim će se krajem godine približiti centralnoj vrednosti cilja, što je nivo oko kog će se kretati i u srednjem roku. Takvom kretanju inflacije najviše će doprineti efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, slabljenje globalnih troškovnih pritisaka i usporavanje uvozne inflacije, još uvek slaba eksterna tražnja, kao i očekivani dalji pad inflacionih očekivanja“, obrazložila je guvernerka.

Kada je reč o inflacionim očekivanjima, kako je dodala, sada se i kratkoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora nalaze u granicama cilja, a ne samo srednjoročna.

„Projektovano kretanje inflacije i prenošenje efekata prethodnog zaoštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita, štednje i inflaciona očekivanja opredelili su našu odluku o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou od 6,5 odsto u periodu od prethodnog izveštaja“, navela je ona.

Pritom, kako je naglasila, negativni uticaji na privredni rast svedeni su na najmanju moguću meru, a finansijska stabilnost je u celosti očuvana.

„Tome u prilog govori zadržano učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima na istorijski najnižem nivou od oko tri odsto, što je rezultat snažnog regulatornog okvira i pažljivo kombinovanih mera monetarne i makroprudencijalne politike. Primer takve politike jeste i naša odluka iz septembra da ograničimo kamatnu stopu na 4,08 odsto za korisnike prvog stambenog kredita s promenljivom kamatnom stopom. Ovom odlukom ne umanjujemo značajnije finansijski rezultat banaka i ne pojačavamo inflatorne pritiske, ali doprinosimo smanjenju kreditnog rizika i očuvanju finansijske stabilnosti, a u određenoj meri i oporavku lične potrošnje“, poručila je Tabaković.

Guvernerka je poručila da je naša inflacija specifična, kao i da smo trpeli posledice inovacija iz međunarodnog okruženja i da smo, zatečeni uvoznom inflacijom, različito reagovali.

Na to je dodala da se Srbija ne ugleda na druge, već reaguje u skladu sa ciljevima.

„Srbija je u različito vreme dostigla vrhunac inflacije, preuzimala rigidne mere i ipak olakšala život građanima“, poručila je Tabaković.

Ona je to opisala tako što ni svi ljudi ne liče jedni na druge, pa tako ni države nisu iste i nemaju iste okolnosti, načine finasiranja, ponašanje građana…

Što se tiče cena hrane u našoj zemlji, Tabaković je potvrdila da imamo više cene hrane nego neke zemlje u okruženju u pogledu mnogih proizvoda i da su zato i pričali o maržama, a da su se na razgovore odazvali svi veliki trgovinski lanci.

Međutim, kako je ukazala, veliki deo proizvođača još uvek smatra da je hrana jeftina, da im se ne isplati, prete da će prosipati mleko i lomiti sadnice.

„Jednake cene hrane ovde i negde drugde je nerealno očekivati. Pitanje je šta je za koga jeftinije, odnosno da li mi svojim ekonomskim politikama pružamo održivu klimu za poslovanje“, naglasila je Tabaković.

Suštinski problemi su, kako je naznačila, monopol i konkurencija.

„Dok ne otvorimo karte ko i koliko ima prave troškove, a da ne ugrozimo tržišnu ekonomiju, teško da možemo da rešimo ovaj problem. Dakle, ne monopol, konkurencija da bude svuda gde je moguća i kada pokrenemo neku stvar, da je izvedemo do kraja“, kazala je guvernerka.

Ona je dalje istakla da je adekvatnom monetarnom politikom obezbeđeno takozvano „meko prizemljenje”.

„Na to ukazuje rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) koji je u četvrtom tromesečju 2023. iznosio 3,8 odsto međugodišnje, odnosno, prema našim procenama, oko jedan odsto desezonirano u odnosu na prethodno tromesečje“, podsetila je Tabaković.

BDP je, prema njenim rečima, ubrzao u drugoj polovini prošle godine i na nivou godine imali smo rast od 2,5 odsto.

„Privredni rast je bio vođen većom aktivnošću u svim proizvodnim i većini uslužnih sektora, pri čemu je gotovo podjednak doprinos potekao od industrije, građevinarstva i poljoprivrede. S rashodne strane posmatrano, prema našoj proceni, najveći pozitivan doprinos tom rastu dali su neto izvoz, usled ostvarenog realnog rasta izvoza robe i usluga i pada uvoza u prvoj polovini godine, kao i fiksne investicije“, obrazložila je ona.

U manjoj meri, kako je dodala, rastu je doprinela i lična potrošnja, koja se oporavila u drugoj polovini godine, pre svega kao rezultat realnog rasta zarada, ostvarenog zahvaljujući usporavanju inflacije, kao i preduzetih fiskalnih podsticaja.

Tabaković je podsetila da su oni i pre godinu dana projektovali privredni rast u rasponu dva do tri odsto, s centralnom vrednošću od 2,5 odsto.

„U isto vreme, za ovu godinu projektovali smo da će, usled planirane realizacije investicionih projekata, rast biti ubrzan i kretati se u rasponu tri do četiri odsto, s centralnom vrednošću od 3,5 odsto, što i sada projektujemo“, kazala je guvernerka.

Dodala je i da se očekuje dodatno ubrzanje ekonomske aktivnosti u narednim godinama, zbog čega su povećali projekciju rasta BDP-a za 2025. i 2026. godinu na raspon od četiri do pet odsto.

Tabaković je podsetila i da je tokom prethodne godine ostvareno snažno poboljšanje eksterne pozicije i da je deficit tekućeg računa platnog bilansa bio znatno niži od projektovanog pre godinu dana i iznosio je samo 2,6 odsto BDP-a.

„Smanjenje deficita tekućeg računa u najvećoj meri je rezultat popravljanja salda energetskog bilansa, ali i visokog rasta izvoza prerađivačke industrije i usluga. Pritom, priliv po osnovu stranih direktnih investicija dostigao je novi rekordni nivo od 4,5 milijardi evra, što je doprinelo rastu deviznih rezervi na, takođe, rekordni nivo od blizu 25 milijardi evra krajem godine, odnosno iznad svih kriterijuma koji se koriste za ocenu njihove adekvatnosti. Podjednako važno je i to što je priliv stranih investicija devetu godinu zaredom u celosti pokrio deficit tekućeg računa, pri čemu ga je u 2023. višestruko premašio“, naglasila je ona.

Prema njihovoj proceni, važan faktor rasta u ovoj godini i nadalje biće lična potrošnja, kao rezultat očuvanog tržišta rada i nastavka rasta zaposlenosti i dohodaka građana, ali ne u meri u kojoj bi to moglo da izazove veće inflatorne pritiske.

„Drugi važan faktor rasta su investicije, i privatne i državne, koje povećavaju proizvodni potencijal. Rastu privatnih investicija doprineće smanjeni inflatorni pritisci, očuvano investiciono poverenje, povećana profitabilnost privrede i očekivani visoki prilivi po osnovu stranih direktnih investicija. Pored toga, planirane su značajne investicije države u saobraćajnu, energetsku i komunalnu infrastrukturu, kao i drugi projekti koje je u okviru programa „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027” nedavno predstavio predsednik Vučić“, rekla je Tabaković.

Prema projekciji NBS, očekivano ubrzanje investicionog ciklusa i s tim povezan uvoz opreme i repromaterijala uticaće na to da se deficit tekućeg računa u ovoj godini i srednjem roku kreće oko nivoa od četiri do pet odsto BDP-a.

„Ipak, navedeni uvoz biće u velikoj meri kompenzovan rastom izvoznih kapaciteta i oporavkom eksterne tražnje iz zone evra, čime će u potpunosti biti obezbeđena i eksterna održivost. I nadalje projektujemo punu pokrivenost tekućeg računa neto prilivima po osnovu stranih direktnih investicija, pri čemu očekujemo da će se prilivi u Srbiju, nominalno posmatrano, i narednih godina zadržati oko prošlogodišnjeg rekordnog nivoa, koji je iznosio 4,5 milijardi evra“, navela je Tabaković.

Kada je reč o prilivu stranih direktnih investicija, ona je rekla da je iz godine u godinu taj priliv ostao projektno i geografski rasprostranjen i usmeren u razmenljive sektore.