Handelsblat: Litijum u Evropi – blagoslov ili prokletstvo

U opširnom članku koji je uglavnom o borbi lokalnih vlasti i žitelja Kaseresa na jugozapadu Španije protiv otvaranja rudnika litijuma u blizini njihovog grada, taj privredno-politički list piše da to nije izuzetak i da i u drugim delovima Evrope u kojima je otkriven litijum traju „svađe oko prokletstva i blagoslova“ tog otkrića.

„Na primer u Portugalu, Velikoj Britaniji i Srbiji. Činjenica je: Taj laki metal ima važnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena, jer je jedna od najvažnijih sirovina za proizvodnju baterija, i to ne samo za pametne telefone, laptop računare, nego pre svega za električne automobile“, piše dnevnik.

„Handelsblat“, međutim, ukazuje da su „evropske rezerve u globalnim razmerama relativno skromne, a zabrinutost stanovništva zbog životne sredine velika, što bi moglo i da ugrozi eksploataciju“, preneo je portal Euraktiv Srbija.

Kao primer dnevnik navodi planove kompanije Rio Tinto sa nalazištem visokokvalitetnog litijuma u dolini reke Jadar, ali i tvrdnje nevladinih organizacija da to može da nanese „nepopravljivu štetu vodi, zemljištu, vazduhu i ljudima“. List piše da je i Srpska akademija nauka i umetnosti zamolila Vladu Srbije da razmotri nepopravljive posledice.

Takođe, dnevnik navodi da građanske inicijative optužuju Vladu Srbije da budzašto prodaje litijum, pošto će Rio Tinto u prvih deset godina eksploatacije zaraditi četiri milijarde evra, a država Srbija samo 300 miliona.

„Oni smatraju da bi bilo bolje da Srbija, poput Bolivije, rudu eksploatiše preko državnog preduzeća i tako finansira najviše ekološke standarde i ujedno više zaradi“, piše dnevnik.

U Boliviji se, podseća list, prema istraživanjima američkog Geološkog instituta USGS, nalazi više od 26,5 odsto što je najveći deo ukupne svetske rezerve litijuma, procenjene na 79,4 miliona tona.

Argentina ima oko 24,3 odsto a Čile 12,1 odsto. Srbija, prema tim podacima, sa oko 1,2 miliona tona tog lakog metala raspolaže sa 1,5 odsto ukupnih svetskih rezervi. U Nemačkoj se nalaze 3,4 odsto, a u Češkoj 1,6 odsto svetskih rezervi, piše Handelsblat.

List navodi da Evropa želi da postane nezavisnija od uvoza sirovina u važnim oblastima i podseća da je litijum do sada uglavnom uvozila iz Kine, pošto ona ima najveće rafinerijske kapacitete za izdvajanje litijuma iz rude koja se uglavnom vadi u Južnoj Americi.

„A potrebe su ogromne. Prema podacima Evropske komisije Evropi će 2050. godine za akumulatore i električne automobile biti potrebno 60 puta više litijuma nego danas. Potražnja je već podigla cene. Tona litijum-karbonata koji je dovoljno kvalitetan za proizvodnju baterija, košta sada u Evropi 12.500 dolara – 30 odsto više nego početkom godine“, navodi list.

„Zemlje gde ima litijuma nadaju se da ga neće samo eksploatisati, već da će preko tih nalazišta privući i proizvodnju baterijskih ćelija, automobilskih baterija, i kao krajnji korak i proizvodnju električnih automobila“, piše list, i navodi reči premijerke Ane Brnabić da Srbija neće dopustiti izvoz sirovog litijuma, već samo polufabrikata ili baterija.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, prema pisanju dnevnika, „sanja o fabrici baterija i električnih automobila u Srbiji“ i nada se čak da će u zemlju privući nemačke proizvođače automobila. Dnevnik prenosi Vučićeve reči da bi bilo „šteta da se od tog litijuma ništa ne napravi“.

„Međutim, mnogi delovi Evrope se nadaju da zbog nalazišta litijuma mogu postati mesta za proizvodnju baterija, a to je strateška oblast evropske politike“, piše u članku.

„Već smo doneli odluku da litijum eksploatišemo samo ako možemo da dovedemo i sledeću fazu u lancu stvaranja nove vrednosti“, izjavio je za Handelsblat i portugalski ministar privrede Pedro Siza Vijeira. To podrazumeva oplemenjivanje litijuma i proizvodnju baterijskih ćelija, ili celih baterija u Portugalu.

Sličnu „renesansu“ od nalazišta litijuma otkrivenih 2017. godine, očekuje i engleski tradicionalno rudarski region Kornvol. „I britanska vlada se nada da će u zemlju dovući ceo lanac stvaranja nove vrednosti u oblasti električnih automobila“, piše Handelsblat.

Međutim, u španskom Kaseresu projekat eksploatacije litijuma je zbog protivljenja lokalnih vlasti i stanovništva „stavljen na led“.

„Kod nas nikada neće biti izgrađen rudnik litijuma, kaže gradonačelnik Kaseresa Luis Salaja. Taj grad od 100.000 stanovnika nalazi se u regionu Estramadura, na jugozapadu Španije. To je jedan od najsiromašnijih delova zemlje. Nezaposlenost među mladima je 56 odsto. Ali Salaja ne obuzima oduševljenje zbog toga što australijska rudarska kompanija Infiniti litijum posle probnih bušenja veruje da se tu nalazi jedno od najvećih nalazišta u Evropi – uprkos svim obećanjima“, piše Handelsblat.