Haotična dekarbonizacija elektroenergetskog sektora Zapadnog Balkana

Istraživanje sprovedeno od januara do septembra 2023. uz učešće više od 100 stručnjaka sa Zapadnog Balkana imalo je za cilj procenu efikasnosti trenutnih energetskih i klimatskih politika EU u regionu i identifikovanje izazova i „uskih grla“ koja usporavaju dekarbonizaciju elektroenergetskog sektora.

Regionalni energetski stručnjaci složili su se da će se, bez značajnih prilagođavanja politika EU i mehanizama podrške za Zapadni Balkan, nastaviti trend haotične i lažne dekarbonizacije, saopštio je RESET.

Među identifikovanim razlozima za tako „alarmantan“ zaključak u izveštaju „Haotična i lažna dekarbonizacija elektroenergetskih sektora na Zapadnom Balkanu“, pored ostalog, jeste i činjenica da vlade Zapadnog Balkana očekuju da javne elektroprivrede budu glavni nosioci energetske tranzicije i da predvode razvoj obnovljive energije.

Međutim, navodi se, te kompanije nemaju potrebne finansijske i stručne kapacitete za to, jer prvo moraju da prođu proces internog restrukturisanja.

Nasuprot tome, vlade uglavnom zanemaruju značaj drugih aktera (privatnih investitora, lokalnih samouprava, malih i srednjih preduzeća i građana) u održivoj energetskoj tranziciji, ukazuje RESET.

Eksperti koji su učestvovali u istraživanju saglasni su da dekarbonizacija neće biti ostvariva bez pristupa jeftinijim izvorima javnog finansiranja, uključujući međunarodnu finansijsku pomoć.

„Taj pristup treba uslovljavati programima za pravednu i inkluzivnu energetsku tranziciju, kao što su podrška građanskoj energiji, smanjenje ekstremnog energetskog siromaštva i socioekonomska restrukturisanja regiona zavisnih od uglja“, navodi se.

Ističe se da sprovođenje održive energetske tranzicije u zemljama Zapadnog Balkana neće biti moguće bez značajne finansijske podrške EU i drugih razvijenih zemalja, što su se obavezali u okviru Pariskog klimatskog sporazuma.

Trenutno se sprovođenje energetske politike EU na Zapadnom Balkanu prevenstveno odvija kroz ugovor o Energetskoj zajednici i proces koji je većinski percipiran kao „odozgo-prema-dole“.

Eksperti ocenjuju da je potrebno izmeniti ugovor i reformisati Energetsku zajednicu tako da se nacionalni parlamenti ugovornih strana eksplicitno uključe u postupak donošenja odluka Zajednice, čime se obezbjeđuje demokratski, inkluzivan i pravedan proces usvajanja politika.

Dodaje se da je takođe potrebno osigurati potpuno uključivanje nevladinih organizacija i stručne zajednice, kao i pružiti podršku unapređenju profesionalnih kapaciteta u zemljama Zapadnog Balkana uz istovremene programe usavršavanja i prekvalifikacije radnika, posebno onih u regionima uglja.

Jedna od preporuka istraživanja RESET je i da je neophodno da EU pripremi plan za postepenu integraciju zemalja Zapadnog Balkana u evropski sistem trgovine emisijama (EU ETS), kao i da se zemljama regiona omogući besplatna alokacija sertifikata CO2 pod određenim uslovima.

Kako se navodi, taj pristup bi obezbedio početna sredstva za dekarbonizaciju termoenergetskog sektora u zemljama Zapadnog Balkana koje su spremne da se obavežu na prestanak korišćenja uglja.

Zaključna preporuka istraživanja je prijedlog za pokretanje dijaloga predstavnika EU i glavnih lokalnih aktera kako bi se definisala sveobuhvatna i izvodljiva dugoročna strategija i plan održive energetske tranzicije elektroenergetskog sektora Zapadnog Balkana u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU – tj. plana REPower Western Balkans.