Koliko je Đorđe Vajfert bio opsednut rudarstvom govori i podatak da je istovremeno radio više istraživanja, od kojih su se neka pokazala kao promašene investicije, kao što je topionica u Ripnju otvorena za preradu žive iz rudnika na Avali, ali su istraživanja pokazala da su rezerve rude izuzetno male.
Slično je bilo sa rudnicima „Sveta Ana“ na Deli Jovanu, „Sveta Varvara“ na reci Pek i u kopovima na Miroču. Njegova hazarderska upornost se ipak isplatila, otkrivanjem velikih zaliha bakra i plemenitih metala u okolini Bora, dobio je garanciju Trgovačke banke od 50.000 dinara u zlatu koju je iskoristio za otvaranje Borskog rudnika 1904. Vajfert je postao vlasnik jednog od najvećih rudnika u Evropi, koji je ubrzo postao akcionarsko društvo (francusko-srpsko) sa 5,5 miliona francuskih franaka u zlatu, u kome je Vajfert imao akcije u vrednosti preko million franaka.
Dobrovoljac sa Takovskim krstom
Borski rudnik je 1905. zapošljavao 180 radnika, a 1907. već 1.150. Za prvih 10 godina proizvedeno je 49,921 tona bakra, 1,885 tona zlata, 5,887 tona srebra a ostvarena dobit premašila je 20 miliona dinara. Vajfertu se tako brzo isplatilo uporno insistiranje da se nastave istraživanja ruda i tada kada su mu mnogi u njegovom timu tražili da se istraživanja obustave. Rudnik bakra u Boru i danas proizvodi više od tone zlata godišnje i time jača rezerve Narodne banke Srbije.
Malo koji privrednik se može pohvaliti tako visokim odlikovanjima kao Vajfert. Odlikovan je Karađorđevom zvezdom II reda, Karađorđevom zvezdom III reda, Velikim kordonom Svetog Save, Ordenom belog orla sa zvezdom, Ordenom Miloša Velikog, Ordenom Takovskog krsta, Medaljom društva Svetog Save, ratnim spomenicama, kao i Lentom rumunske zvezde, koja se inače dodeljuje samo krunisanim glavama. Ipak, njemu najdraži, bio je Takovski krst, koji mu je dao lično knez Milan Obrenović, inspirisan nesvakidašnjim Vajfertovim podvigom kada je u Srpsko-turskom ratu za jednu noć, kao konjanik, prejahao dugačak put kako bi srpskoj vojsci preneo vrlo važnu informaciju.
Majstor Velike lože
Kada je počeo Prvi svetski rat Vajfert je, kao guverner Narodne banke, organizovao transport zlatnih rezervi i dragocenosti najpre u Kruševac, a potom u Francusku, kako ne bi pale u ruke Austrougarima, a iz Francuske je tokom rata slao pomoć srpskoj vojsci i narodu. U Prvom svetskom ratu pivara je bila meta austrougarskih haubica, mnogo je oštećena i nije radila sve do kraja rata. Vajfert je tada kao guverner boravio u Marseju gde je bila preseljena Narodna banka ali je slao novac svojim radnicima. Tokom aprilskog bombardovanja 1941. godine pivara nije pretrpela veća oštećenja, pa je nastavila rad sve do oktobra 1944. U savezničkom bombardovanju, aprila 1944. godine, toliko je oštećena da je morala da stane sa radom.
Od 1890. godine Vajfert je bio mason, a za velikog majstora Velike lože Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije Velike lože Jugoslavije, izabran je 1919. U znak poštovanja prema ovom velikanu 1995. godine je osnovana masonska Loža „Đorđe Vajfert“ s namerom da bude loža poslovnih ljudi, koji će davati određene doprinose pojedinim drušvenim aktivnostima. Umro je 12. januara 1937. godine u Beogradu, a sahranjen je 15. januara u porodičnoj grobnici u Pančevu. Nažalost, nije imao potomaka, a posle njegove smrti nasledio ga je sestrić Ferdinand Gramberg koji je za Vajfertovog života imenovan za njegovog naslednika i glavnog izvršnog direktora svih Vajfertovih firmi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
