Hestil: Prodavaćemo čelik u Srbiji, EU nam nije fokus

Čeličana izvozi više od 90 odsto svoje proizvodnje, ali sada tvrdi da joj glavna razvojna šansa nije Evropska unija, nego Srbija * Istovremeno, Hestil nema nameru da ulaže u tehnologije koje bi joj omogućile da sarađuje sa Fijatom * Stručnjaci veruju da u Hestilu misle da čelik prodaju kineskim firmama koje će graditi železnicu u Srbiji

Bez ostvarivanja tog preduslova, želja Kineza će ostati samo mrtvo slovo na papiru. Takođe, ambicija Hestila da poveća plasman na tržište Srbije ima za cilj logističku podršku kineskim građevinskim kompanijama koje posluju u Srbiji, smatraju sagovornici Danasa.
Naime, Hestil namerava da poveća svoje učešće na domaćem tržištu u situaciji kada se 90 do 95 odsto proizvoda nastalih u Železari izvozi u inostranstvo. Podaci za prošlu godinu pokazuju da je Železara Smederevo (odnosno Hestil Srbija ajron end stil, kako glasi njen novi naziv) na listi vodećih srpskih izvoznika na drugom mestu, sa ukupnim izvozom na kraju novembra od 318,7 miliona evra. U trećem kvartalu 2016. godine izvoz te kompanije je 50 odsto veći nego u istom periodu godinu dana ranije. Na listi najvećih izvoznika ispred smederevske železare je samo Fijat.
Kineski vlasnici Železare pak sada žele da podignu i nivo prodaje na domaćem tržištu. Postavlja se logično pitanje da li je to uopšte moguće u situaciji kada u Srbiji industrija praktično i ne postoji a Kinezi bar u ovom trenutku nisu spremni za sprovođenje kratkoročnih investicija i kapitalnih projekata koji bi tako nešto omogućili. Naime, Hestil je obelodanio da iako je razmatrana izgradnja linije za pocinkovanje, koja bi omogućila izradu delova i opreme za Fijatovu fabriku u Kragujevcu, ta ideja nije uključena u plan investicija za ovu godinu. Hestil planira da ove godine investira 120 miliona dolara u postrojenja, fokusirajući se na unapređenje i modernizaciju funkcionalnosti opreme, kao i mere optimizacije proizvodnih troškova.
– Kinezi se u ovom trenutku odlučuju da novac ulažu samo u održavanje i modernizaciju Železare. NJihov rezon je da je prethodni vlasnik američki Ju es stil svojevremeno osposobio proizvodne pogone te da nema potrebe da oni sada ulažu u taj segment, sem u slučaju da se poveća potražnja za proizvodima iz Železare. Ako do toga dođe Hestil će veoma ozbiljno razmišljati i o povećanju proizvodnih kapaciteta u čeličani. Međutim, da bi do toga došlo potrebno je da počne realizacija kapitalnih projekata u Srbiji. Zato Kinezi ne žure sa investicijama u proizvodnju. Međutim, ako kineske kompanije dobiju posao izgradnje železničke infrastrukture u Srbiji kao što se najavljuje, onda je sasvim jasno da će se šine proizvoditi u Železari Smederevo. Isto tako, jasno je da bi se povećao i obim proizvodnje za potrebe građevinske industrije u našoj zemlji. Kad se pogleda iz tog ugla jasno je kao dan da je plan Hestila da poveća svoj udeo koji plasira na tržište Srbije izvodljiv – navodi LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
On dodaje da bi izgradnja linije za pocinkovanje značajno povećala učešće proizvoda Železare na domaćem tržištu, ali da je potpuno nerealno očekivati od Kineza da uđu u tu investiciju bez jasnih garancija kakvi su poslovni planovi Fijata u Srbiji u narednom periodu.
– Naime, ako bi Fijat posle 2018. godine napustio Srbiju ili ne bi kupovao proizvode iz Železare, investicija u liniju za pocinkovanje ne bi imala planirani efekat. Suština svega dosad izrečenog je u tome da, između ostalog, i država Srbija mora da obezbedi realizaciju određenih kapitalnih projekata i aranžmana kako bi Kinezi investirali u proizvodne kapacitete u Železari – objašnjava Savić.
Ekspert za strana ulaganja Mahmud Bušatlija kaže za Danas da je težnja Hestila da poveća plasman proizvoda Železare Smederevo na srpskom tržištu logičan i očekivan potez.
– Razlog je veoma jednostavan. Na taj način Kinezi pomažu sopstvenu privredu odnosno kineska građevinska preduzeća angažovana u Srbiji. NJima je čelik potreban za izgradnju mostova, sutra će im biti potreban ako budu gradili železničku infrastrukturu u Srbiji. Kinezi su zato i kupili Železaru Smederevo da obezbede pouzdanog dobavljača pod svojom kontrolom za građevinske firme iz te zemlje. Mnogo je jeftinije pribaviti sve što je potrebno za gradnju u Srbiji, a osim toga može da se dela i naručuje brzo i u kratkim vremenskim intervalima. Znači, ne povećava Hestil promet u Srbiji zarad srpske već kineske industrije – zaključuje Bušatlija.

Zatvorena „mala vrata“

– Hestil je najverovatnije imao ideju da kupovinom Železare Smederevo na tržište Evropske unije plasira jeftinije proizvode od čelika iz Kine. Međutim, Evropska komisija je pokrenula antidamping istragu za period počev od 1. jula 2015. do 30. juna 2016, a protiv uvoza toplo valjanih proizvoda poreklom iz nekoliko zemalja, uključujući proizvode srpskog proizvođača Železare Smederevo. Dakle, ovde nije reč o kvalitetu tih proizvoda nego u činjenici da su jeftiniji od onih koji se proizvode u EU i zato su neprihvatljivi za to tržište. Kinezi su prihvatili da će poštovati pravila EU te će izvoziti samo ono što je proizvedeno u Železari. Smederevska železara može da proizvede dovoljne količine kako bi se pokrili troškovi i ostvario profit. Da nije tako Kinezi ne bi kupili tu fabriku. Jedino što gube je ulaz na „mala vrata“ za jeftine proizvode čelične industrije iz Kine u EU – kaže Savić. Godišnja proizvodnja u Železari Smederevo, čiji je vlasnik kineski Hestil, iznosi 2,2 miliona tona čelika i da je tokom proteklih godina roba proizvedena u Železari Smederevo predstavljala oko jedan odsto tražnje u Evropskoj uniji.