Hibridi različite dužine vegetacije podižu prinose

Kao i kod drugih kultura, i za kukuruz važi pravilo da prednost treba dati hibridima različitih osobina, „jer to je garancija stabilnih prinosa i bolje organizacije rada, odnosno efikasnije iskorišćenosti mehanizacije, radne snage i drugih kapaciteta“, objašnjavaju profesori Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, gde je nedavno održano savetovanje „Dobar dan, domaćine“ namenjeno poljoprivrednicima.

– Preporučujem ratarima da se opredeljuju za nekoliko hibrida različite dužine vegetacije jer im to pruža veću sigurnosti u pogledu prinosa, posebno u ekstremnim klimatskim uslovima, kakvi su zabeleženi prošle godine. Takođe, to obezbeđuje optimalne agrotehničke rokove za setvu onih kultura kojima je kukuruz predusev. Ništa manje nije važno i vreme setve, kao i gustina plodoreda, koji često mogu da odigra i odlučujuću ulogu. To praktično znači da bi u prvim setvenim rokovima prednost trebalo dati hibridima koji imaju dužu vegetaciju. Bitno je i to da se setva kukuruza ne obavi u kratkom vremenskom periodu, već bi je trebalo prolongirati na čitav april – objašnjava za Danas profesorka Dragana Latković, direktorka Departmana za ratarstvo i povrtarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Ona podseća da je Srbija uveliko usvojila moderan način proizvodnje kukuruza što se, između ostalog, vidi u predsetvenoj pripremi zemljišta koja se svodi na stvaranje povoljnog setvenog sloja u kome će seme kukuruza započeti klijanje i nicanje.

– U klasičnom sistemu proizvodnog procesa, predsetvena priprema zemljišta podrazumevala je nekoliko operacija. Najpre drljanje u cilju zatvaranja zimske brazde, zatim rasturanje predsetvenih doza mineralnih đubriva, kultivisanje zemljišta, pa ponovo drljanje i najzad setvu. Nasuprot tome, u modernoj proizvodnji kukuruza ovakav način pripreme setve ima sve manje opravdanja, posmatrano kako sa agrotehničkog, tako i sa ekonomskog stanovišta. Zahvaljujući primeni savremene mehanizacije i raznih modela široko zahvatnih setvospremača, danas je predsetvenu pripremu zemljišta za kukuruz moguće pojednostaviti do te mere da se sve napred navedene operacije, uključujući i samu setvu, obave u jednom, ili dva poteza. Ipak, njihova primena uslovljena je kvalitetnom jesenjom osnovnom obradom – kaže profesorka Latković.

Kalendarski, početak setve kukuruza se razlikuje od godine do godine, ali i od regiona do regiona. Stručnjaci ističu da je optimalni trenutak za početak setve kada se zemljište na dubini setvenog sloja zagreje do 10 stepeni Celzijusa, što uz povoljnu vlažnost omogućuje nicanje već za desetak dana. Za većinu proizvodnih rejona smatra se da je optimalan rok za setvu kukuruza između 5. i 30. aprila. Sve pre toga nosi rizik od prolećnih mrazeva.

– U Vojvodini je setvu kukuruza moguće otpočeti i ranije, s tim što bi se u prvoj dekadi aprila zasejalo između 15 i 20 odsto površina, u drugoj oko 60 odsto, a u trećoj dekadi od 20 do 25 odsto. Seme treba da bude dobre klijavosti, (najniža klijavost 93 odsto), čistoće 99 odsto, da nije zaraženo, sa najviše 14 odsto vlage. Poželjno je da seme bude ujednačeno po obliku i krupnoći, dok dubina setve treba da se kreće oko šest santimetara, što opet zavisi od tipa i vlažnosti zemljišta. Pri određivanju gustine sklopa, prvenstveno treba voditi računa o osobinama hibrida, pre svega o dužini vegetacije i potencijalu rodnosti, mada ne treba zanemariti ni plodnost zemljišta, kao i klimatske prilike – ističe naša sagovornica.

Preporuka

– Preporuka proizvođačima kukuruza je da u situaciji kada je količina zimskih padavina niska, optimalnu gustinu za određeni hibrid smanje od pet do 10 odsto, a ako je i raspored mineralnog azota loš u površinskom sloju zemljišta onda se optimalna gustina smanjuje za oko 10 do 20 odsto u odnosu na preporučenu. Pri optimalnim zimskim padavinama i dobrom rasporedu azota, optimalna gustina setve se pomera ka preporučenoj za dati hibrid – savet je profesorke Dragane Latković, direktorke Departmana za ratarstvo i povrtarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Statistička slika

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošle godine je pod kukuruzom u Srbiji bilo 1.057.877 hektara, odnosno 1,3 odsto manje nego 2016. Posmatrano kroz prizmu desetogodišnjeg proseka (period od 2007. do 2016. godine), površine pod kukuruzom smanjene su za 0,5 odsto. Najviše oranica pod kukuruzom registrovano je u Vojvodini – 609.911 hektara, a u centralnoj Srbiji tom kulturom bilo je zasejano 447.000 hektara. Prošlogodišnja suša desetkovala je useve kukuruza i prepolovila rod, dok je 2016. godina bila rekordna – prosečan prinos kretao se oko sedam tona po hektaru.