Hladnjačari: Kredit sa kamatom od jedan odsto

Deo proizvođača (samo oni iz ariljskog kraja) uspeo je da se izbori za kompromisno rešenje i od države izdejstvuje otkupnu cenu od 100 dinara po kilogramu. „Višak“ od deset dinara ostavljen je hladnjačarima na „dušu“, odnosno državi koja će kroz Fond za razvoj subvencionisati kredite vlasnicima hladnjača i tako nadomestiti tu razliku u ceni koja im nikako nije odgovarala. Potpredsednik Udruženja proizvođača maline Vilamet Duško Nenadić kaže za Danas da su cenu prihvatili, ali da je ona još uvek mala i da bi prava računica bila da kilogram maline košta oko dva evra kada se radi o „dobroj“ godini i 1,5 evra ako je godina „loša“.

– Ove godine smo izvezli 25 do 30 odsto maline manje nego prošle zbog suše, a kako su počele najave da bi sledeće godine cena mogla da padne i na 60 dinara pitanje je da li će nam se isplatiti više da je gajimo – kaže Nenadić. Prema procenama koje su proizvođači napravili, kaže on, za 2009. bilo je potrebno za svaki kilogram uložiti 1,09 evra, ove godine troškovi su porasli na 1,12 evra po kilogramu. Naravno, ova cena obuhvata svaki trošak, počevši od onog sa njive pa sve do prodaje, a proizvođači zaradu nalaze u onoj razlici u kojoj uštede na nečemu – radnoj snazi na primer. Na pitanje zašto proizvođači ne bi li izbegli neprijatne pregovore oko cene sa hladnjačarima ne kupe sami sebi hladnjače Nenadić kaže da ta ideja postoji i da su u Udruženju tražili od države da im subvencioniše kredite.

– Predali smo zahtev za kredit za kupovinu 50 malih hladnjača, onih do 50 tona, ali još ne znamo kada će on biti odobren. Ne verujem da će se to desiti ove godine. Sami da kupimo takve hladnjače teško da možemo jer jedna takva je oko 50.000 evra – napominje Nenadić, koji se proizvodnjom maline bavi već 30 godina.

Dok su protesti malinara trajali srpska malina se često poredila sa poljskom, a proizvođači su se „vređali“ zbog toga, jer je njihov proizvod „bolji od onog koji imaju Poljaci“. Nenadić kaže da je naša malina boljeg kvaliteta „zbog zahtevnije proizvodnje i većeg ulaganja“ i da je malina koja se u Srbiji proizvodi „lepšeg ukusa kad se odmrzne“ od na primer, poljske.

Prosečan prinos malina u Srbiji je od osam do 10 tona po hektaru, kaže Nenadić, i manji je nego u nekim drugim zemljama Čileu ili Argentini. Ali razlog tome je što se neke druge zemlje više orijentišu na industrijsku proizvodnju, koriste kombajne i mašinski beru malinu, lome grane i uništavaju zasad. „Pojedine zemlje imaju i dve berbe godišnje, u Poljskoj upravo počinje jesenja berba, u Srbiji postoji samo jedna, letnja berba a rasad se menja svakog proleća i zahteva i te kakvu negu,“ naglašava Nenadić.

U Udruženju hladnjačara, iako su pristali na dogovor sa državom i proizvođačima još nisu načisto kako će država dato obećanje ispuniti i odobriti im kredite. Potpredsednik Poslovnog udruženja hladnjačara Predrag Oreščanin kaže za Danas da je situacija teška i da ne zna kako je država zamislila odobravanje takvog kredita.

– Taj dogovor koliko znam je da Fond za razvoj odobri kredit hladnjačarima, sa kamatom od jedan odsto, a tih 10 dinara trebalo bi da pokrije razlika između kredita koji bi odobrile komercijalne banke i ovog koji Fond daje – kaže Oreščanin.

On ističe da svi moraju da budu realni u ovakvim prilikama i da se otkad je počeo protest stalno pravilo poređenje ovogodišnjih cena sa prošlogodišnjim a da niko nije govorio o tome da je 2005. na primer kilogram maline bio pola evra.

– Većina ne ulazi ozbiljno u ovu priču, bio sam u Poljskoj i tamo je sada počela jesenja berba. Cena kilograma će biti oko 60 do 70 centi, a cena u letnjoj berbi je bila od 55 do 60 centi. To je znači 60 dinara – ističe Oreščanin. To što su proizvođači malina iz ariljskog kraja odbacili poređenje s poljskom malinom jer je naša boljeg kvaliteta Oreščanin ne želi da komentariše jer su samo malinari iz Arilja protestovali, dok je većina ostalih proizvođača „svesna situacije“.

Fond: Kamata tri odsto

Niš – Hladnjačari iz ariljskog kraja bili su juče na sastanku u Fondu za razvoj u Nišu, da se raspitaju i upute u to kakvi su uslovi za dobijanje kredita koji im je država prošle nedelje obećala da će dobiti.

„Procedura za hladnjačare biće ista kao i za sve ostale klijente Fonda. Upoznali smo ih sa uslovima odobravanja kredita u fondu, dobili su instrukcije, uputstva i pojašnjenja“, kaže za Danas direktorka Fonda Slađana Backović. Procedura odobravanja kredita, prema njenim rečima, biće ubrzana, a brzina odobravanja će zavisiti od brzine prikupljanja dokumentacije. Backović ističe da predstavnici Ministarstva poljoprivrede nisu ponudili kredite po kamatnoj stopi od jedan odsto. U Fondu kažu da konkretnih dogovora još nema, ali da se sa hladnjačarima razgovaralo o kreditima za trajna obrtna sredstva. Ovu vrstu kredita Fond odobrava pravnim licima, po kamatnoj stopi od tri odsto, uz garanciju poslovne banke ili u ostalim slučajevima 4,5 odsto, ali uz valutnu klauzulu. Rok otplate je dve godine i odloženim rokom otplate do devet meseci. Ova vrsta kredita odobrava se samo ako nije manji od dva miliona dinara Maksimalni iznos po jednom klijentu ne sme da bude veći od 300 miliona dinara za mala i srednja preduzeća, odnosno 500 miliona dinara za velika preduzeća.

Ministarstvo: Nismo nikog pritiskali

Beograd – Ministarstvo poljoprivrede i trgovine negiralo je da je vršilo pritisak na hladnjačare koji su učestvovali u razgovorima sa proizvođačima maline o povećanju otkupne cene tog voća, kako to tvrde hladnjačari zlatiborskog i moravičkog okruga. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Ljubiša Dimitrijević rekao je da je to ministarstvo u pregovorima oko cene maline između vlasnika hladnjača i proizvođača malina bilo samo posrednik. „Proizvođači malina iz udruženja Vilamet i vlasnici hladnjača koji su to želeli postigli su dogovor da se otkupna cena maline podigne za 10 dinara za kilogram sa mogućnošću utvrđivanja i više otkupne cene u zavisnosti od cene ostvarene u izvozu“, rekao je on. Pre dva dana predstavnici hladnjačara zlatiborskog i moravičkog okruga rekli su da je dogovor između ariljskih hladnjača i udruženja Vilamet iznuđen i postignut posle velikih pritisaka. „Tržišni uslovi su u ovom momentu takvi da bi eventualno povećanje otkupnih cena odvelo mnoge hladnjače u gubitke i bankrotstvo“, kažu hladnjačari iz ovog kraja.