Koliko je koštala vekna hleba pre 20 godina, i šta je uticalo na poskupljenje?

Ti troškovi uključivali su repromaterijal i energente, a poskupljenje se odnosilo na vrste hleba čije cene mogu slobodno da se formiraju.

„Hleb je poskupeo prvi put nakon dve godine, iako je za to vreme samo energentima cena povećana nekoliko puta. U vreme kada je određivana dotadašnja cena hleba od 20 dinara za veknu, cena pšenice je bila 6,5 dinara a potom je povećana na 9,5 dinara po kilogramu“, kazala je tadašnja direktorka „Žitozajednice“ Zlatica Marković.

Prema njenim rečima, u septembru date godine još uvek se moglo naći brašno po ceni od 15 dinara, jer su mlinovi mleli ono što su kupili tokom žetve, ali nedugo zatim očekivana cena bila je 18 dinara.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Ipak, predsednik Unije pekara Đorđe Ilić, istakao je tada da poskupljenje hleba nije bilo nužno, te da je to odraz želje za bogaćenjem preko noći.

„Prema proizvodnim kalkulacijama, od brašna koje košta 15 dinara za kilogram, cena vekne iste težine trebalo bi da bude 30 dinara, a u društvenim prodavnicama mogu se naći za 27 u to od 600 grama“, kazao je tada Ilić prema pisanju Danasa.

Takođe, dodao je da privatni pekari neće menjati cenu hleba dok brašno ne bude islod 16 dinara za kilogram.

Pšenica, brašno i hleb – 20 godina kasnije

Slični problemi more građane i proizvođače i 20 godina kasnije. Naime, Vlada Srbije ograničila je cene brašna T- 400 i T-500, u pakovanjima od po jedan kilogram, a građani će prilikom jedne kupovine moći da pazare najviše po pet kilograma obe vrste.

Uredba propisuje da su sve trgovine u našoj zemlji obavezne da u ponudi imaju bar jednu vrstu brašna tip 500 po ceni od 49,99 dinara i bar jednu vrstu brašna tip 400, po ceni do najviše 54,99 dinara.

Prema poslednjim podacima sa Produktne berze, kilogram pšenice bez PDV-a koštao je oko 19 dinara, što je 10 dinara više nego pre 20 godina.

Ipak, uprkos činjenici da će Srbija ove godine imati višak oko 2,5 miliona tona i kukuruza i pšenice, prema rečima mlinara i pekara, zbog generalne inflacije, a posebno uvećanih cena energenata, ne otvara se prostor za pojeftinjenje pekarskih i drugih proizvoda napravljenih od žitarica.

Direktor poslovnog Udruženja mlinara „Žitounija“ Zdravko Šajatović, kazao je za Danas da su upravo proizvođači brašna ti koji su oštećeni, jer uprkos jeftinim žitaricama, troškovi proizvodnje rastu toliko da poništavaju jeftiniju nabavku, dok im je prodaja sa druge strane ograničena.

„Ograničena cena brašna na proizvođače će delovati negativno, jer im se smanjuju prihodi. Uredba važi do 31. decembra, za pola proizvodnje, i prema njoj će proizvođači morati da isporučuju pola količina u odnosnu na isti period prethodne godine. Recimo, ako su u oktobru trgovinskim lancima isporučivali 100, sada će to biti 50 tona brašna, po novoj, ograničenoj ceni. Ono što me buni je iz kog razloga se u Uredbi Vlada nije pozvala na Zakon o uređenju tržišta poljoprivrenih proizvoda, nego na Zakon o trgovini. U tom zakonu piše da Vlada može ograničiti cene u slučaju tržiših poremećaja, ali i da troškove takve politike snosi državni budžet, a ne proizvođač“, pojasnio je naš sagovornik.

Na slične probleme ukazuje i predstavnik Unije pekara Srbije Zoran Pralica, koji ističe da je niža cena pšenice obezvređena drugim troškovima u čitavom sistemu, od prerade do gotovih proizvoda, a koji se, pored energenata, odnose i na cenu stočnog brašna.

„Cena stočnog brašna koje predstavlja ostatak od 30 odsto prilikom mlevenja kilograma brašna, sada je 10, a bila je 26 dinara. To maltene anulira šansu da cena brašna bude niža. Sa druge strane, ono što pekarstvo najviše pogađa je cena nafte, jer se od nje prave kesice, gume, točkovi za transport, korpe… Sve što je vezano za pekarstvo, drastično je poskupelo zbog ovog energenta. Takođe, slede poskupljenja struje i plina, a sve što koristimo u industrijskom pekarstvu funkcioniše na tim energentima“, zaključio je Pralica.