Hlebdžije traže da se smanji broj pekara

Na njih to neće uticati, a više od povećanja uvoza pekare u Srbiji brine nelojalna konkurencija i nedostatak stručnih radnika.

U Srbiji je prošle godine uvezeno hleba i peciva u vrednosti od 6,8 miliona evra, što je više nego duplo u odnosu na 2018. kada je uvoz vredeo 3,1 milion evra.

Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica kaže da je uvoz hleba skočio najviše zbog Lidla, koji ima proizvodnju u Nemačkoj i sve svoje radnje u Evropi snabdeva hlebom i pecivima odatle.

Za pekare u Uniji nemački trgovinski lanac, međutim, ne predstavlja problem, koliko nelojalna konkurencija.

„Problem je to što ne postoji krovni zakon, koji bi regulisao ko i kako može da otvori radnju. Vi sada imate u svakoj ulici po tri-četiri pekare, kada krenete samo se ređaju pekara, kladionica, apoteka, banka… Sa Ministarstvom privrede radimo na zakonu o zanatstvu koji bi morao da sredi situaciju“, ističe Pralica za Danas.

U Srbiji trenutno ima 7.000 maloprodajnih objekata koji prodaju hleb i zato je, napominje, neophodan zakon koji bi regulisao situaciju na tržištu.

„Da bi neko u ovom poslu bio na nuli mora da ima promet od minimum 35.000 do 40.000 dinara dnevno, jer mora da plati radnike, struju i sve ostale troškove. Ako imate nelojalnu konkurenciju, to utiče na posao, ona vam usitnjava promet“, ističe Pralica.

Osim toga, hleb je kod nas, napominje on, među najjeftinijima u Evropi, jer košta između 35 i 45 dinara, što je znatno niže nego u BiH ili Crnoj Gori.

Dodatni problem, i to nemali, za pekarsku industriju jeste i nedostatak radnika.

„Suština je da nemamo dovoljan broj kvalitetnih radnika, oni koji znaju da rade odlaze za Nemačku, pogledajte u svakoj pekari traže radnike“, napominje Pralica.

Svakog dana u Srbiji se proizvede 3,5 miliona vekni hleba, a potrošnja se u Srbiji nije povećala mnogo jer, kako kaže Pralica, i ne može jer nam populacija opada te je nelogično očekivati da potrošnja hleba raste.

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku godišnje se u Srbiji proizvede oko 200.000 tona hleba i peciva, a prosečna godišnja potrošnja hleba i peciva po stanovniku je 90 kilograma.

Domaćinstvo je, prema podacima iz 2018, mesečno u proseku trošilo nešto više od 3.100 dinara za hleb, što je sedmina budžeta za hranu i piće. Duplo više nego za hleb građani Srbije izdvajali su za meso, za nijansu više trošilo se na i mleko i mlečne proizvode i jaja.

U Privrednoj komori Srbije kažu da pekarska industrija Srbije sve više prati svetske trendove i da se asortiman proizvoda svake godine uvećava, te da je osim industrijskih kapaciteta koji proizvode hleb i peciva, naša zemlja karakteristična i po velikom broju malih pekara. Samim tim, kako kažu u PKS, proizvodnja hleba i peciva sigurno je i veća od 200.000 tona godišnje.

„Posmatrajući poslednjih pet godina, imali smo suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni pekarskim proizvodima u 2014. i 2015. i 2016. godini, dok su tokom 2017. i 2018. uvoz i izvoz bili na istom nivou. Za prvih 11 meseci prošle godine uvezli smo za nekih 7.000 tona više pekarskih proizvoda nego što smo izvezli“, ističu za Danas u Udruženju za prehrambenu industriju PKS.

Za isti period, napominju, zabeleženo je znatno povećanje uvoza pekarskih proizvoda iz Rumunije, Bugarske i Nemačke i to više od 60 odsto, dok u isto vreme raste i izvoz pekarskih proizvoda za nekih 13 odsto.

„Značajan broj pekarskih proizvoda hleba i peciva uvoze trgovinski lanci koji posluju na tržištu Srbije. Za sada ova količina još uvek ne remeti tržište hleba i peciva, ali svakako u budućnosti treba raditi na praćenju svetskih trendova i novih tehnologija u pekarskoj industriji“, kažu u PKS.

U kojoj meri trgovinski lanci uvoze pekarske proizvode pokušali smo da saznamo u nekoliko kompanija koje uspešno posluju u Srbiji, iz kompanije Delez za Danas kažu da njihove radnje Maksi, Tempo i Shop&go u svom asortimanu imaju 90 odsto hlebova i peciva iz domaće proizvodnje, dok se 10 odsto uvozi.

U Lidlu napominju za naš list da u izradi njihovih peciva delom učestvuju inostrani dobavljači, ali da su svoje mesto našli i dobavljači iz Srbije.

„U Lidl Srbija smo otvoreni za saradnju sa domaćim dobavljačima s kojima možemo da osiguramo očekivani kvalitet i svežinu, kao i asortiman koji odgovara potrebama domaćeg tržišta“, ističu u ovoj kompaniji. Lidl kaže da se domaćim dobavljačima otvara mogućnost izvoza u drugim zemljama u kojima oni posluju.

„Tako se na policama Lidla u Bugarskoj već sada mogu pronaći somuni iz Srbije, dobavljača koji je prvi radio za naše tržište“, ističu u Lidl Srbija.

Tržište Evrope

Pre tri godine tržište hleba i pekarskih proizvoda u Evropi vredelo je 84 milijarde dolara, a procenjuje se da će naredne godine dostići vrednost od 105 milijardi dolara. Najveće tržište hleba na Starom kontinentu je Francuska sa 34,7 milijardi dolara vrednosti, odmah iza su Italija i Nemačka. S druge strane, rumunsko tržište hleba i peciva je tek sedmina francuskog i dostiže vrednost od 3,4 milijarde dolara.

Don Don: Izvozimo 12.000 tona peciva

Najveći proizvođač hleba i peciva u Srbiji kompanija Don Don proizvodi oko 120.000 tona proizvoda godišnje. Kako za Danas kažu u ovoj kompaniji, godinama su se pripremali i uspeli da isprate potrebe domaćeg tržišta, ali i da prepoznaju trendove tržišta regiona i Evrope.

„Dodatnim investicijama u pogone sa visokim stepenom automatizacije, uspeli smo da stvorimo uslove za efikasniju proizvodnju, koja obezbeđuje konstantan kvalitet proizvoda. To su upravo osnovni preduslovi za izvoz pekarskih proizvoda van granice Srbije. Don Don već danas izvozi oko 10 odsto od ukupne proizvodnje, što znači 12.000 tona proizvoda godišnje, u zemlje regiona i zemlje EU“, napominju u ovoj kompaniji.

Pekarska industrija u Srbiji, kako ističu, može da odgovori na potrebe domaćeg tržišta, ali i da uspešno konkuriše u izvozu.