Hoće li "saga" o "velikom fići" iz Srbije dobiti srećan epilog

Sudeći prema informacijama iz Ministarstva trgovine sudbina bescarinskog režima za ova model automobila biće poznata sredinom decembra. A da je ruski predsednik ispunio svoje obećanje kragujevački „veliki fića“ bi se, najpre na tržištu Ruske Federacije, a potom i na tržištima bivših sovjetskih republika koje sada čine Evroazijsku ekonomsku uniju (EEU), našli još krajem 2013. U međuvremenu je rok prolongiran na 2014, potom na 2015, a zatim i na kraj maja 2016. Da ova tema nije stavljena ad acta o tome svedoče i pregovori, čini se veoma važni za realizaciju ovog poslovnog aranžmana – zbog saglasnosti Kazahstana, predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića i kazahstanskog premijera Kazahstana Bakitdžana Abdiroviča Sagintajeva. Mediji prenose da je Sagintajev obećao Vučiću da će o izvozu „fijata 500L“ na evroazijska tržišta da razgovara sa ruskim premijerom Dmitrijem Medvedevim. Vučić se u glavnom gradu Kazahstana, Astani, sreo i sa predsednikom Azerbejdžana Nursultan Nazarbajevim, sa kojim je, sat i po, razgovarao o mnogo čemu, ali ne, ako je suditi prema medijskim izveštajima, i o izvozu Fijatovih automobila. A trebao je, jer je predsednik Nazarbajev prošle godine, u Beogradu, predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću i Vučiću, javno obećao da će Kazahstan da dozvoli povlašćeni plasman „fijata 500L“.

Lane su u ovu priču, bolje rečeno, sagu o povlašćenom statusu „velikog fiće“, uz predsednika Kazahstana Nazarbajeva, uvedeni Savet Evroazijske ekonomske unije, kao i rukovodstva Jermenije i Kirgizije, a minulih dana uključeni su i Sagintajev i Medvedev. Vučić se, naravno, podrazumeva. Mnogo je aktera ove priče, koja sve više podseća na špansku sapunicu sa neočekivanim zapletima i raspletima. Ipak, sada bi se moglo reći da su 30. septembra počeli oficijelni pregovori o proširenju Sporazuma o slobodnoj trgovini, koji Srbija i Rusija imaju još od 2000. godine. Taj revidirani sporazum će, pored Rusije, obuhvatiti i ostale zemlje EEU, i gotovo izvesno će omogućiti proširenje listi proizvoda koji će moći, bez carine, da se plasiraju na tržišta jedne i druge strane, i to, najverovatnije, na duži rok. Potpredsednik Vlade Srbije Rasim LJajić, koji je direktno uključen u te pregovore, tvrdi da srpska strana traži da se u spisak domaćih proizvoda koji bi imali povlašćeni status na tržištima EEU, uvrsti sedam vrsta sireva, zatim živinsko meso, cigarete, šećer i „fijat 500L“. Doduše, kaže LJajić, Rusi postavljaju pitanje da li je „fijat 500L“ srpski proizvod, ali dodaje i to da da u ovoj fazi pregovora to nije najvažnija tema. On je uveren da će Rusija, ako za to postoji politička volja, omogućiti bescarinski plasman „fijata“ na svom tržištu.

S druge strane, pojedini analitičari tvrde da i u ovom slučaju neće da presuđuje politička volja, već interes Rusije, naročito imajući u vidu činjenicu da Rusi insistiraju na tzv. uzajamnim kvotama, koje podrazumevaju bescarinsku prodaju onolikog broja ruskih automobila u Srbiji, koliko kragujevačka fabrika ponudi kupcima na evroazijskim tržištima. Elem, ako Rusi i njihovi evroazijski partneri prihvate da se spisak domaćih proizvoda, obuhvaćenih Sporazumom o slobodnoj trgovini proširi i automobilom „fijat 500L“, onda nema dileme da će i druga strana imati svoje zahteve s tim u vezi. Izvesno je da će jedan od ključnih zahteva biti bescarinski režim za izvoz ruskih automobila, najverovatnije jeftinih „lada“, možda i komercijalnih vozila „gazela next“, u Srbiju. O nesrazmeri između evroazijskih tržišta, sa oko 200 miliona stanovnika, i srpskog od oko sedam miliona, te između cena „fijata 500L“, koji i bez carine teško da može da bude jeftiniji od 15.000 evra, i „lade“, koja košta oko 5.000 evra najbolje svedoče pomenute cifre.

O posledicama koje bi jedan takav poslovni aranžman sa Rusima mogao da ima po domaći automobilski sektor, koji čine firme i dilerske kuće za prodaju drugih inostranih vozila, teško je u ovom trenutku s preciznošću govoriti. Izvesno je, međutim, da je „fijat 500L“ u Rusiji, a naročito u evroazijskim zemljama, nepoznat, a za većinu stanovništva i preskup automobil. Imajući sve to u vidu ne bi bilo veliko iznenađenje ukoliko bi troškovi marketinga, logistike i transporta do tih dalekih tržišta, „pojeli“ prihod od prodaje Fijatovih automobila. Nije teško pretpostaviti da bi jeftine, a solidno dizajnirane i Renoovim pozicijama opremljene „lade“, mnogo bolje prošle na srpskom tržištu. Treba podsetiti da izvoz „fijata 500L“ u Rusiju i Evroaziju, o čemu se, inače, menadžmenti Grupacije Fijat-Krajsler i kragujevačke fabrike ne izjašnjavaju, nije ugovorna obaveza Srbije prema Fijatu, koji je na srpsko tržište došao kako bi proizvodio automobile za evropsko i severnoameričko tržište. Izgradnja auto-puta do Koridora 10 i Obilaznice oko Kragujevca, kao i modernizacija pruge Lapovo-Kragujevac-Kraljevo, kojom se železničke kompozicije uključuju na prugu Beograd-Bar, jesu obaveze koje Vlada Srbije nije ispunila u predviđenom roku.

Oprečne procene

Pojedini domaći stručnjaci tvrde da bi izvoz 5.000 do 10.000 „fijata 500L“ predstavljao tek desetak odsto od sadašnje proizvodnje kompanije Fijat-Krajsler automobili, što nije zanemarljivo, ali nije ni rešenja za kragujevačku fabriku. Ima, međutim i onih koji naglašavaju da bi, ukoliko obezbedi bescarinski plasman „fijata 500L“ na evroazijska tržišta, Srbija ispunila sve obaveze prema italijanskom partneru, te da bi, u tom slučaju, Fijat morao dodatno da investira, kako bi FCA Srbija „konačno postala prava fabrika“. Ako se zna da je italijanski partner, u izgradnju i opremanje pogona u Kragujevcu (Preseraj, Karoserija, Lakirnica i Montaža, Energana i drugi prateći sadržaji), investirano oko 1,3 milijarde evra, onda je nesporno da je to jedna od najsavremenijih, i „pravih“, fabrika automobila u svetu. Ma šta „stručnjaci“ o tome mislili.