Hoće li Srbija imati rekordan izvoz pšenice?

U novu ekonomsku godinu, koja je za proizvođače ove poljoprivredne kulture počinje u jula kada i žetva i traje naredih godinu dana, Srbija je ušla sa nekih 700.000 tona pšenice starog roda, što je nagoveštavalo da ćemo žita imati dovoljno, ne samo za svoje potrebe, već i izvoz.

Za domaće potrebe, ako se uračuna sve, potrebno nam je ne više od 1,5 milion tona, a prosečan godišnji rod bude od nekih 3 do 3,5 miliona tona.
Prošle godine izvoznici, ali ni proizvođači, nisu bili zadovoljni odnosom države prema njima.

Zbog rata u Ukrajini, koja je uz Rusiju jedna od najvećih izvoznica pšenice u svetu, tržište se duboko poremetilo. Cene su skočile, ali to za naše proizvošače nije značilo mnogo jer je izvoz sve do leta bio ograničen kvotama, i za pšenicu i za kukuruz.

Poslednjih dana u stranim medijima, i na inostranim portalima specijalizovanim za poljoprivredu, pojavile su se vesti da Srbija pregovara o izvozu milion tona pšenice za Egipat.

“Egipat, jedan od najvećih svetskih uvoznika pšenice u pregovorima je da kupi milion tona od Srbije”, piše Blumberg, podsećajući da će ova afrička zemlja morati da se okrene manjim tržištima jer je više od polovine ukupnog uvoza pšenice dolazilo iz Rusije.

Naime, Egipat je najveći uvoznik pšenice na svetu. Iako je i jedan od većih proizvođača, to što oni na svojim malim površinama poseju nije dovoljno da pokrpi ni polovinu njihovih potreba. Zato uvoze godišnje i do 11 miliona tona.

“Globalna tržišta žitarica su se smanjila u odnosu na vrhunac iz 2022. i nejasno je koliko daleko Srbija može da ode da bi popunila sve nedostatke. Srbija obično izvozi oko milion tona pšenice ili manje u datoj sezoni, a Ministarstvo poljoprivrede SAD predviđa prodaju od 600.000 tona ove godine”, ističe Blumberg, napominjući da se ne pominje vremenski okvir kada bi pšenica mogla da se u slučaju Srbije izveze preko rumunske luke Konstance ka Egiptu.

Zvaničnici u Srbiji nisu pričali o tome koliko bi tona žita moglo da ode i u kom vremenskom periodu za Egipat, ali ozbiljniji pregovori sa ovom državom počeli su još jula prošle godine, kada je predsednik Egipta Abdel Fatah al Sisi posetio Beograd.

Rezultat te posete je čak 13 potpisanih ugovora o saradnji Egipta i Srbije, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je dogovorena prodaja žitarica Egiptu, jer je Srbija nedavno dobila sertifikat za izvoz pšenice, kao i za jabuke, a, kako je tada rekao, nadaju se i za goveđe meso.

Izvoz pšenice se kao jedan od prioriteta pominjao i u razgovoru ministarke poljoprivrede Jelene Tanasković sa ambasadorom Egipta u Srbiji Baselom Salahom u decembru prošle godine.

Tanasković je tada rekla da je uspostavljanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Egiptom jedan od prioriteta i istakla kako je egipatska strana pokazala interesovanje za uvoz pšenice i voća iz Srbije.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže da nije upoznat sa tim kada će i koliko pšenice otići za Egipta, ali podseća da u ovoj ekonomskoj godini, od jula prošle godine, imamo potencijal za izvoz 1,4 do 1,5 miliona tona pšenice.

“U ovom trenutku Srbija nema kapacitet da izveze količinu od milion tona za Egipat, ali tu se postavlja pitanje ako se o tome pregovara na koji je to period”, ističe Galetin.

On podseća da smo sa Egiptom potpisali protokol o saradnji, da su usklađeni fitosanitarni uslovi što je sve osnovni preduslov da krene izvoz.

“To što smo zbog zabrane izvoza u ovu ekonomsku godinu letos ušli sa ozbiljnim rezervama jeste otvorilo mogućnost da se izvezu velike količine, a ekonomska 2022/2023. mogla bi da da ostane upamćena kao ona u kojoj je izvoz bio rekordan”, naglašava Galetin.

Poslednjih nedelja cene pšenice i kukuruza na domaćem tržištu padaju, dok su na inostranom u blagom rastu.

Na Produktnoj berzi u Novom Sadu poslednjiih dana je sa 33 dinara po kilogramu pala na 28 dinara, toliko je pre dva dana na berzi bila cena i kukuruza, koji je krajem januara koštao 31 do 32 dinara po kilogramu.

Prema podacima Privredne komore Srbije, Srbija je do juna prošle godine izvezla 1,06 miliona tona pšenice, s tim da je od marta do juna kada je na snazi bilo ograničenje taj izvoz iznosio 339.340 tona.

U tom periodu najznačajnija tržišta za izvoz pšenice tokom juna bila su Rumunija, u koju je otišlo malo više od 40.000 tona, Italija (29.541 tona), deo je otišao i za Severnu Makedoniju i BiH.

Od žetve 2021. Srbija je raspolagala sa 3,7 miliona tona pšenice, što je tada bilo dovoljno i za izvoz, i to više od 800.000 tona i završne zalihe od nekih dva miliona tona.

Od izvoza merkantilne pšenice Srbija je u prethodnoj ekonomskoj godini zaradila 255 miliona dolara, a od kukuruza 557 miliona dolara.

Ako se pogleda spoljno-trgovinski bilans, Srbija je tokom 2021. od izvoza proizvoda poljoprivrede i prehrambene industrije prihodovala 4,9 milijardi dolara, što je bio rast od 19,7 odsto u odnosu na godinu dana ranije.