Hoće li uvođenje uvoznih taksi na mleko i sir spasiti proizvođače ili samo podići cene u prodavnicama?

Vlada Srbije je odluku o uvođenju prelevmana od 15 dinara po litri mleka i 30 dinara po kilogramu sira donela u petak, a na snagu je stupila već od ponedeljka, 20. februara.

Uvoznici će tako plaćati po 30 dinara za sedam vrsta sireva – ementaler, čedar, edam, tilsit, kačkavalj, masdam i gauda.

Kako je ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković objavila i na svom Instagram profilu, ovom odlukom cilj je da se stabilizuje stanje i zaustavi pad cena otkupnog mleka na tržištu i na taj način zaštiti srpski proizvođač.

Oni, s druge strane, ovo vide kao jedan, ali ne dovoljan korak u tom pravcu. Vlasnik farme krava iz okoline Kovina Dejan Trajković kaže da ne mogu sa jednom merom da se rešavaju problemi.

“Zato mi imamo zahteve da se uvede paket mera da bi se rešio problem. Prelevmani su samo jedan od načina kako da se damping cene koje imamo zbog uvoza iznivelišu, ali imamo drugi problem jer se opet selektivno radi, a tako ne treba”, ističe Trajković, koji je bio među poljoprivrednicima koji su početkom februara organizovali i protest ispred Ministarstva poljoprivrede.

Taksa od 15 dinara za mleko, kako kaže, možda i može nešto da reši, ali taksa na sir od 30 dinara ništa neće da reši.

“Matematika je prosta, tri evra je sir iz uvoza, ako stavite 26 centi na to, cena mu je 3,26 evra što apsolutno neće da im smeta ni za šta. Bez 300, 400 ili 500 dinara prelevmana po kilogramu sira ništa ne može da se uradi”, naglašava on.

On podseća da se ne radi samo o jednoj vrsti mleka, već da tu ima i drugih poput mleka u prahu ili uparenog mleka, te da bi i pri uvozu tih moglo da dođe do zloupotreba.

“Zato prelevmani moraju da se uvedu na sve i kada se radi nešto mora temeljno sve da se obuhvati. Ovo je dobar put, ali mora da se razmišlja o svemu”, napominje Dejan Trajković.

Da jedna mera za oporavak proizvođača nije dovoljna smatra i profesorka Poljoprivrednog fakulteta Natalija Bogdanov.

“Jedna mera nije dovoljna, pogotovo ne samo za mleko, jer troškovi hrane su previsoki”, ističe Bogdanov.

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević veruje da će se sasvim sigurno troškovi u ovom slučaju preneti na potrošače.

“To je veoma loše i sigurno nije u funkciji otklanjanja uzroka koji su doveli do nestašice mleka i drugih proizvoda iz stočarstva”, kaže Bogosavljević.

Država, kako kaže, izlazi sa rešenjima koja su najlakša za donosice odluka, ali koja idu na štetu potrošača.

“Biće uvećane maloprodajne cene, a to će iskoristiti i svi oni drugi koji dodatno opterećuju porezom na dodatu vrednost. Ako se plaća taksa za uvoz od 30 dinara, to će kada se obračuna potrošača da košta 45, 46 dinara”, ističe naš sagovornik.

Na pitanje da li bi prelevmani eventualno mogli dovesti do smanjenja uvoza ili marži i možda okretanja domaćim proizvođačima, Bogosavljević kaže da je problem u tome što mi nemamo dovoljno proizvodnje.

“Da imamo dovoljno domaće proizvodnje druga situacija bi bila. Ovako smo prinuđeni da uvozimo ove proizvode od mleka i mesa, i problem je što imamo deformisan sistem odnosa u formiranju cena. Interes države, trgovaca i proizvođača jeste da se povećavaju cene i to je politika i ove i prethodnih vlada”, napominje on.

Bogosavljević podseća da imamo opadajuću reprodukciju u stočarstvu, a da su povećani profiti i dobiti i trgovaca i proizvođača i samim tim i države.

“Porez na dodatu vrednost po ovom osnovu biće povećan srazmerno učešću poreza na dodatu vrednost ovih proizvoda, a to nije zanemarujuće”, ističe Petar Bogosavljević.