Hotel "Fontana" prodat za 110 evra po kvadratu

Zahtevao je da to telo preispita rad pravosuđa u slučaju uvođenja stečaja i rasprodaje imovine tog preduzeća, ali i zbog pretnji koje je kroz SMS poruke dobio nakon podnošenja krivičnih prijava u tom predmetu.

Kap koja je još jednom prelila čašu je aukcija na kojoj je prošle nedelje po početnoj ceni, za nešto više od milion evra ili oko 110 evra po kvadratu, prodat ključni objekat, hotel „Fontana“. Kupac je za bivše vlasnike takođe sporan, jer je reč o Energotehnici Južna Bačka. Ta firma ne samo da ne posluje u ugostiteljstvu, nego je i u javnosti postala poznata nakon afere iz posla sa EPS-om, u kome je, zajedno sa rumunskom SC NESS projekt Evropa SRL, koja je imala potrebne reference, dobila 25 miliona evra vredan tender za ispumpavanje potopljenog ugljenokopa. Problem na koji su mediji tada ukazali je to što je samo nekoliko godina ranije većinski vlasnik Energotehnike, Dragoljub Zbilić, uhapšen u policijskoj akciji „perači para“ i osumnjičen za višemilionsku utaju poreza.

Rasprodaja objekata iz stečaja HTP „Fontane“ započela je krajem marta, kada je Filip Cepter na aukciji, opet po početnoj ceni, kupio glavni hotel „Zvezdu“ od 11.000 kvadrata, sa opremljenim kongresnim centrom za 1,45 miliona evra, ili 132 evra po kvadratu, dok je kultna kafeterija „Švajcarija“, koja je za firmu bila „zlatna koka“ postigla znatno višu cenu, jer ju je lokalni ugostitelj dobio za 911.000 evra.

Za članove konzorcijuma prethodnih vlasnika to je potvrda tvrdnje da je čitavo preduzeće bilo „rezervisano“ za tajkune bliske vlastima u ono i u sadašnje vreme. Strugar i u prijavi Državnom veću tužilaca podseća da je konzorcijum 2005. godine kupio HTP Fontanu za pet miliona evra uz obavezu da uloži tri miliona. Nakon uplaćene dve rate, ugovor sa konzorcijumom je raskinut, a povod je bila najpre prihvaćena investicija kojom su za tri miliona evra kompleksu preduzeća dodali i konake, ali je to kasnije osporeno iako su uredno platili porez od 150.000 evra za prenos imovinskih prava i uknjižili nove objekte. Obrazloženje Agencije za privatizaciju bilo je da se u knjigama prodavca konaci i dalje vode kao vlasništvo.

– Na osnovu toga, umanjen je naš udeo u kapitalu preduzeća. Istovremeno, član konzorcijuma Dragan Milošević i ja uhapšeni smo pod sumnjom da je reč o problematičnoj privatizaciji, a iz pritvora posle nekoliko meseci pušteni da se sa slobode branimo od optužbe za utaju poreza. Nekoliko godina kasnije, uz sva odugovlačenja, pravosnažno smo oslobođeni svih optužbi. Međutim, mali akcionari, zaplašeni tim događanjima, masovno su počeli da prodaju akcije, a kao kupac pojavila se firma Arius, registrovana na Britanskim Devičanskim Ostrvima. NJen udeo za 16 odsto je uvećan kada je nama osporena investicija – kaže Strugar za Danas.

Podseća i da su zbog toga povedeni sudski sporovi, a od članova konzorcijuma punih šest godina bila je sakrivena presuda Privrednog apelacionog suda iz 2010. godine kojom im se vraća većinski paket akcija, a firmi Arius oduzima ulog na osnovu koga je bila deo uprave preduzeća. Dostava te presude konzorcijumu nije ni pokušana, dok je za „Fontanu“, koja je u to vreme bila puna gostiju, na dostavnici napisano „zatvorena firma“. O ishodu spora, međutim, uredno je obavešten Arius, ali je ta firma „propustila“ da promenu evidentira u Centralnom registru hartija od vrednosti. Tako su punih šest godina, preduzećem uz Arius upravljali razni zastupnici kapitala, uspeli da ga zaduže za oko 12 miliona evra i uvedu je u stečaj pod izgovorom da je račun u blokadi. Poslovanje se ipak sve vreme odvijalo preko čerka-firme, Fontana-komerc.

Strugar tvrdi da je sve to izvedeno kako bi se od bivših vlasnika otela vredna imovina, kao i da se taj proces nastavio. Kao kuriozitet, navodi činjenicu da je sutkinja Privrednog suda u Kraljevu, Miljkica Radovanović bila postupajući sudija i u stečaju HTP „Fontane“ i u prvom sporu, kada je na više godina odložila obaveštenje da je njena prvostepena presuda „pala“ u Privrednom apelacionom sudu i da je bivšim vlasnicima vraćeno 53 odsto akcija.