Hotel, kockarnice, restorani: Stanari Geneksa brinu šta će novi vlasnik, beogradski kafedžija, uraditi sa simbolom Beograda

Početna cena imovine koja je treći put za godinu dana oglašena za prodaju bila je 834 miliona dinara, a prodata je za tri puta više novca.

Danas nije dobio odgovor od firme Eureka bar na pitanje šta planiraju da urade sa kupljenim prostorom, a arhitekta Đorđe Bobić kaže da je potpuno svejedno ko je to kupio.

“To je jedan važan arhitektonski objekat koji na neki način predstavlja identitet tog dela Beograda ili celog grada i zaštita takvog objekta je bitna. Stavljati ga na tržište može da bude vrlo rizična akcija, jer ne znamo šta će sa njim da se dogodi. On jeste pod zaštitom, on mora biti očuvan u liku kakvim ga je arhitekta Mihajlo Mitrović stvorio, ali nemamo nikakvu garanciju da će to tako da ostane”, kaže Bobić.

Bivši glavni arhitekta Beograda kaže da je jedino ispravno u ovoj situaciji bilo to da je država taj objekat uzela pod svoje.

“To je država trebalo da kupi i upotrebi za nekakvu javnu namenu, bilo da je to studentski dom ili nešto što bi koristilo nekim kulturnim ustanovama ili Univerzitetu. Čini mi se da je to bila nekakva dobra ideja, koja nažalost, nije preovladala”, napominje Bobić.

Cena po kojoj je prodat taj deo Geneks kule, ako je, kako kaže, tačna, ne odgovara realnoj ceni tog objekta, ne samo kao kulturnog dobra, nego kao i građevinskog elementa.

“Cela priča je u stilu ove vlasti, komercijalni aspekt je preovladao, a sve ono što je vrednost te zgrade, dovedeno je u pitanje. Naravno, ne znamo šta će kupac da radi sa tim objektom, ali svakako to nije bila dobra odluka, država je to trebalo da drži pod svojom kontrolom i da ga koristi kao javno dobro”, ističe Bobić, koji je bio gradski arhitekta u vreme vlasti Demokratske stranke.

Zapadna kapija Beograda, kako Kulu najčešće nazivamo, proglašena je spomenikom kulture novembra 2021, a poznata je i po kružnom restoranu, vidikovcu na vrhu, sa kog puca pogled na ceo grad.

“Kad je objekat pod zaštitom fasada mora ostati apsolutno takva kakva je projektovana u svoje vreme, unutra je moguće menjati sadržaj, naročito što je to stari objekat gde je neophodno menjati instalacije”, kaže Đorđe Bobić.

Kako je Danas ranije već pisao, u vreme kada je sagrađena osamdesetih godina, to je bila i prva pametna zgrada na kojoj su primenjene inovacije u sistemu klimatizacije i grejanja, a kuriozitet je da je betonska fasada još pre useljenja oplemenjena muralom za koji je 1979. godine angažovan jedan od vodećih umetnika Lazar Vujaklija.

Ovaj soliter, koji se sastoji od dve betonske kule spojene na 26 spratu mostovnom strukturom imao je prvi displej sat na kome se moglo pročitati vreme, datum i temperatura vazduha. Kulu je projektovao Mihajlo Mitrović u tzv. brutalističkom stilu.

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika je deo imovine u Geneks kuli oglasila za prodaju 4. januara ove godine. Nakon toga, ostavljen je prostor zainteresovanima da se jave, a kao početna cena određeno je 834 miliona dinara. Bio je to treći pokušaj prodaje.

Neposredno nakon toga, stiglo je nekoliko predloga, pre svih da se prostor iskoristi za studentski dom i drugi da se napravi naučno-kulturno-zabavni centar koji bi se nazvao Tesla kula.

Ovaj drugi predlog stigao je od Skupštine stanara iz Kule. Inicijatori oba predloga su, naime, apelovali na državu da iskoristi pravo preče kupovine.

To se nije desilo, a predsednik Skupštine stanara u Narodnih heroja 41-43 (Geneks kula) Božidar Stavrić kaže za Danas da je sada izvesno da se to neće desiti, ali da oni neće stvar prepustiti slučaju.

“Predali smo Privrednom sudu zahtev da se razmotri ova prodaja jer nije organizovan Odbor poverilaca i zatražili da se obustavi postupak jer prodaja nije bila po zakonu”, kaže Stavrić.

On ne veruje da će Sud da to obustavi, ali, kako kaže, oni su spremni da posle toga ulože i ustavnu žalbu, čak i do Strazbura da idu.

“Ne znamo šta bi moglo da bude napravljeno ovde, ali sigurno neki hotel, kockarnice, restorani. Neće tu biti nikakvih kulturnih sadržaja”, ističe Stavrić.

Naime, Generaleksport koji je u stečaju od 2015. ostao je dužan 400.000 evra stanarima zgrade, ali Stavrić sumnja da će to oni ikada uspeti da naplate jer su oni poverioci trećeg reda.