Hotelijeri na starom tek 2023. godine (VIDEO)

Većina hotela, međutim i dalje ne radi jer čeka otvaranje granica i dolazak stranih gostiju, a nedostatak turista iz inostranstva biće veliki problem i za noćne klubove koji će vrata svojoj publici otvoriti među poslednjima u ugostiteljstvu, ne pre 5. juna.

“Za ozbiljan klabing mislim da je situacija krajnje nepovoljna. Koliko sam čuo dozvole za rad klubovima biće date između 5. i 15. juna, to je još nezvanično, nismo radili mart, april, maj, troškovi se nagomilavaju, a ako se klubovima ne omogući rad u punom kapacitetu postavlja se i pitanje rentabilnosti“, rekao je Pero di Reda, vlasnik klubova Mladost, Ludost i Gajba, na onlajn panelu posvećenom problemima u ugostiteljstvu izazvanim epidemijom virusa korona koji je organizovala kompanija Koka-kola helenik.

Najveći problemi s kojima će se ugostitelji tek suočiti su, kako je rekao, pad kupovne moći stanovništva i, u konkretnom slučaju noćnih klubova, nedostatak stranih gostiju.

„Struktura klubova mora da se menja, domaća publika nema tu količinu para kao stranci, tako da ćemo morati da redukujemo cene i da učinimo program interesantnijim”, ističe Pero di Reda.

Miša Relić iz Bitef art kluba napominje je da je prema postojećim preporukama o razmaku od dva metra između gostiju klubu poput njegovog nemoguće da opstane jer će oni na 200 kvadratnih metara moći da prime 50 ljudi, što nije rentabilno. Na zarade ove godine, naglasio je, ne računaju, kao i verovatno sledeće, a u svemu ovome, kako kaže, velika stavka biće i to da li će država smanjiti PDV na hranu i piće.

“To bi smanjilo svuda cene i mi ćemo morati da se odreknemo dela zarade. Bez smanjenja PDV pitanje je kako ćemo funkcionisati”, ističe Relić.

Vlastimir Puhalo iz Homa bistroa i Fine dininga kaže da oni poštuju sve preporuke, ali i da država mora da se uključi i donese mere koje su funkcionalne, a ne da to budu mere forme radi. “Plaši me što ćemo morati da skratimo troškove, da napravimo što jeftiniji proces kako bismo mogli da smanjimo cene i da svi ostanu na poslu”, naglasio je Puhalo.

Osim noćnih klubova, veliki udarac krize osećaju i organizatori događaja, ali i hoteli koji još uvek ne rade. Aleksandar Vasiljević iz Falkenštajnera i predsednik UO HORES-a rekao je da je stanje alarmantno i da hoteli čekaju otvaranje granica.

“Hotelska industrija će među poslednjima izaći iz krize i predviđanja su na svetskom nivou da će 1. mart 2020. da se za ovu industriju ponovi tek u martu 2023. godine”, kaže Vasiljević.

On napominje da su hoteli u Kini i Južnoj Koreji sada na nivou okupiranosti od 20 odsto i podseća da je taj procenat u Srbiji nedovoljan za preživljavanje.

“Najbitnije je da država shvati da mi nismo luksuz, već da povlačimo dosta radne snage. Veliki broj ugostiteljskih objekata se neće ni otvoriti, jer na porez ode 25 do 30 odsto, a gde su tu troškovi za zakup i radnu snagu”, naglašava Vasiljević.

Klub Božidarac, poznat po svirkama, već dva meseca ne radi. Kada će početi neizvesno je, a vlasnik ovog beogradskog kluba Duško Milojević veruje da će tako biti narednih četiri do pet meseci.

“Zakupi se plaćaju, ljudi ne rade, nadamo se da će nešto moći da se radi preko leta, da nađemo neki prostor na otvorenom, da bi se od jeseni vratili”, kaže Milojević. On podseća da je Božidarac u centru grada, da nema baštu i ne zna kako će se merama, ukoliko potraju, uopšte biti moguće organizovati koncerte.

“Ljudi na koncerte i dolaze zbog tih gužvi, bez gužvi ne možemo da radimo. Znate ono kada vas posle koncerta pitaju kako je bilo, a vi kažete: pa onako, nije bilo ljudi”, kaže Milojević.

Celu ovu krizu, kojoj deo ugostitelja ne nazire kraj, možda će najlakše prebroditi kafići, posebno oni kojima je osnovna ponuda bazirana na kafama. Oni su i sada, pre ukidanja vanrednog stanja mogli da rade. Ljudi nisu mogli da ulaze u kafiće i sede u baštama, ali je deo njih, makar u Beogradu, imao uslugu “za poneti”.

Potpuno otvaranje vrata za goste su, međutim i oni jedva dočekali. Ali je to donelo i nove probleme – kako organizovati posao u skladu sa novim pravilima, kako se u potpunosti pridržavati preporuka o socijalnoj distanci.

Vlasnik restorana Balkon, Dario Prpić, kaže da su oni preduzeli sve što je bilo do njih, ali da treba sve usaglasiti, dogovoriti jasno šta može, a šta ne.

“Mi možemo da obučimo radnike, ali ne možemo goste da prevaspitavamo. Imate one koji poštuju, ali imate neke koji se ničega ne pridržavaju. Potrebno je da se nekako izborimo, da se udružimo, da kroz radno telo se dogovorimo“, kaže Prpić.

Oporavak će, tvrdi on, biti dug i težak, a on konkretno u svom lokalu ne vidi kako bi mogao da privuče mnogo novih naših gostiju. Iako do sada nikoga nije otpustio, plaši se da bi do toga moglo da dođe ako želi da prežive narednih godinu dana.

Poslednja dva meseca nije radio ni Kultura bar, a njegov vlasnik Juraj Kozma kaže da su to vreme iskoristili da preurede lokal, koji pre svega svoju ponudu bazira na koktelima.

“Otvorili smo stidljivo, ne znamo još šta je obaveza, šta preporuka. Dosta njih koji dolaze pitaju da li bi mogli tamo ili tamo da sednu, traže da se udalji sto u bašti i to je dobro”, kaže Kozma. Za sada kuhinju nisu otvorili, iskorišćenost kapaciteta je na 25 do 30 odsto, a on kaže da ispod 75 odsto nemaju “efektivnu nulu za rad”.

“Tek smo krenuli, videćemo kako će biti u narednom periodu, ali bez 70 odsto kapaciteta ne možemo da dugoročno opstanemo”, ističe Kozma.

Za sada, država je privredi pomogla tako što će svim malim i srednjim preduzećima uplatiti tri minimalca, omogućen je moratorijum na tri meseca svima koji otplaćuju kredite, a turistički sektor potpomognut je i sa 400.000 novih vaučera za subvencionisani odmor, što će ponoći da hoteli i ugostitelji imaju ovog leta što više domaćih gostiju. Nema sumnje da će udarac za ceo ovaj sektor biti ogroman, već sada se prognozira šteta u turizmu od milijardu evra, a o 3,6 miliona turista, od čega je polovina stranih, može samo da se sanja.

Ono što sada privrednici iz ovog sektora traže od države, a o čemu se razgovora ovih dana, jeste kako bi to država još mogla da pomogne. Ugostitelji i hotelijeri su tražili da dobiju za još tri meseca minimalce i moratorijum na otplatu kredita, ali i da se smanji PDV na hranu i piće i pomogne na neki drugi način, smanjenjem taksi, zakupa. Sve ovo je u opticaju tokom trenutnih razgovora, a iz države poručuju da ne znaju koliko sredstava ima za sve njihove zahteve.

Ministar turizma Rasim Ljajić Danasu je rekao da je smanjenje PDV-a sistemska mera o kojoj su spremni da razgovaraju. Osim toga, država ugostitelje podseća da je vanredno stanje ukinuto i da sada uredbe ne mogu da se donose, što znači da bi svaka nova odluka o isplati dodatnih sredstava iz budžeta, kao i izmena zakona morala da prođe najpre skupštinsku proceduru.

Tekst je nastao u okviru projekta koji finansijski podržava Ambasada Norveške u Beogradu. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Norveške ambasade, Balkan Trust for Democracy i German Marshall Fund kao partnera.