"Subvencije moraju da dođu u prave ruke u pravo vreme": Zašto nam je hrana sve skuplja, a uvoz sve veći? 1Foto: BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ

Iz republičke kase za poljoprivredu je ove godine opredeljeno rekordnih 149,5 milijardi dinara, što je čak 7,5 odsto ukupnog budžeta. Stručnjaci se slažu da je ovo najviše novca koji je izdvojen za domaći agrar. Ipak, upozoravaju da će, prema planu, većina sredstava otići na rešavanje akutnih problema i pomoć proizvođačima u prevazilaženju krize u koju su dospeli zbog nekoliko loših godina kada su klimatske promene ostavile i velike posledice na proizvodnju hrane.

Stručnjaci su saglasni – agrarni budžet od 149,5 milijardi dinara je istorijski. Ipak, mnogi ga smatraju i kriznim, jer je posledica izuzetno loših rezultata koje beležimo poslednjih godina u domaćoj poljoprivredi. Od pada broja grla stoke, zemljišnog fonda do produktivnosti i niskih otkupnih cena poljoprivrednih proizvoda, piše RTS.

“U kratkom roku smo od zemlje koja bi mogla da hrani pola Evrope, stigli do zemlje koja uvozi mleko, meso, prerađevine, čaki i živu stoku i peciva. Mislim da je zato država rešila, što se narodski kaže, da odreši kesu i da poljoprivredi posveti malo više pažnje i malo više novca“, kaže Žarko Galetin, agroekonomski analitičar.

Budžet za poljoprivredu podeljen je na pet segmenata – direktna plaćanja, mere ruralnog razvoja, kreditnu podršku, posebne i IPARD podsticaje. Za direktna plaćanja namenjeno je čak 80 odsto budžeta.

„To su mere koje treba da ugase akutni požar. Da pomognu poljoprivrednicima da im se smanje troškovi proizvodnje. S jedne strane imamo napor za podizanje proizvodnih kapaciteta i to se reflektuje u davanju po hektaru, a sa druge strane tu je deo da se smanje troškovi proizvodnje kroz refakciju za dizel gorivo i za sertifikovano seme. Kada je 80 odsto budžeta usmereno na direktna davanja, negde se moralo zakinuti. Očigledno se zakinulo u delu budžeta koji je trebalo da ima razvojnu notu“, objašnjava naš sagovornik.

Iako je za razvoj poljoprivrede potrebno drugačije ulagati novac iz budžeta, ovogodišnji plan trošenja sredstava je, prema mišljenju Galetina, ipak, opravdan. Proizvođačima se mora pomoći da prevaziđu probleme koje im poslednjih godina zadaju, pre svega, klimatske promene. Samo tokom 2024. godine smo, podseća, imali više od 40 tropskih dana, skoro bez padavina u dugom periodu.

„U takvim okolnostima, kada imate veliki pad proizvodnje i nenaklonjeno tržište u smislu niskih cena proizvoda onda je očigledno naš poljoprivrednik u ozbiljnom problemu da elementarno zanovi proizvodnju. Ovo je iznuđen potez, ali neophodan kako bi se proizvođači relaksirali“, objašnjava ovaj agroekonomski analitičar.

I profesorka Žaklina Stojanović sa Ekonomskog fakulteta kaže da su ovogodišnja sredstva iz agrarnog budžeta dominantno usmerena ka direktnim podsticajima, dok se godinama deo koji se odnosi na ruralni razvoj u ukupno opredeljenim sredstvima smanjuje. Unutar direktnih podsticaja značajno je učešće za kupovinu semenske robe i goriva, premija za mleko, davanja po hektaru ili grlu stoke.

„Utisak je da je budžet oblikovan na osnovu zahteva poljoprivrednika izraženih kroz proteste u toku 2024. godine. Ono što treba razumeti jeste da poljoprivrednici traže stabilnost i brigu o njihovom poslovanju u teškim, kriznim situacijama”, objašnjava prof. dr Žaklina Stojanović, dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

“Trenutno stanje u našoj poljoprivredi posledica je kako opšteg nemara i nebrige o ovom sektoru decenijama unazad, tako i prethodno donetih, problematičnih odluka u periodu pandemije i krize na svetskom tržištu hrane izazvane ratnim dešavanjima u Ukrajini, uz sve izraženiji, nepovoljni uticaj klimatskih promena”, dodaje naša sagovornica.

Rešavanje navedenih izazova je, kaže, moguće uz snažnije tehnološko inoviranje i funkcionalno povezivanje – udruživanje ili ugovaranje proizvodnje, uključujući i marketing ugovore koji se realizuju na berzi.

“Novac iz agrarnog budžeta treba usmeriti ka korisnicima koji mogu da unaprede sopstvenu proizvodnju i proizvedu hranu u većoj količini, na produktivniji i efikasniji način nego što su to činili ranije. To je uslov svih uslova – hrana treba da bude dostupna po nižim cenama za potrošače kako bi bio otvoren prostor za brži ekonomski rast i razvoj. U suprotnom, zbog velikog učešća troškova hrane u strukturi ukupne potrošnje prosečnog domaćinstva u Srbiji, agrar sa postojećim performansama postaje kamen oko vrata, jer ograničava prostor za razvoj drugih tržišnih segmenata”, smatra Stojanovićeva.

Uprkos subvencijama hrana sve skuplja, a uvoz sve veći

Stručnjaci upozoravaju da je najvažnije da novac iz budžeta dođe do poljoprivrednika u pravo vreme.

“Subvencije moraju da budu pomoć poljoprivrednicima. Da dođu u prave ruke i u pravo vreme. Javni pozivi se moraju raspisivati na vreme, a jako je bitna i brzina isplate podsticaja. Da proizvođači pred prolećnu setvu dobiju novac za gorivo, za seme, za đubrivo. Veoma su bitne i kontrole. Da se stane na put onima koji su do sada nelegalno uzimali novac“, kaže Kosta Rajević, komentator u listu „Poljoprivrednik“.

Poljoprivrdnici bi od novca koji dobijaju od države trebalo da obezbede bolje uslove za proizvodnju i nove investicije. To bi se pozitivno odrazilo i na njihovu zaradu, ali i na sve potrošače.

„Da li je davanje subvencija dobro za nas potrošače? Za sada nije. Bez obzira što se daju podsticaji, hrana je sve skuplja, a uvoz hrane je sve veći. Tu treba da se napravi red“, dodaje Rajević.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari