Hrana tri puta veći izdatak u Srbiji nego u EU

… a u Srbiji se od ukupnog iznosa za ličnu potrošnju, 34,5 odsto troši upravo na hranu i bezalkoholna pića, dok je u EU to tek 12,2 odsto. Stanovnici EU najviše novca, čak četvrtinu, troše na stan, gas, struju i vodu, na šta u Srbiji prosečno ode 17,1 odsto. Tako je bar bilo prošle godine, kada je prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, svako domaćinstvo u našoj zemlji mesečno trošilo 62.275 dinara u proseku.

U 2017, prema podacima RZS, osim na hranu i stan i struju, građani su trošili za transport 8,9 odsto svog budžeta, za odeću i obuću, kao i za komunikacije po 5,3 odsto, za rekreaciju i kulturu neznatno manje 5,2 odsto, a za alkoholna pića i duvan 4,7 odsto.

U zemljama članicama EU, prema poslednjim podacima Eurostata za 2016, čak 24,5 odsto novca od ukupnog ličnog budžeta svakog domaćinstva odlazilo je na stan, struju, gas i vodu, 12,9 odsto trošilo se na transport, a svega 12,2 odsto na hranu i bezalkoholna pića. Za različite lične predmete i usluge u EU su te godine trošili 11,5 odsto, na restorane i hotele 8,6 odsto, a na rekreaciju i kulturu 8,5 odsto. Na nameštaj, opremu trošili su 5,5 odsto novca, na odeću i obuću 4,6 odsto, a po 3,9 odsto odlazilo je na alkoholna pića i na zdravlje. Najmanje novca u EU troši se na komunikaciju (2,5) i obrazovanje (1,2).

I dok prema ulaganju u obrazovanje ne odudaramo mnogo od evropskog proseka, ono u čemu se i te kako razlikujemo jesu podaci o dva najveća izdatka – hrani, s jedne, i struji, vodi i stanu, s druge strane.

Posmatrajući statistiku poslednjih pet godina Srbija ide laganim korakom ka EU, jer se 2013, na primer, u Srbiji na hranu trošilo 39 odsto od ukupnog budžeta za ličnu potrošnju, već naredne 2014. napravljen je veliki skok koji se posle nije ponovio jer se do kraja te godine u Srbiji za više od tri procenta smanjila količina novca koji koristimo samo za hranu i bezalkoholna pića (35,7). U poslednje tri godine taj trend se nastavio, samo usporeno.

S druge strane, trošak za struju, stan, gas i vodu je vrlo malo oscilirao. Za poslednjih pet godina u Srbiji se u proseku trošilo na ove stavke između 16,6 odsto (2015) i 17,1 odsto (2014. i 2017) Jureći evropski standard za očekivati je da narednih godina i u Srbiji dodatno skoče troškovi za stanovanje i struju.

Uostalom, da nas to neminovno očekuje pokazala je i računica koju je prilikom poslednjeg poskupljenja struje oktobra prošle godine izvelo Ministarstvo rudarstva i energetike, a prema kom Srbija i posle poskupljenja ostaje država sa ubedljivo najnižom cenom električne energije u Evropi.

Struja je, prema računici resornog Ministarstva, u Srbiji jeftinija 19 odsto nego u Makedoniji, 20 odsto nego u Albaniji, a čak 31 odsto nego u Crnoj Gori. U Hrvatskoj je, na primer, struja duplo skuplja nego kod nas.

Međutim, sudeći prema zemljama EU, poskupljenje struje i manje trošenja novca na hranu značiće da naša zemlja napreduje, odnosno da standard raste. Jer u svetu trenutno veliki novac na hranu, više od 40 odsto budžeta, troše u Kamerunu, Pakistanu, Alžiru, u Evropi za hranu ponajviše izdvajaju Grci, više od 16 odsto, Francuzi 13,2, Italijani 14,2, Nemci 10,9, dok izdaci za hranu u Velikoj Britaniji u proseku iznose 9,1 odsto ukupnog kućnog budžeta.