Kreditna agencija Mudiz (Moody’s), jedna od velike „trojke“ od čijih ocena rejtinga u velikoj meri zavisi cena zaduživanja zemalja, uradila je uporednu analizu ekonomija Srbije i Hrvatske, pre svega u pogledu javnih finansija.
Obe zemlje imaju mnogo zajedničkih problema kao što su visok javni dug, neefikasan javni sektor i strukturne neravnoteže. Ipak za trećinu veći BDP Hrvatske i članstvo u EU donele su Hrvatskoj za nivo veći kreditni rejting Ba2 sa stabilnim izgledima u odnosu na Ba3 sa stabilnim izgledima Srbije. Ako Hrvatska prema oceni Mudiza sada ima konkurentniju privredu i jače institucije, strukturne reforme i jačanje izvoznog sektora Srbije obećavaju bolje performanse u budućnosti.
Obe privrede su teško podnele globalnu finansijsku krizu 2008. godine. Hrvatska je čak šest godina bila u recesiji, sve do 2015. S druge strane Srbija je u periodu od 2009. do 2014. više puta upadala u recesiju.
Dohodak po stanovniku Srbije je od 2008. godine povećan za svega tri odsto u odnosu na prosek EU i sada iznosi svega 40 odsto evropskog nivoa. U Hrvatskoj nije bilo nikakvog napretka i dohodak po stanovniku je na 64 odsto EU proseka.
Od tada su obe ekonomije postale otpornije na šokove. U Srbiji je to pre svega zahvaljujući stranim direktnim investicijama u izvozni sektor, pošto je 40 odsto investicija u 2016. završilo u razmenjivim sektorima.
Slično je i integracija hrvatske privrede u EU lanac snabdevanja uz rast domaće tražnje doprineo rastu BDP-a Hrvatske u 2016. od 2,9 odsto.
Sa nominalnim BDP-om od 50,4 milijardi dolara hrvatska ekonomija je za trećinu veća od srpske. Takođe, njihova privreda je i konkurentnija što pokazuje pozicija na indeksu konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, 74. u odnosu na 90. mesto Srbije. Dok je Srbija svrstana u ekonomije koje pokreće efikasnost, Hrvatska je preskočila u ekonomije koje pokreće inovativnost.
Na ovo nije zanemarljiv uticaj ni pristup evropskim fondovima. Tako Hrvatska za period 2014. – 2020. može da računa na 10,7 milijardi evra ili oko 3,3 odsto BDP-a sredstava, a Srbija na svega 1,5 milijardu evra u ovom periodu što je svega 0,6 odsto BDP-a. Uprkos tome Evropska komisija procenjuje dugoročni potencijal rasta Hrvatske na svega jedan odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
