Hrvatski brokeri zbunjeni ponudom iz Srbije

To obaveštenje juče je objavljeno na sajtu Zagrebačke berze, čime su potvrđene spekulacije da srpski biznismen stoji iza kastodi računa Rajfajzen banke Austrija preko kojega je prošle nedelje kupljena značajna količina akcija Kraša, a te transakcije činile su poslednjih dana i do 90 odsto vrednosti svih berzanskih trgovanja. Praktično, kupovano je sve što je bilo izneseno na finansijsko tržište i to po ceni koja je, uz česte oscilacije, svakog dana bila sve viša. Tako je u čitavih osam meseci ove godine akcija Kraša prosečno vredela oko 600 kuna, dok je poslednje nedelje premašivala 800, a tokom jučerašnjeg dana već je prosek dostigao 845 kuna.

I pored objavljenog naziva kompanije koja je iznenada ušla u vlasničku strukturu hrvatskog konditorskog brenda, prave namere Kappa Stara još nisu jasne. Naime, dva najveća deoničara sa pravom glasa, Mesna industrija „Braća Pivec“ sa 30,73 odsto udela i udruženje bivših radnika Kraš Esop sa 18,45, zajedno imaju kontrolu nad firmom jer im pripadaju i glasačka prava po sopstvenim akcijama Kraša, od oko pet odsto.

Oba suvlasnika tvrde da svoj paket ne nameravaju da prodaju, a neposredno pred „stampedo“ na berzi, kako su hrvatski mediji nazvali akciju Šaranovića, MI „Braća Pivec“ najavila je nameru da dostavi javnu ponudu za otkup slobodnih akcija Kraša, računajući pri tom da će to uraditi zajedno sa Kraš Esopom, ili samostalno ukoliko to ne prihvati skupština udruženja, zakazana za 30. septembar.

U svakom slučaju, pred Kappom Star stoji dugačak put do sticanja značajnijeg udela u vlasništvu a pogotovo do većinskog paketa koji bi omogućio upravljanje, pa ni stručnoj javnosti u Hrvatskoj nije najjasnije šta je motiv Šaranovića da ulaže toliki novac u otkup slobodnih udela.

Brokerske kuće, prema pravilima hrvatskog finansijskog tržišta, nemaju pravo na komentar, ali u nezvaničnim razgovorima brokeri se i sami pitaju šta je razlog tolikog ulaganja i podizanje cene akcije.

– Deoničar sa pet odsto glasova teoretski može da utiče na poslovanje tako što će da traži izveštaje, revizije i da postavlja pitanja o ekonomičnosti, ali u praksi je takav uticaj minoran. Druga je stvar ako kupac ima neki svoj plan, ako namerava da dostavi dobrovoljnu ponudu za otkup akcija, pa ko hoće – ko neće da proda svoj deo. Ali, u tom slučaju podizanje vrednosti udela, dakle ovoga što se sada dešava na Zagrebačkoj berzi, nema nikakvog smisla. Pitanje je i zašto Kappa Star kupuje akcije po tako visokoj vrednosti, ali je to stvar evaluacije kupca, koliko i zbog čega ta investicija njemu vredi. Sve u svemu, za sada je sve u sferi nagađanja i nemoguće je unapred predvideti korake koje je kupac planirao – kaže za Danas jedan od zagrebačkih brokera i dodaje kako je malo verovatno da je Šaranović ušao u tako velika ulaganja, vredna više desetina miliona kuna, a da pre toga nije imao dogovor sa nekim od većinskih vlasnika.