U Hrvatskoj imaju razloga da budu zadovoljni jer će, zahvaljujući uspešnoj diplomatiji premijera Andreja Plankovića na petodnevnom samitu članica EU, iz zajedničke kase u narednih sedam godina moći da računaju na više od 22 milijarde evra ili dvostruko u odnosu na iznos koji su očekivali.
Pri tom će iz novog sedmogodišnjeg budžeta imati nešto više od 12,6 milijardi evra dok će iz „kriznog“ instrumenta nazvanog EU sledeće generacije, kreiranom za suzbijanje posledica epidemije po privredu, u narednih nekoliko godina povući 9,4 milijarde evra, od čega je 5,9 milijardi evra nepovratno.
Istina je da se ni sam Plenković nije nadao tolikoj svoti, zapravo najvećem iznosu po glavi stanovnika, ali u prilog Hrvatske išlo je to što je ona jedina članica koja je koristila sedmogodišnji budžet EU samo jednom, pri čemu je procenjeno da će njen BDP, zbog visoke zavisnosti od turizma, biti u značajnom minusu.
U Zagrebu očekuju da prvi novac kao avans za urgentne mere stigne već na jesen, a Plenković je nakon samita izjavio da uz takve alate Hrvatska mora biti „ne samo među najrazvijenijima u Evropi nego i u svetu“.
Time je on ozbiljno ugrozio poziciju srpskog predsednika koji je više puta ponovio da će Srbija ovu ekonomsku krizu prebroditi lakše nego sve evropske zemlje, i da ćemo, kada je reč o privrednom rastu, biti najbolji u Evropi, dok bi, prema njegovim očekivanjima, Hrvatsku trebalo da stignemo za 1,5 godinu.
Ipak, u odnosu na susede koji dobijaju gotovo šest milijardi evra za saniranje posledica epidemije, mi možemo da računamo samo na zaduživanje čiju smo spiralu već pokrenuli.
Profesor Beogradske bankarske akademije Božo Drašković kaže za Danas da nije ništa neobično to što je Hrvatskoj pripao deo kolača iz zajedničke kase koju pune sve zemlje EU.
On dodaje da je dogovoreni paket zapravo emitovanje novca koji EU upumpava u svoje članice radi otklanjanja negativnih efekata, ali da je činjenica i da će se ta sredstva preko državnih budžeta na kraju vratiti u zajedničku kasu.
– To jeste inflatorno finansiranje koje je u ovom momentu apsolutno neophodno jer će kontrolisana inflacija koja sledi biti podsticaj da se ekonomija održi i da fleksibilnije podnese negativne uticaje, naročito sektori poput turizma u Hrvatskoj, Grčkoj ili Italiji, kao i mnoge usluge, ali i grane kao što je automobilska industrija, saobraćaj, posebno vazdušni. To nije novac koji se „baca iz aviona“, on se kreira kao deo pomoći koji treba da amortizuje udar u budžetima zemalja, dobre su mere, ali ih ne treba posmatrati kao nešto što pada sa neba – objašnjava Drašković i dodaje da će se deo tog novca preliti i na zemlje u okruženju Unije i na svet, kao i da će državama koje čekaju u redu za prijem pripasti deo, ali normalno, daleko manji.
Kada je o Srbiji reč, da ćemo u narednom periodu da se zadužujemo, to za profesora Draškovića nije upitno, ali kaže i da najverovatnije nećemo zabeležiti neki pad u sektoru poljoprivrede i energetike, dok će najveći teret da podnesu usluge kao i veliki izvoznici posebno iz automobilske industrije, zbog pada konjukture u svetu.
Ni za Boška Mijatovića, profesora Ekonomskog fakulteta, nije sporno to što je Hrvatska, kao članica EU, dobila značajan prostor u zajedničkom budžetu. Kaže da „Srbija treba da bude zadovoljna onim što dobije iako je to, naravno, mnogo manje, oko milijarde evra u narednih sedam godina, jer mi niti smo članica EU, niti nam učlanjivanje ide najbolje“.
– Vlast stalno naduvava neke divne perspektive Srbije, i to je lepo ali kad se radi o parama iz fondova, onda stojimo daleko lošije. Mislim da će privreda biti ostavljena sama sebi u narednih nekoliko meseci, jer se Srbija već sada zadužila za dve milijarde evra na svetskom finansijskom tržištu, potrošila je deo svojih depozita, naštampala je za 1,5 milijardi novog novca i sada ima daleko manje mogućnosti da uradi nešto konkretno. To znači da će privreda, posebno sektor malih i srednjih preduzeća, doći u tešku situaciju i pitanje je kako će da izdrži – kaže Mijatović.
Koliko smo najbolji
– Domaći političari imaju običaj da seju optimizam, ali mi moramo da budemo svesni realnog stanja. Kriza se ne može pratiti poređenjem rasta BDP-a s kvartala na kvartal, jer to ne pokazuje koliko smo najbolji. U obzir se, i kod nas i u svetu, moraju osim BDP-a uzeti u obzir i parametri o zaduženosti, nivou zarada, realnom rastu nezaposlenosti, stopi siromaštva. Ako vam raste BDP, a ne povlači smanjenje stope siromaštva, onda je on za tu kategoriju stanovnika, potpuno irelevantan – kaže profesor Boža Drašković.
Za proširenje 12,5 milijardi
U narednih sedam godina u pretpristupne fondove namenjene zemljama u procesu proširenja, EU je izdvojila manje nego što se očekivalo, 12,5 milijardi, što je samo blago povećanje u odnosu na prethodni budžet od 11,7 milijardi iz koga je Srbija povlačila oko 200 miliona godišnje, odnosno ukupno oko 1,4 milijarde. Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici izjavio je da je „Srbija najveća ekonomija na Zapadnom Balkanu po veličini i važan deo sredstava će biti na nju usmeren“. Podsetio je da je uz dodatnu podršku od 93 miliona evra koji su najavljeni za borbu protiv kovida, već utrošeno 15 miliona evra na hitnu medicinsku pomoć, da je potpisan ugovor o finansiranju zapošljavanja medicinskih radnika, te da je EU otvorena za nove zahteve koje srpska vlada bude uputila.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.