Huavej dao milion evra ljudima povezanim s Telekomom

Naime, Mreža za istraživanje kriminala i korupcije – KRIK koja je član ICIJ, objavila je da je kineski telekomunikacioni gigant Huavej od 2007. do 2014, period za koji su oni došli dokumenata, angažovao of-šor firme čiji su vlasnici ljudi prethodno povezani sa Telekomom Srbija.

Prema podacima do kojih su došli najmanje milion evra je kineska kompanija isplatila ovim firmama.

Jedna od njih Roflaj investments sa Britanskih Devičanskih Ostrva pripadala je Igoru Jeclu, nekadašnjem direktoru sektora usluga u Telekomu Srbija, a druga, Goldberg Brokerage, beogradskom advokatu, sada u penziji, Miloradu Ignjačeviću, koji je zastupao Telekom u sporu sa Mobtelom, ali i koji je vlasnik internet portala Na dlanu koji je svojevremeno finansirao Telekom Srbija.

Prema jednom od ugovora iz 2014. godine Huavej je angažovao Roflaj da uspostavi dobre odnose sa telekomunikacionim operaterima u Srbiji i Crnoj Gori, kao i sa predstavnicima vlasti.

Roflaj, odnosno Jecl, trebalo je Huaveju da pomogne da dobije neophodne dozvole za rad u Srbiji i „izvrši obaveze iz ugovora koji će potpisati Huavej i (telekomunikacioni operater)“, navode novinari KRIK-a.

„Iste godine, Huavej je od Telekoma dobio posao razvoja internet televizije (IPTV), a dve godine kasnije ugovor vredan čak 150 miliona evra za uvođenje optičkih kablova“, navodi se u izveštaju.

Pre Roflaja usluge Huaveju je pružala firma Goldberg Brokerage u vlasništvu Milorada Ignjatovića, koji iako je razgovarao sa novinarima KRIK-a, nije objasnio kakve su prirode te usluge bile.

Stevan Dojčinović, glavni urednik KRIK-a, ističe u razgovoru za Danas da su dokumenti pokazali da je pored zvaničnog predstavništva Huavej obavljao i poslove tajno uplaćujući novac preko mreže of-šor firmi koje su pripadale ljudima povezanim sa Telekomom Srbija.

„Prvo je to išlo preko firme advokata Ignjačevića od 2007. godine, a posle su ti ugovori prebačeni na firmu Igora Jecla. Imamo da je Huavej s jedne strane radio zvanično i čisto preko predstavništva, a s druge imao tajno poslovanje i paralelno plaćao. Mogli su da ugovore posao i sa lokalnom advokatskom kancelarijom i da sve bude javno, ali su se odlučili za of-šor firme koje su bile plaćene da spoje ljude iz Huaveja sa predstavnicima lokalnih telekomunikacionih operatera, što je Telekom, kao i sa predstavnicima vlasti. Igrom slučaja ti ugovori su procurili. Mislim da je od svih priča iz Pandorinih papira u vezi sa Srbijom ova najveća jer pokazuje kako funkcionišu stvari“, ocenio je Dojčinović.

Iz dokumenata nije jasno koje je to konkretne usluge Huavej plaćao ovim of-šor firmama. Ignjačević nije odgovorio na pitanje Danasa, ali je KRIK-u rekao „Huavej je bio tamo dve-tri godine, pokušavajući da dobije neki posao. Oni su se predstavili kao neko ko pokušava da dobije neki posao, a ne uspeva. Onda sam im ja pomogao savetujući ih“.

Ni Jecl nije odgovorio na pitanja u vezi saradnje sa Huavejom preko of-šor firme.

Telekom Srbije s druge strane tvrdi da nikakvi ugovori između nacionalnog operatera i ovih of-šor firmi nisu postojali.

Na pitanje da li su sarađivali sa Ignjačevićem iz Telekoma odgovaraju da je TS „imao poslovnu saradnju sa kompanijom Trident Media Group od 2005. do 2010. godine. Poslovna saradnja obuhvatala je aktivnosti u vezi sa projektom „Na dlanu“. Pored toga advokatska kancelarija Ignjačević zastupala je Telekom Srbija pred Privrednim sudom u Beogradu za sudski spor sa kompanijom Mobtel“.

Na pitanje da li su sarađivali sa nekom od kompanija Igora Jecla ističu da „uvidom u dostupnu arhivu Telekom Srbija nije imao ugovore sa kompanijama u vlasništvu Igora Jecla“.

Inače Jecl je bio u Telekomu od 2003. do 2008. godine, a 2015. je postao vlasnik Roflaj investments. Vladimir Lučić, generalni direktor Telekoma Srbija, za KRIK je rekao da Telekom pregovara i sklapa ugovore isključivo sa lokalnim predstavništvom Huaveja.

„Oni ovde imaju sedište za ceo region, Huavej Beograd. Od kad sam direktor komuniciram samo sa njima“, tvrdi Lučić.

Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija ističe da je ovde glavno pitanje za onog ko je plaćao, a to je Huavej, šta je plaćao.

„Nije jasno šta su oni plaćali. Možda su plaćali za posredovanje, menadžerske provizije ili tako nešto. Opet možda su plaćali neke prethodne usluge dok su ti ljudi imali uticaja u Telekomu što bi mogao biti problem. Ali treba utvrditi da li je državna firma uopšte oštećena. Ako nije onda to i nije pitanje o kom bi trebalo da brinemo. Ako jeste oštećena, onda treba utvrditi kako, koliko itd“, ocenjuje Dobrašinović dodajući da su of-šor firme otvorene verovatno da bi se izbeglo plaćanje poreza, ali i da se zadrži anonimnost.

Juče nismo dobili ni odgovor od Huaveja na molbu za komentar na pisanje KRIK-a kao i na pitanje šta su plaćali of-šor firmama.

Danilo Šuković, ekonomista i nekadašnji član Saveta za borbu protiv korupcije, ističe da je stvar sumnjiva, jer zašto bi kineska kompanija plaćala of-šor firmama umesto da zaključi ugovor o konsultantskim uslugama sa domaćom kompanijom.

„Šta stoji iza, da li su te pare korišćene za podmazivanje, da li to bila predigra za velike poslove, to treba da utvrde institucije koje su za to plaćene. Poslovi između Telekoma i Huaveja su ogromni, a ovo otvara prostor za sumnju na korupciju“, ocenjuje Šuković.

Goran Radosavljević, profesor na FEFA, ocenjuje da „idete preko of-šor firme kada hoćete da naplatite neku visoku proviziju i izbegnete da platite porez na nju“.

„Ne znam šta stoji iza ovoga, ali uobičajeno je da velike kompanije plaćaju svoje lobiste na taj način. Da su ti ljudi preko ovdašnje firme lobirali, em bi morali da plate porez em bi verovatno naišli na osudu javnosti. Pored toga, of- šor služi da se obezbedi tajnost i da se sakriju putevi novca i ne znamo za šta je taj novac sve korišćen. U svakom slučaju lobiranje nije zabranjeno, a da li je pri tome bilo krivičnih dela, to treba da utvrde nadležni“, ocenjuje Radosavljević.