I ako stignemo do rasta od 3,5 odsto to je i dalje nisko

Sebastijan Sosa, šef kancelarije MMF-a u Srbiji pre nekoliko dana je istakao da je se očekuje fleš ocena rasta u drugom tromesečju Zavoda za statistiku nakon čega će se ponovo ocenjivati rast BDP-a za ovu godinu. On je optimistične prognoze objasnio time što su faktori koji su uticali na slabiji rast početkom godine prošli. To je pre svega slabija proizvodnja energije i visoka osnovica iz prethodne godine.

„Očekujemo da će ti faktori u drugoj polovini godine nestati i očekujemo ubrzanje rasta uglavnom na bazi domaće potrošnje“, rekao je Sosa.

On je ocenio i da se očekuje i oporavak najvećih trgovinskih partnera Srbije, Nemačke i Italije čiji rast tražnje bi povukao i srpski izvoz.

U izveštaju MMF-a objavljenom povodom završetka druge revizije programa IPC navodi se da će u drugom polugodištu dati rezultate snažan priliv stranih direktnih investicija, javne investicije i oporavak evropskih partnera.

Zanimljivo je da prema kalkulaciji stručnjaka Fonda smanjenje privrednog rasta Nemačke i Italije za jedan odsto utiču na smanjenje privrednog rasta Srbije za 0,25 procentnih poena. Smanjenje rasta cele evrozone za jedan procentni poena utiče negativno na BDP Srbije sa 0,65 procentnih poena, a maksimalni kumulativni efekat narednih 12 meseci bio mogao biti 1,4 procentnih poena.

Zato u Fondu upozoravaju da uprkos znacima uoporavka evrozone u prva tri meseca ove godine loši rezultati iz prošle godine ostaviće traga na srpskoj privredi tokom cele ove godine. MMF takođe upozorava da iako je domaća tražnja snažna ipak može se smanjiti ukoliko se planirane investicije ne budu realizovane.

Na bazi identične projekcije rasta od 3,5 odsto koji bi u narednom periodu (od 2020. godine) trebalo da skoči na četirio odsto je i Ministarstvo finansija je napravilo Fiskalnu strategiju u naredne tri godine. S druge strane Fiskalni savet je ocenio da ove prognoze rasta „nisu u potpunosti kredibilne“.

Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta napominje da usporavanje rasta BDP-a krajem 2018. i početkom 2019. ukazuje na to da se možda neće ostvariti prognoza o rastu BDP-a u 2019. od 3,5 odsto, a pitanje je da li će se ostvariti i planirane stope rasta BDP-a od četiri odsto u srednjem roku. Prema njegovim rečima, glavni razlog zašto postoji sumnja u kredibilitet prognoza iz Fiskalne strategije, međutim, nije u tome što su ove stope rasta trenutno nedostižne.

„Na primer, do kraja godine je dovoljan prosečan rast BDP-a Srbije od 3,8 odsto da bi se dostigla planirana stopa rasta od 3,5 odsto u 2019. što je i dalje znatno niže od prosečnog rasta BDP-a drugih zemalja CIE i samim tim je dostižno.
Dakle, lestvica ni za 2019, kao ni za naredne godine nije podignuta previsoko. Problem je, međutim, u tome što Strategija ne prepoznaje da Srbija uopšte ima problem u niskom privrednom rastu, ne analizira činioce koji stoje iza tog niskog rasta i ne predviđa odgovarajuće mere koje bi dovele do njegovog ubrzanja“, ističe on.

Prema analizi Saveta u prvom tromesečju ove godine Srbija se sa 2,5 odsto nalazi dobrano ispod proseka rasta Centralne i Istočne Evrope koji je iznosio 4,3 odsto. Ovo ukazuje da i ako dostignemo tih projektovanih 3,5 odsto na kraju godine velike su šanse da ćemo se naći ispod proseka regiona, dok nam je istovremeno potreban rast brži od proseka da bismo smanjili zaostatak u standardu.

Goran Radosavljević, profesor na FEFA smatra da MMF nije želeo na bazi jednog lošeg kvartala i to prvog koji karakterišu velike oscilacije, da menja projekciju.

„Kada se vide rezultati u drugom kvartalu znaće se kakav je trend. Ne treba zaboraviti da i u MMF-u sede ljudi koji gledaju podatke i kada sepodaci promene i oni menjaju projekcije. Sećam se da su 2008/2009. godine četiri puta menjali projekcije“, ocenjuje Radosavljević dodajući da osim toga Vlada Srbije ima podršku MMF-a u sprovođenju reformi „kakve god one bile“.