I dalje gradimo kuće koje troše

Stimulans za građevinare na uređenim tržištima da u procesu gradnje mnogo više koriste tehnologiju koja uz korišćenje prirodnih materijala obezbeđuje i uštedu energije, jeste i podatak da se tzv. ekološki objekti brže i lakše prodaju, jer novi vlasnici unapred računaju na velike buduće uštede u energiji. Uz to, neke metodologije i proizvodi postali su deo ekoloških standarda gradnje, dok je za firme koje koriste i materijale koji još nisu u tom statusu, država obezbedila dodatne benefite. U takvim slučajevima, svi u lancu, od proizvođača materijala i graditelja, do krajnjeg kupca, mogu računati na poreske olakšice, tako da čak i kada ugradnja ekoloških materijala utiče na eventualno poskupljenje kvadrata, teret preuzima država.

U Srbiji postoji nekoliko proizvođača građevinskih materijala koji pokušavaju da na tržište plasiraju nove, energetski efikasnije tehnologije i prirodne sirovine, ali mehanizam kojim bi graditelji bili stimulisani da ih koriste još nije ustanovljen. I Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja može samo da preporuči građevinarima da koriste materijale poput opeke, kamene vune, ilovače, gipsa, premaza i lakova od prirodne smole, koji su neškodljivi za čovekovo zdravlje, odgovaraju svim ekološkim standardima i mogu se reciklirati.

– Kod nas nije donet Zakon o građevinskim proizvodima. Njegovo donošenje se očekuje do kraja godine, tako da još ne postoji obaveza ugradnje građevinskih materijala koji odgovaraju ekološkim standardima. Kada ti standardi postanu obavezni, možemo govoriti o merama kojima bi se stimulisala kupovina takvih materijala – kažu za Danas u tom ministarstvu.

Građevinari, međutim, tvrde da je država i do sada imala dovoljno saznanja i vremena da donese bar neke od mera koje bi pospešile gradnju energetski štedljivijih objekata. Oni podsećaju da se u spoljašnjoj građevinskoj konstrukciji tri osnovna elementa smatraju ekološkim – opeka, drvo i beton. Tome se dodaju čelik i staklo, dok se unutrašnjost objekta može raditi raznim vrstama gipsanih ploča sačinjenih od organskih materijala. U primeni su i porozni blokovi, ali se u Srbiji koriste u veoma malom obimu.

– Najviše „hemije” koristi se kod izolacije, gde je najčešća primena mineralne vune, stiropora ili betonskih blokova. Oni imaju solidnu otpornost, ali ne bi trebalo smetnuti s uma da su najbolja i kroz vekove dokazana termička izolacija, debeli zidovi od opeke. Za naše uslove, optimalna debljina zidova trebalo bi da bude bar 40 centimetara, što bi za samo 0,5 odsto povećalo cenu građevine, jer udeo opeke u ceni od 1.500 evra za kvadrat iznosi oko pet odsto. Problem je, međutim, to što je poreska osnovica formirana na osnovu bruto izgrađene površine, pa debljina zidova i te kako utiče na taj namet. Naše zalaganje jeste da bi najbolja stimulacija u građevinarstvu bila kada bi osnovica za obračun poreza bila vrednost neto izgrađene površine. U tom slučaju više ne bismo dolazili u situaciju da kupujemo stanove u kojima spoljašnji zidovi ne premašuju 20 ili 25 centimetara, a da ne govorim o slučajevima kada se, ne preterano ozbiljni investitori, opredele za debljinu od 12 centimetara. Ne treba objašnjavati koliko je to za buduće stanare pogubno i zimi i leti, ali takve graditelje niko ne sankcioniše – kaže za Danas Ljubodrag Knežević, direktor fabrike građevinskih materijala Igma iz Uljme.

Dodaci

Nezaobilazni detalj u gradnji svake eko kuće su i dupli prozori koji omogućavaju da sunčeva svetlost greje sobu, jer propuštaju tri četvrtine sunčeve toplote, dok ne dozvoljavaju izlazak sobne. Neophodno je primeniti izolaciju zidova prirodnom vunom umesto veštačkom. Podno grejanje u svim prostorijama sprečava veliki utrošak energije dok tradicionalni radijatori stvaraju talase vazduha, što znači da moraju da stvore za dva stepena veću toplotu da bi zagrejali sobu. Eko-kuća podrazumeva i postavljanje solarnih panela na krov koji najčešće služe za zagrevanje vode u kući. Bojler na gas može da služi kao rezerva panelima, dok se struja koristi samo kao poslednja opcija. Poželjna je i ugradnja „pametnih merača“ koji u svakom trenutku ukućanima pokazuju koliko energije kuća troši i koliko ih to košta. Imućniji bi trebalo da postave i mini-vetrenjaču za stvaranje električne energije i sistem ventilacije koji koristi pasivnu toplotu stvorenu u jednoj prostoriji za zagrevanje u drugoj.