I dalje najviše trošimo na hranu, cena najbitnija

Naime, prema istraživanju konsultantske kuće EY koje je urađeno u Srbiji i na svetskom nivou tokom decembra 2020. godine „Indeks promene navika potrošača“, 56 odsto njih je ocenilo da će strah od korone prestati da utiče na njihov život u naredne dve godine.

Doduše, 13 odsto ih tvrdi da nema straha od virusa, a 14 odsto ne zna, pa svega sedam odsto veruje da će se strah od pandemije nastaviti da utiče na njihov život i u narendih tri do pet godina. Potrošači su najviše zabrinuti za zdravlje porodice, u srbiji njih 73 odst, a globalno čak 87 odsto ispitanih.

Drugo najveće strahovanje je za ekonomiju svoje zemlje. U srbiji pak daleko manje nego u svetu, 69 naspram 93 odsto.

Zanimljivo je da je su od pet ponuđenih oblasti, građani srbije najmanje, tek 51 odsto njih, zabrinuti za sopstvene finansije. Globalno 78 odsto stanovnika je izrazilo zabrinutost za uticaj kovida na sopstveni novčanik.

Ipak, kriza je pojačala tendencije koje su počele da se stvaraju još ranije.

„Konkurentnost sada, možda više nego ikada, znači agilnost i fleksibilnost. Potrošač poslednje generacije ne želi da gubi vreme i sve želi sad i odmah. Ovo se najviše odnosi na generaciju milenijalaca starosti od 18 do 35 godina. Oni komuniciraju digitalnim kanalima sa kompanijama, društvom i okolinom, kako bi brzo dobili ono što žele. Veliki deo kupovine obavljaju preko interneta, ili makar pretražuju informacije pre nego što se odluče za kupovinu. Faza potrošač 4.0 jeste veliki korak napred, a dostupne tehnologije su tu da ceo proces prelaska na novi nivo poslovanja pomognu i olakšaju i polako počnu da nas uvode u eru potrošača 5.0“, navodi se u izveštaju ey.

Pandemija je najviše promenila način kako se druže, za čak 92 odsto od ukupno 1.000 ispitanih u srbiji i to najviše za starosnu dob od 30 do 39 godina.

Takođe, 82 odsto njih je moralo da promeni navike i to se pre svega odnosi na mlade od 18 do 29 godina.

Jedna od stavki ponašanja je način kupovine koji se promenio kod 79 odsto ispitanih.

„Pandemija proizvodi novu kulturu kupovine, fokusiranu na ono što smo nekada zvali „kupovina iz fotelje“ i vrlo je moguće da će veliki deo kupaca, naročito onih mlađih, koji tek sada formiraju svoje potrošačke navike, a koji će uskoro držati najveći deo kupovne moći, zadržati tu kulturu“, navodi se u izveštaju, ali iako je onlajn trgovina u srbiji prošle godine dostigla 13 milijardi evra, ipak učešće kupovine na daljinu u kupovini namirnica nije veliko i tokom prošle godine onlajn su se najviše kupovale pelene i deterdženti.

Kada se gleda sastav potrošačke korpe tu nisu zabeležene značajnije promene kod naših potrošača.

Cena je i dalje ključni faktor prilikom kupovine kod 74 odsto ispitanih, a na drugom mestu po važnosti nalazi se brend proizvoda, ili kada je pakovana i sveža hrana u pitanju percepcija koliko je proizvod zdrav odnosno dobar za njih.

I dalje se najviše daje novca za hranu, a slični iznosi kao i pre pandemije troše se i na higijenu, kućnu hemiju ili bezalkoholna pića.

Zanimljivo je da nije značajnije porasla potrošnja na onlajn video sadržaje, svega osam odsto, za razliku od sveta.

Oko 80 odsto ispitanih je reklo da manje troši na putovanja i odmor.

S druge strane, potrošači u srbiji ne očekuju ni da će doći do značajnijih promena u potrošačkim navikama ni kada korona prođe, pa će i dalje tri četvrtine ići u kupovinu namirnica u velike prodavnice zbog većeg izbora, a 70 odsto će ih dokupljivati u malim radnjama.

Kada su ispitanici u srbiji upitani kako vide svoj život i navike u budućnosti, kao posledica pojave pandemije, 77 odsto je izjavilo da će biti svesniji i oprezniji kada je u pitanju njihovo fizičko i mentalno zdravlje.

Dugoročno gledano, po pitanju potrošnje, dve trećine ispitanika se složilo da planira da bude pažljivije pri potrošnji, a 63 odsto planira da preispita kako troši vreme na ono što najviše ceni.

I u srbiji i u svetu kriza je doprinela shvatanju važnosti štednje i oko 60 odsto ispitanih ističe da je počelo da štedi više.