I dalje traju nagađanja o poreskoj reformi

U Ministarstvu finansija kažu da se pitanje poreskih reformi neće rešiti u medijima, „jer je reč o ozbiljnom poslu koji zahteva vreme i konsultacije sa svim relevantnim faktorima“.

Prema rečima ministra Lazara Krstića, razmišlja se o nekoliko opcija, a kako je reč o vrlo složenom poslu, koordinira se i sarađuje sa drugim institucijama, od Fiskalnog saveta do čitave Vlade. Krstić ukazuje i da će zbog posledica koje reforma može imati na čitavu ekonomiju, izlasku u javnost prethoditi duboka analiza.

„Mi sada diskutujemo o dinamici implementacije poreske reforme, a to ne znači da sve mora da se desi odjednom, već zavisi od toga šta će biti njena suština . Nadamo se da ćemo u narednih mesec dana, odnosno već u oktobru imati jasnu sliku sa kojom ćemo moći da izađemo u javnost. U ovom trenutku bi bilo neodgovorno iznositi bilo kakve cifre, pre nego što se završi kompletan posao“, zaključio je ministar.

Ipak, u javnosti se uveliko već izvodi računica mada cifre koje se pominju nisu u potpunosti usaglašene. Nesporno je da će se država, ako pomogne privrednicima tako što će im skresati deo troškova za zaposlene i omogućiti otvaranje po nekog novog radnog mesta, suočiti sa drugim problemom – ispražnjenim budžetom. I dok je profesorka Ekonomskog fakulteta Danica Popović pre nekoliko dana rekla da bi smanjenje nameta od 30 odsto napravilo rupu od čak 200 milijardi dinara, u NALED-u su izveli računicu da bi taj manjak iznosio nešto više od 134 milijarde dinara.

U studiji „Poreska politika u funkciji bržeg ekonomskog rasta“ NALED kao prvu kratkoročnu meru predlaže smanjenje stopa doprinosa uz uvođenje progresivnijeg oporezivanja, sa više stopa poreza na zarade u kombinaciji sa povećanjem neoporezivog dela. „Kod ove opcije ukupna suma prihoda bila bi ista, pa bi se smanjeni iznosi od doprinosa finansirali iz većeg poreza na zarade. Taj predlog je usmeren na smanjenje poreskog opterećenja na niže zarade, što je trenutno najlakše izvodljiva opcija“, ističu u NALED-u.

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da najave novih ministara o poreskim reformama nisu nikakvo otkrovenje, već reaktiviranje ideja koje postoje odavno. On, međutim, smatra da manipulacija sa porezima nije najbolji način za ozdravljenje privrede, već pre svega seča javnih rashoda.

– Naš budžet je prenapet, javni dug raste, deficit je sve veći i mi ne možemo dozvoliti taj luksuz da smanjimo bilo koji porez. Smanjenje poreza na zarade je dobro za zapošljavanje, ali postavlja se pitanje kako nadoknaditi fiskalne prihode – napominje Madžar za Danas.

On je apsolutno protiv progresivnog oporezivanja, ali jeste za bolan proces sečenja plata i penzija i „udaranje“ po subvencijama. „Mislim da više ne smemo da pokušavamo da mrtvom magarcu podižemo rep. Mada je i taj proces bolan, jer u preduzećima koja dobijaju subvencije rade neki ljudi, primaju kakve-takve plate“, napominje Madžar. Reformisana Vlada će morati, smatra on, da napravi neke nepopularne poteze i dosta toga na kraju svešće se na političke činioce.

Ni privrednici nisu jedinstveni u oceni najavljenih mera, iako većina ističe da je nezahvalno komentarisati samo segmente koji su dospeli u javnost. Dok jedni tvrde da će svako smanjivanje visokih opterećenja firmama omogućiti „da uzmu vazduh“, drugi ističu da mere koje se donose „ad hok“ ne podstiču poslovne aktivnosti.

– Privrednicima je potreban dugoročan i stabilan, predvidiv poslovni ambijent kako bi mogli da planiraju poslovanje i svaka izmena utiče i na proces zapošljavanja, i na poslovne operacije i na konkurentnost zemlje – kaže za Danas Jovana Majstorović, direktorka udruženja „Poslodavac“ i podseća da je za samo godinu dana Srbija na svetskoj listi pala za šest mesta i sada je po konkurentnosti na 101. od 147 rangiranih zemalja. Ona dodaje i da sistem progresivnog oporezivanja nije dobra ideja, jer svega 18.000 zaposlenih prima platu veću od 100.000 dinara i oni bi došli pod udar novih mera, ukoliko se ministar za njih opredele, ali se iz tog prihoda ne bi značajnije popunio budžet. S druge strane, kaže Majstorovićeva, poruka da će se bogati dodatno oporezovati loše može da utiče na preduzetnički duh, a moguće je i da izazove seljenje kapitala iz zemlje.

– Bilo bi dobro da se poreskom politikom stimuliše reinvestiranje dobiti u privredu, kako to rade i zemlje u regionu, a za privlačenje investitora, i stranih i domaćih, mnogo bi veći uticaj bio ako se obezbedi jednak tretman svih privrednika prilikom naplate poreza, bolja kontrola i smanjenje sive ekonomije – zaključuje naša sagovornica.

Progresivnost poreza

Progresivnost u oporezivanju zarada u Srbiji od plate koja iznosi dve trećine prosečne do plate koja je za dve trećine veća od prosečne, iznosi samo 1,2 odsto (procenat za koliko je veća plata više oporezovana od manje), po čemu smo poslednji u Evropi, ne računajući Bugare, koji i nemaju progresivnost. Kod Hrvata je oporezivanje progresivnije (6,6 odsto), u Sloveniji je 8,8 odsto. U Irskoj je taj procenat 18,1, u Belgiji 10,5, Finskoj 11,8, Švedskoj 10, Britaniji 9,9 odsto.