I Folskvagen na liniji beogradskog metroa

Tabloidi bliski aktuelnoj vlasti juče tvrde da Folksvagen koji se premišlja između Turske, Bugarske, Rumunije, Srbije i Severne Makedonije, od Srbije nije odustao zato što je ponuda naše države takva da se „teško odbija“.

A naša država je Nemcima, tvrdi jedan od tabloida, ponudila da svoju novu fabriku, ukoliko se odluče za Srbiju, izgrade u Inđiji.

Alternativa toj vojvođanskoj varoši je „okolina Jagodine“.

Stručna javnost u Kragujevcu, koji je decenijama unazad centar automoboskle industrije u jugoistočnoj Evropi, blaže rečeno, zatečena je ponudom srpske države, odnosno vrha vlasti, predvodjenog predsednikom Aleksandrom Vučićem – Folksvagenu.

Tim pre što im nije poznato kojim parametrima i kriterijumima se, kako navode, “sveznajuća srpska vlast” rukovodila kad je najvećoj svetskoj automobislkoj kompaniji, za njenu eventualnu investiciju, ponudila Indjiju i okolinu Jagodine.

– Kakve veze ima Inđija sa automobilskom industrijom, i kakvu tradiciju u toj delatnosti ima okolina Jagodine? Ponuda za Indjiju je neozbiljna, jer je to, bez imalo potcenjivanja te lepe vojvodjanske varoši, malo mesto za tako veliku investiciju, dok je pominjanje okoline Jagodine ništa drugo do najobičniji diletantizam.,na osnovu kojeg su Folksvagenu mogli da ponude i, opet bez potcenjivanja i te varošice – Ćićevac, koji je tu negde “u okolini Jagodine”, smatra jedan od rukovodilaca u kragujevačkog Fijatovoj kooperantskoj mreži.

O nezbiljnosti ponude vezane za Inđiju ponajbolje, smatra, svedoči najava da će jedna linija beogradskog metroa da bude produžena do te varoši, kako bi beogradski stručnjaci mogli da rade u budućoj Folskvagenovij fabrici, što je tek besmislica svoje vrste, s obzirom da je ta saobraćajnica (metro) i dalje samo “sanak pusti”.

Sve i da u dogledno vreme počne da se gradi, krak do Inđije bi, smatra naš sagovornik, u najboljem slučaju bio gotov za koju deceniju.

Pojedini direktori u bivšoj Zastavinoj fabruci automobila misle da su šanse Srbije za privlačenje Follksvagenove investicije, bez obzira na to što je njena vlast verovatno spremna da ponudi najbolje uslove (besplatnu lokaciju, poreske olakšice i druge benefite) generalno slabe, ne samo zbog toga što, za razliku od Bugarske, na primer, nije članica Evropske unije, već prevashodno zbog loše infratsrrukture, ali i stoga što nije morska zemlja.

-Folksvagen, kako se navodi u medijima, planira da u toj novoj fabrici proizvodi 300.000 vozila godišnje, što znači da će iz pogona da izlazi do 1.200 vozila dnevno. Kako je kamionski prevoz skup, to će najveći broj tih automobila morati da se do tržišta prebaci železnicom. Za prevoz 1.200 vozila potrebne je šest do sedam železničkih kompozicija dnevno, koje do odredišta, da bi se izbegla zagušenja, moraju da stignu brzim prugama. Srbija takve pruge nema, a, za razluku od Bugarske i Turske, nema ni more, odnosno luke, iz kojih bi vozila brodovima bila transportovana do svetskih tržišta, kažu naši sagovornici, napominjući da će i Fijat, ukoliko u dogledno vreme, kako se očekuje, značajnije poveća proizvodnju u Kragujevcu, da se suoči sa problmima transporta svojih gotovih vozila, pošto nijedna vlast od 2008. do sada na tom planu ništa nije učinila.

Ističu, pritom, da su slabosti ponuđenih lokacija (Inđija i okolina Jagodine), ukoliko su tabloidne informacije o tome tačne, to što te sredine nemaju nikakvu tradiciju u automobislloj industriji, te samim time ni obučenu radnu snagu, ali ni obrazovne ustanove (srednje škole i fakultete) koje bi Folksvagenu u relativno kratkom roku obezbedile potrebne stručnjaka i radnike.

Otuda bi, konstatuju, ukoliko Folksvagen, iz nekih njegovom menadžmentu znanih razloga, odluči da iz “ trećeg pokušaja” ipak dođe u Srbiju, najbolja lokacija bila Kragujevac, ili njegova okolina..

-Ne radi se tu ni o kakvom lokaplatriotizmu, već o činjenici da Kragujevac, zahvaljujući tome što je gotovo dva veka indusutrijski, a više decenija i centar automobilske industrije u Srbiji i na Balkanu, ima i tradiciju i kvalifikovanu radnu snagu i obrazovne ustanove koje mogu da prate kadrovske potrebe velikih svetskih automobilskih kompanija. Folksvagen je, uostalom, u dva navrata pokušavao da dođe u Zastavu i Kragujevac, ali je oba pujta, najver ovatnije zbog Fijata, odavde odlazio neobavljena posla. Kragujevcu nedostaje infrastruktura, odnosno moderne saobraćajnice koje treba da ga povežu sa kor idorima 10 i 11, kao i elektrificirana železnička pruga od Lapova do Kraljeva. Država bi te infrastrukturne projekte morala da završi i zbog Fijata, ako želi da ga trajno zadrži u Srbiji, ali i zbog SIMENSA, koji, kako se čini, ozbiljno najavljuje početak proizvodnje svojih šinskih vozila u Kragujevcu, poručuju nekadašnji Zastavini stručnjaci.

Do sredine maja investicioni plan Fiata za Srbiju ?

Zbog uskladjivanja proizvodnje sa sve manjim zahtevima tržiša, proizvodne i montažne trake u kragujevačkom Fijatu ponovo već danima miruju, a opet će, kako saznajemo, biti pokrenute 7. maja. Od početka godine do sada, u kragujevačkoj fabrici proizvedeno je oko 15.000 gotovih automobila. U maju će u Fijatu biti 12 radnih dana, što, s obzirom da iz pogona dnevno izlazi 410 vozila, znači će sledećeg meseca svetskim tršištima biti isporučeno oko 5.000 automobila. Zaključno sa sledećim mesecom, u Fijatovoj fabrici u Kragujevcu će biti proizvedeno 20.000 vozila svih verzija modela „5ooL“, što je polovina ovogogodišnjeg plana proizvodnje. Iako je, prema oficijenim najavama, investicioni plan za Srbiju, sa informacijom o novom ili još jednom modelu u Kragujevcu, trebalo da bude saopšten do kraja ovog meseca, to se, saznaje naš list , ipak neće dogoditi. Novi rok za predstavljanje investicionog plana FCA grupacije za fabriku u Kragujevcu je – sredina narednog meseca.