I male apoteke će morati da raspisuju tendere

Naime, ukoliko filijale RFZO ispoštuju nalog koji su pre skoro mesec dana dobile od centrale, privatne apoteke će lekove sa lista označenih kao A i A1, ako sa više od 50 odsto učestvuju u ukupno izdvojenim sredstvima za medikamente, a to je slučaj sa svima koje imaju ugovore sa Fondom, u narednoj godini kupovati kroz proceduru javnih nabavki. Istovremeno, RFZO će za potrebe državnih apoteka raspisivati centralizovanu javnu nabavku.

– Ovo može da izazove vrlo negativne posledice po pacijente i zdravstvene ustanove, pa i zdravstveni sistem u celini. Pojaviće se veliki broj naručilaca, što će izazvati i neujednačene cene u ponudi, a male privatne apoteke suočiće se sa tehničkim i organizacionim problemima. Zato smo se obratili resornom ministru Zlatiboru Lončaru i ukazali na neodrživost ovakvog modela ugovaranja koji kao praksa nije prisutan ni u jednoj zemlji regiona niti u EU. Osim toga, ekonomske, političke, tržišne i javno-zdravstvene posledice takvog rešenja mogu dovesti do dodatnog urušavanja segmenta farmaceutske zdravstvene zaštite i ostvarivanja zagarantovanih prava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Procenjujemo da postoji opasnost od rasta cena lekova, da će se izazivati veštačke nestašice što dovodi do nezadovoljstva i pacijenata i zdravstvenog kadra i zato je potrebno hitno reagovanje kako bi se sprečile negativne posledice – kaže za Danas direktorka Farmaceutske komore Srbije Svetlana Stojkov i naglašava da FKS traži od države da svim apotekama, bilo da su javne ili privatne, obezbedi istu poziciju u poslovanju.

A takvi uslovi na tržištu Srbije u ovoj grani već dugo ne vladaju. Država je najpre u neravnopravan položaj dovela javne apoteke, ne samo iz činjenice da im delatnost određuje Ministarstvo zdravlja, a osnivači su im lokalne samouprave, već i zbog obaveze da lekove sa liste koju „pokriva“ Fond moraju da nabavljaju na tenderima. Privatnici su dospeli u bolji položaj onog trenutka kada je država počela i sa njima da sklapa ugovore i isplaćuje im izdate recepte. Oni su mogli brže i bez procedura da nabavljaju potrebne medikamente, a javne apoteke upadale su u dugove koji su krajem prošle godine dostigli fantastičnih 11 milijardi dinara. NJihovi problemi prepušteni su lokalnim samoupravama. Uvođenjem centralnih nabavki, minus im se možda neće produbljivati, ali dugovi neće nestati. Problem je to što se sada i privatnicima, „apotekama na ćošku“, nameću tenderi čija komplikovana procedura može ozbiljno da zaustavi nabavke. Pri tom, nije za očekivati da će proizvođači i veledrogerije malim naručiocima ponuditi iste uslove kao većim sistemima, pa se očekuju i raznolike cene što će pacijente nagnati da obijaju pragove u potrazi za jeftinijim lekom.

Privatnici kažu da dodatni problem izaziva haos napravljen različitim tumačenjima koja im stižu iz ministarstva, tako da se u ovom trenutku ne može planirati poslovanje u narednoj godini. To je samo „ulje na vatru“ u ovoj grani, jer je prethodno konfuzija napravljena i sa elektronskim receptima čije je izdavanje na neki način za privatnike ograničeno.

U farmaceutskim krugovima ne vide logiku u ovakvim postupcima Fonda i tvrde da se time na tržištu stvara prostor za velike „igrače“. Pretpostavlja se čak, da se uz postojeće lance, poput Lilija, mađarskog Gudvila, austrijske Benu ili makedonskog Zegina, priprema teren još za jedan, najverovatnije češki „Dr Maks“. Ono na šta ukazuju i u privatnim i državnim apotekama jeste da se ova oblast polako seli iz sfere farmacije u biznis, da dolazak i širenje lanaca država ničim ne uslovljava, pa će se vrlo brzo postaviti pitanje ko može da garantuje pacijentima iz malih sredina, da će i u njihovom mestu apoteke imati puni asortiman, čak i kada on nije komercijalno opravdan.

A Fond - ćuti

Od RFZO smo pokušali da dobijemo sagovornika ili odgovore na pitanja da li će novim pravilima državne apoteke a donekle i veliki lanci biti povlašćeni u odnosu na male privatnike, da li je rađena analiza kako će te mere uticati na tržište i da li će cene lekova biti neujednačene. Zaposleni u PR službi Fonda su, međutim, već dva dana na sastancima i niko nije mogao da se javi niti pošalje odgovore.

Naš list je bez odgovora ostao i prošle nedelje. Tada smo povodom saopštenja da je angažovanjem novog rukovodstva RFZO rešen problem kašnjenja nadoknada za trudnice, i to tako što je Vlada obezbedila 400 miliona dinara, pitali koliko trudnica prima nadoknadu, koliko im je Fond dužan i kakva će biti dinamika isplate. Logična pretpostavka bila je da su ti odgovori već bili pripremljeni za sednicu Vlade. Fond, međutim, podatke koje smo tražili ne saopštava.