– Međunarodni monetarni fond juče se pridružio onima koji više ne veruju da će Srbija uspeti da postigne privredni rast od tri odsto, koliko je država donedavno očekivala.
U Fondu za sada nemaju novu kalkulaciju, pošto se proračuni još rade, ali navode da će „projektovana stopa rasta verovatno u izvesnoj meri biti snižena“. Fond time prati Vladu Srbije koja je i sama priznala da će zbog velikog podbačaja u prvoj polovini godine, privredni rast do kraja godine biti najviše 2,5 procenata. Čak i to sada deluje optimistično, pa ekonomisti poput Stojana Stamenkovića, koordinatora biltena Makroekonomske analize i trendovi, smatraju da će BDP porasti tek dva odsto, a možda i manje. To znači da je država za čitavu trećinu promašila svoj originalni plan.
Razlozi za ovako slabe rezultate su suša i drastičan pad u proizvodnji struje, naročito u prva tri meseca, ali i u nastavku godine. U MMF-u jasno vide razloge za ovaj neuspeh: „nepovoljni vremenski uslovi (tokom zime), ali takođe i dugotrajne slabosti u planiranju i upravljanju“. Na čelu EPS-a nalazi se Milorad Grčić, u javnosti često osporavan kao direktor koji kao kvalifikaciju ima to da je bio vlasnik pečenjare i da je diplomirao na privatnom univerzitetu Edukons u Sremskoj Kamenici. U MMF-u traže da Vlada zaposli kvalifikovane direktore.
„Vlasti su objasnile da razvijaju strategiju za ojačavanje kapaciteta uprave (u EPS-u)… Vlada predviđa da će se proizvodnja struje oporaviti do nivoa iz 2016. MMF je apelovao na Vladu da ne ugrožava srednjoročne izglede radi kratkoročnih dobitaka i da završi proces zapošljavanja kvalifikovanog menadžmenta“, navodi se u juče objavljenom izveštaju MMF-a nakon obavljene revizije aranžmana sa Srbijom.
MMF je inače ocenio rezultate ostvarene u stabilizovanju javnih finansija kao „impresivne“, s obzirom da udeo javnog duga u BDP-u pada brže od očekivanog, da će budžetski deficit biti samo 1,1 odsto i da rezultati u suzbijanju sive ekonomije, odnosno rast budžetskih prihoda, daju prostora za nešto manje uštede na platama i penzijama, a moguće i za ciljana smanjenja pojedinih poreza. MMF je tu naročito naveo potencijalno smanjenje opterećenja zarada, ali samo pod uslovom da izdvajanja za plate i penzije kao udeo u BDP-u nastave da padaju.
S druge strane, MMF i dalje ima ozbiljne zamerke na sporost u strukturnim reformama, ponajviše u rešavanju pitanja državnih gubitaša, restrukturiranju Poreske uprave i velikih sistema poput prosvete.
Stručna javnost danas deluje jednoglasna u stavu da će privredni rast podbaciti. Tako, osim MMF-a i MAT-a, slično mišljenje ima i profesor LJubomir Madžar.
– Slažem se sa analizom koju je uradio MAT-a i verujem da su njihova predviđanja po tom pitanju apsolutno ispravna. Sa druge strane, neće biti ništa od tvrdnji nadležnih u Vladi Srbije da će BDP iznositi 2,5 odsto. Kada je reč o privrednom rastu u Srbiji ostvareni su razočaravajući rezultati i samim tim nemoguće je dostići taj rast. Jedan od glavnih razloga je taj što je poljoprivreda podbacila zbog suše. Takođe, treba istaći da se optimistička prognoza Vlade Srbije nije zasnivala na proučavanju pouzdanih makroekonomskih parametara, već na pustim željama i nadanjima – kaže za Danas Madžar.
Vladimir Gligorov, sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, kaže da je u prvom kvartalu postojala šansa da se dostigne nivo rasta BDP-a od tri odsto ali da se situacija rapidno promenila u drugom kvartalu.
– Kada su saopšteni rezultati prvog kvartala, smatrao sam da cilj od tri odsto rasta BDP-a može biti ostvaren. Istina uz velike teškoće i ne tako veliku verovatnoću, ali je cilj ipak bio ostvariv. Nakon loših rezultata, na koje je uticala i suša u poljoprivredi u ovom drugom polugodištu teško je poverovati da bi se moglo ostvariti ono što je Vlada projektovala kada je reč o BDP-u – tvrdi i ovaj stručnjak.
Gubitaši i dalje problem
U MMF-u navode da nezavisno od proizvodnje struje, reforma u EPS-u napreduje, da se broj zaposlenih smanjuje generalno u skladu sa planom iz 2016. te da će struja o oktobra umereno poskupeti (dva odsto), nakon što je poskupela i u 2016. i u 2015. „što će pomoći da se obezbede odgovarajući resursi za potrebno održavanje i investicije“ u EPS-u.
U Železnicama sistematizacija takođe ide po planu, pa će ove godine bez posla ostati oko 2,400 zaposlenih. „U 2016. je ukinuto 430 kilometara pruga, a u pripremi je odluka da se u ovoj godini ukine još 670 kilometara. Sve kompanije iz sastava Železnice redovno plaćaju dobavljačima“.
Vlada je obećala MMF-u da do kraja godine za RTB Bor neće davati više para direktno iz budžeta, nakon što je već platila dve milijarde dinara da pokrije stare dugove za energiju. Vlada „namerava da nastavi da razgovara sa potencijalnim investitorima i da donese odluku o tome o Boru do kraja godine“. Za Petrohemiju, MSK i Azotaru, koje sada redovno izmiruju svoje tekuće obaveze, država bi trebalo da tokom jeseni raspiše tendere za privatizaciju ili strateško partnerstvo.
Za Resavicu je u toku razmatranje broja radnika koji će morati da dobiju otkaze i rudnika koji će biti zatvoreni. MMF je apelovao na Vladu da napravi procenu iznosa otpremnina za zaposlene u Resavici kao i procenu socioekonomskih efekata zatvaranja rudnika.
Što se tiče Galenike, MMF je predložio Vladi da pokrene stečaj nad tom fabrikom, ako i ovaj tender za privatizaciju koji je u toku, opet propadne.
Brnabić: Rast je mogao biti i veći, biće bolje dogodine
Niš – Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je juče u Nišu da će javni dug Srbije do kraja godine biti smanjen na 62 odsto BDP-a, ocenjujući da država beleži „dobre ekonomske pokazatelje, uprkos problemima u poljoprivredi i hidroenergetici koje je izazvala suša“.
– Imamo smanjenje javnog duga mnogo više nego što je bilo planirano i danas on iznosi 64,5 odsto, a očekujemo da je moguće da se spusti 62 odsto BDP-a do kraja godine. To je stvar koja veoma ohrabruje. Srbija je mogla da ostvari i bolji privredni rast, ali ćemo imati mnogo bolju sledeću godinu. Dosta je izazovno da imamo istovremeno drastično smanjenje javnog duga i povećanje privrednog rasta, što ekonomski i ne ide jedno sa drugim, ali u ovom trenutku nemamo razloga za zabrinutost, sve dok god sve ostale stvari idu dobro – rekla je Brnabić, odgovarajući na pitanja novinara.
Ona je ponovila da će biti povećanja plata i penzija, ali da je u ovom trenutku rano govoriti o procentima. Prema njenim rečima, Vlada Srbije „gleda širu sliku“ i „ne želi da bude neodgovorna prema dobrom stanju u budžetu i da sada investira samo u potrošnju, koja sutra može da ugrozi fiskalnu disciplinu“.
– U ovom trenutku merimo fiskalne efekte eventualnog povećanja plata i penzija. Uparujemo to i sa nekim analizama koliko možemo da povećamo neoporezivi deo plate, gledamo i koliko će biti povećanje minimalne cene rada i koji su nam najvažniji infrastrukturni projekti za 2018. i 2019. godinu – precizirala je ona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
