I MOL u pohodu na Balkan

Mađarska MOL grupa, upravo ovih dana, privodi kraju pregovore o kupovini hrvatske privatne firme Tifon, koja u ovoj nama susednoj državi ima 33 benzinske pumpe. „Izvrsno locirane“, ocenjuju hrvatski analitičari navodeći da je u trci za kupovinu Tifona, MOL pobedio konkurenciju – ruski Lukoil, austrijski OMV i slovenački Petrol. Upravo te kompanije su i takmaci u svojevrsnoj utakmici za tržište naftnih derivata na prostoru Jugoistočne Evrope, mada ne treba zanemariti ni ostale igrače, pre svega grčki Helenik Petroleum. U trku pokušavaju da se uključe i rumunski Rompetrol, hrvatska INA… a sudeći prema najavama iz Naftne industrije Srbije AD o planovima za učešće na tenderu za strateškog partnera crnogorskog Montenegrobonusa „i mi konja za trku imamo“. Jasno je, naravno, da ove kompanije nisu istog kalibra, jer im se specifična težina umnogome razlikuje, ne samo zbog toga što, pre svega Lukoil, ali i OMV i MOL imaju svoje naftne i gasne bušotine, već i zbog toga što posluju na mnogo širem prostoru od balkanskih država. Uz to, ne treba smetnuti s uma da su i vlasnički i interesni ulozi ovih kompanija u mnogim firmama koje im se u nekim poslovima pojavljuju kao simbolična konkurencija, snažni.

Zauzimanje pozicija

MOL je do sada u ex YU državama kupio 25 odsto + jednu deonicu INE za 505 miliona dolara a kao konzorcijum MOL – INA, 67 odsto deonica Energopetrola za 5,1 miliona evra, a potom u dokapitalizaciju ove firme uložio još 30 miliona evra. Prema pisanju hrvatskog Poslovnog dnevnika, MOL će za najkasnije mesec dana postati stopostotni vlasnik Tifona, firme čiji je vlasnik haški optuženik Ivan Čermak. Time će MOL ojača svoju poziciju. Jer, u vreme kada su prošle godine zajedničku firmu dogovralai Lukoil i slovenački Petrol analitičari su izbrojali da će ovi partneri imati mrežu od 565 benzinskih pumpi na Balkanu. INA i MOL na prostoru bivše SFRJ poseduju 530 benzinskih pumpi, od čega je najviše u Hrvatskoj – 413. MOL planira da i u Rumuniji tokom ove i sledeće godine uloži 23 miliona evra, kako bi ojačao maloprodajnu mrežu. Najavljuju, takođe i učešće na tenderu za Montenegrobonus.

Najavljujući ekspanziju svojih aktivnosti čelnici MOL Grupe su na nedavno aprila održanoj godišnjoj Skupštini akcionara u Budimpešti otkrili da je ova kompanija za investiranje i akvizicije tokom 2007. godine obezbedila sumu od tri milijarde dolara. Najavljeno je takođe, da će MOL nastaviti da se širi u Hrvatskoj i Srbiji, a sasvim je moguće da proširi svoje poslovanje i na Rusiju.

Investicija od 200 miliona dolara

– U podzemno skladište Banatski Dvor MOL je spreman da uloži oko 200 miliona dolara ukoliko se pruže odgovarajući uslovi i ako se pokaže da projekat zaista toliko vredi. Spremni smo da učestvujemo u projektu, ali preciznije se možemo izjasniti tek kada se raspiše tender. Da bi smo se odlučili na tu investiciju potrebno je da naši stručnjaci naprave procenu samog skladišta u Banatskom Dvoru ali i značaja takvog kapaciteta za MOL. Jer, MOL je već krenuo u izgradnju podzemnih skladišta gasa u Mađarskoj. To radimo u saradnji sa ruskim Gazpromom. Reč je o skladištima čije ćemo kapacitete nuditi evropskim zemljama, kako se ne bi ponovila situacija od pre 1,5 godine, kada je zbog i toga što je Ukrajina zavrnula slavine vladala nestašica gasa – kaže Lajoš Alać, izvršni potpredsednik za strateški razvoj MOL grupe.

U planovima MOL prema značajno mesto zauzima predstojeća privatizacija NIS kao i gasni sektor Srbije, pri čemu, kao uostalom i na druge poteze ino investitora, novo svetlo baca aktuelna politička situacija i nemogućnost demokratskog bloka političkih stranaka u Srbiji da se dogovore oko formiranja nove vlade Srbije.
– Iščekujemo raspisivanje tendera za Naftnu industriju Srbije AD, kao i objavljivanje detalja o samom procesu privatizacije. Mislim da bi ranije objavljen koncept privatizacije NIS koji podrazumeva prodaju manjinskog paketa akcija strateškom partneru uz većinska upravljačka prava, bio pravi model. Konkurencija u regionu raste brzo i na mnogo je višem nivou nego, recimo, pre tri godine kada je MOL postao vlasnik 25 odsto akcija hrvatske INA. Za NIS je neophodno da u najkraćem mogućem roku ojača kako bi osigurao svoje mesto u regionu. Jedini model za to je davanje upravljačkih prava strateškom investitoru, jer to je način da NIS postane lider na regionalnom tržištu. MOL grupa će podržati fleksibilnu i laganu transformaciju NIS-a u modernu, komercijalnu kompaniju, radeći to na društveno odgovoran način. NIS vidimo kao kompaniju koja ne pokriva samo tržište Srbije već može da ima značajnu ulogu u regionu Jugoistočne Evrope, posebno u zemljama povezanim Dunavom. Osim toga, postoji prostor za unapređenje rafinerijskih kapaciteta u regionu i NIS sa svojim rafinerijama tu može da pronađe svoje mesto – kaže Lajoš Alać, izvršni potpredsednik za strateški razvoj MOL grupe.
U MOL Grupi ističu da su zacrtali vrlo ambiciozne ciljeve u svojoj petogodišnjoj strategiji, kojom planiraju da utrostruče proizvodnju sirove nafte i udvostruče prodaju naftnih derivata i da do 2010. godine, uvećaju mrežu benzinskih stanica. Region Jugoistočne Evrope MOL je označio kao svoj prioritet.
– Kada smo 2003. godine, preuzimanjem 25 odsto akcija postali strateški partneri INA prvo što samo uradili bilo je ustupanje naših benzinskih stanica u Hrvatskoj i zaustavljanje daljih planova za otvaranje novih benzinskih stanica MOL. To je bio prvi logičan korak, s obzirom na to da nam INA više nije konkurent već strateški partner. U Bosni smo već preuzeli vlasništvo nad deonicama Energopetrola. Takođe, ne smemo da zaboravimo, da je MOL grupa upravo nedavno uvećala svoje rezerve sirove nafte za više od 20 odsto, nakon preuzimanja 100 odsto vlasništva nad ruskom kompanijom BAITEX LLC. Obezbedili smo i značajna istraživačka polja u Pakistanu i Omanu – nabraja Alać.
Govoreći o interesima MOL-a za učešće u završetku gradnje skladišta prirodnog gasa u Banatskom Dvoru Alać podseća da je MOL grupa prošlog februara ponudila pomoć u izgradnji skladišta ali je Srbijagas započeo proces gradnje sa drugim partnerima. Ona kaže da je jedan od najvažnijih ciljeva MOL Grupe energetska sigurnost u regionu i u tom kontekstu ukazuje na činjenicu da MOL aktivno učestvuje u Nabuko projektu Evropske unije kao i u razvoju gasovoda plavih potoka. Reagujući na u medijima plasiranu informaciju da će Srbijagas zatraži strateškog partnera za završetak izgradnje podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru, jer mu nedostaje 70 miliona evra, neophodnih za nabavku prirodnog gasa za takozvani jastučni gas Alać je kategoričan: „MOL je spreman da bude strateški partner za izgradnju skladišta gasa u Banatskom Dvoru. Ali, čekamo zvaničan poziv ili tender. Nećemo reagovati na izjave čelnika Srbijagasa medijima.“ A reč je o izjavi Miloša Milankovića, generalnog direktora JP koji je krajem aprila rekao da je država za utiskivanje jastučnog gasa u podzemno skladište Banatski Dvor obezbedila 11,2 miliona evra iz Nacionalnog investicionog plana za opremu a da Srbijagasu nedostaje još oko 70 miliona evra. I menadžment Srbijagasa je o potencijalnom partnerstvu u Banatskom Dvoru razgovarao sa predstavnicima ruske kompanije Gazprom od koje nabavlja 92 odsto gasa, zatim sa mađarskom kompanijom i francuskom Gas de Frans.
– Pred nama je krupan zadatak – stavljanje u funkciju Podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor. To je veliki posao. Javno preduzeće Srbijagas, naravno, očekuje pomoć države. Sami nismo u mogućnosti da obezbedimo sredstva, imajući u vidu činjenicu da je trenutna zaduženost nacionalne gasne kompanije nastala zbog neizmirivanja obaveza velikih dužnika, posebno daljinskih sistema grejanja. To je osnovni uzrok naše nemogućnosti da se sami zadužimo i na taj način finansiramo izgradnju Podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor, posebno punjenje jastučnim gasom – izjavio je Milanković komentarišući trenutnu situaciju u vezi sa Podzemnim skladištem gasa Banatski Dvor.
Zanimljivo je da mađarski MOL nudi novu soluciju – da umesto dovršetka Banatskog Dvora Srbija skladište gasa obezbedi u Mađarskoj.
MOL je, inače, pre izdvajanja Srbijagasa iz Naftne industrije Srbije nudio saradnju srpskoj kompaniji u gasnom sektoru. Pregovori su bili na zvaničnom nivou. U MOL-u ne žele zvanično da kažu zašto su pregovori prekinuti ali, nezvanično podsećaju da su posle njihove posete Beogradu usledile izjave srpskih političara o tome kako je željeni partner Gazprom. Odnosi su zahladneli….
Srbiji bi se više isplatilo da preko Srbijagasa uđe u finansiranje izgradnje skladišta u Mađarskoj, kome bi samo potrošači iz Srbije imali pristup. „To bi bila jeftinija investicija nego dovršetak Banatskog Dvora. MOL u Mađarskoj gradi strateška skladišta gasa. Koristimo dobru geologiju. To su delimično iscrpljena nalazišta prirodnog gasa. Reč je o skladištima kapaciteta oko tri milijarde metara kubnih, smatra naš sagovornik. Skladište Banatski Dvor je, inače, kapaciteta 800.000 kubika. Srbija svake godine uvozi oko 90 odsto od 2,3 milijarde kubnih metara prirodnog gasa godišnje. Procenjuje se da će do 2020. godine potrošnja gasa porasti za 14 do 20 odsto. Iako se sa dovršetkom skladišta za zimu 2007/8. već zakasnilo ono je bitno i za buduće snabdevanje.
Poput Srbije i Mađarska uvozi gro prirodnog gasa za podmirenje svih potreba potrošača. Kako je domaća proizvodnja od 20 odsto potrebnih količina nedovoljno za sigurno snabdevanje u kriznim situacijama, poput one iz januara 2006. godine, (kada je čitava Evropa imala problema zbog toga što je Ukrajina smanjivala isporuke ovog energenta iz Rusije) u ovoj zemlji su otpočeli sa izgradnjom podzemnih skladišta prirodnog gasa. U konkurenciji sa kompanijom EON posao je na tenderu dobila MOL grupa, koja izgradnju podzemnog skladišta prirodnog gasa kod Segedina treba da dovrši do 2010. godine. Vrednost investicije je 150 milijardi forinti (oko 600 miliona evra).