I rumunska alternativa ruskom gasu na staklenim nogama

Međutim, stručna javnost naglašava da je reč o prilično neizvesnoj alternativi za snabdevanje „plavim energentom“ jer je nepoznato koliko će iznositi kapaciteti nalazišta.

Pored gasovoda „Turski tok“, za koji tvrdi da će njegova izgradnja kroz Srbiju početi već u aprilu iako Energetska zajednica, odnosno Brisel još uvek nisu odobrili realizaciju tog projekta Antić je naveo i interkonekciju sa Rumunijom kao i izgradnju gasovoda Niš – Dimitrovgrad.

– Kada je reč o gasu iz Rumunije, to jest Crnog mora, odmah treba reći da je reč o projektu „na dugom štapu“ te da u ovom trenutku čak nije ni poznato da li postoji dovoljno gasa da se snabdevaju zemlje u regionu, među njima i Srbija – kaže za Danas Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije. Naš sagovornik dodaje da prvo treba obaviti probna bušenja. Tek ako ona pokažu da postoji osnov za komercijalnu eksploataciju možemo govoriti o snabdevanju Srbije iz tog pravca.

– To je inače proces koji je dugotrajan. Prvo je potrebno izvesti probno bušenje pa tek onda ako su rezerve bogate bušiti kako bi se eksploatisao gas. Drugim rečima, ako gasa u Crnom moru u blizini Konstance ima potrošači u Srbiji bi mogli da računaju na njega tek za desetak godina. To je dakle daleka budućnost i to samo u slučaju da probna bušenja uopšte daju neke rezultate – navodi Vuletić.

Na pitanje da li bi za Srbiju, hipotetički gledano, bilo bolje, da se gasom iz Rumunije snabdeva transportnom mrežom koja će biti izgrađena ili preko interkonekcije sa Bugarskom, Vuletić ističe da i to zavisi od raspoloživih količina gasa iz tog izvora.

– Tek kada bude poznato o kojim količinama za eksploataciju je reč moći će da se utvrdi da li je isplativije graditi direktnu interkonekciju sa Rumunijom ili koristiti interkonekciju sa Bugarskom. Moguće je da gasa ne bude dovoljno pa da ga Rumunija koristi samo za svoje potrebe. Treba naglasiti da je i Rumunija zemlja koje nedostajuće količine obezbeđuje uvozom ruskog gasa – navodi naš sagovornik.

Takođe, kada je reč o interkonekciji sa Bugarskom Vuletić objašnjava da taj projekat ne treba posmatrati odvojeno od izgradnje „Turskog toka“.

– U slučaju da „Turski tok“ bude izgrađen on će prolaziti istom trasom kao interkonekcija Niš – Dimitrovgrad. Dakle to će biti jedan a ne dva različita projekta naročito ako se zna da je jedini gas na koji u ovom trenutku može da se računa kao na raspoloživi, ruski. Faktički, bez proširenja „Turskog toka“ na teritoriju Evrope faktički nema gasa koji bi se transportovao interkonekcijom iz pravca Bugarske – kaže Vuletić.

Inače, prema procenama nadležnih u Bukureštu, rezerve gasa u Crnom moru iznose oko 200 milijardi kubnih metara. U ovom trenutku nije doneta odluka o njegovoj komercijalnoj eksploataciji. Da li je ona uopšte moguća istražuje se na dva mesta u rumunskim crnomorskim vodama. Prvi projekat sprovode Ekson i OMV Petrom, a drugi američki investicioni fond Karlajl.