I Srbija u trci za alternativama ruskom gasu

Srbija za sada u potpunosti zavisi od ruskog gasa, a preduzela je prve korake ka energetskoj diversifikaciji. To bi značilo da bude u mogućnosti da gas nabavlja iz više izvora, a ne samo od Rusije.

Rečima „veoma smo zahvalni i spremni da preuzmemo velike količine gasa u budućnosti“ predsednik Srbije Aleksandar Vučić stao je rame uz rame uz lidere balkanskih zemalja u nameri da okončaju rusku energetsku dominaciju na Zapadnom Balkanu.

Predsednik Srbije je ove reči izgovorio na obeležavanju početka izgradnje terminala za tečni prirodni gas (LNG) u grčkoj luci Aleksandropolis 3. maja.

Srbija je, da bi mogla da dobija gas preko ovog terminala, u februaru započela izgradnju gasnog interkonektora sa Bugarskom, piše RSE.

Šta kaže Ministarstvo energetike?

Ministarstvo rudarstva i energetike navelo je za RSE da će završetkom novog gasovoda iduće godine na tržište Srbije moći da se doprema i prirodni gas iz Kaspijskog regiona (Azerbejdžana), kao i gas iz LNG terminala u Aleksandropolisu, iz Azije, Srednjeg Istoka, a u perspektivi i gas iz nekih drugih izvora, kao što je Istočni Mediteran.

U odgovoru Ministarstva na upit RSE stoji da je u planu da se pored Bugarske, gasnim interkonekcijama Srbija poveže i sa drugim susedima, a najpre sa Severnom Makedonijom i Rumunijom.

„Pored gasa iz LNG terminala u Aleksandropolisu, koji bi mogao da bude dostupan 2023. godine, kad se završi izgradnja i gasovoda Niš-Dimitrovgrad i LNG terminala, takođe postoji mogućnost da deo gasa od drugih snabdevača dođe i kroz gasovod Balkanski tok, kroz zakup slobodnih kapaciteta u ovom gasovodu“, stoji u odgovoru.

Iz Ministarstva rudarstva i energetike podsećaju da je Srbija do pre godinu i po dana, dobijala gas samo iz jednog pravca, iz Rusije preko Mađarske, što je činilo izuzetno ranjivom u slučaju bilo kakvih poremećaja.

„Danas imamo i gasovod Balkanski tok, koji je obezbedio diverzifikaciju ruta“, dodaje se.

„Balkanski tok“ ide od bugarske do mađarske granice i deo je „Turskog toka“, zajedničkog projekta Rusije i Turske kojim se ruski gas doprema do Turske i zemalja južne i jugoistočne Evrope.

Terminal u Grčkoj kao rešenje

Energetska zajednica kao regulatorno telo EU u oblasti energetike, u više navrata je upozoravala Srbiju na veliku zavisnost od Rusije i na monopol koji ruska preduzeća imaju na naftu i gas.

Upravo je gasna interkonekcija Srbija-Bugarska deo šire inicijative EU – Južnog gasnog koridora, koja za cilj ima smanjenje zavisnosti Evrope od ruskog gasa.

Gasovod u Srbiji biće dužine 109 kilometara, a ukupna dužina dvosmernog gasovoda kroz obe države je 170 kilometara. Projektovan je za kapacitet od 1.8 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Vrednost projekta je 85.5 miliona evra, od čega je 25 miliona kredit Evropske investicione banke (EIB), 49.6 miliona evra su bespovratna sredstva iz IPA fonda EU, a preostalih oko 11 miliona evra biće obezbeđeno iz budžeta Srbije i sredstava javnog preduzeća Srbijagas.

Stručnjak za energetsku politiku Miodrag Kapor smatra da bi taj gasovod za Srbiju bio spasonosan u pogledu energetske geopolitike.

„Takođe postoji i moguća diversifikacija prema Rumuniji“, napominje on.

On dodaje da je tržište Srbije malo i da nije potrebno „ne znam koliko milijardi kubika gasa“.

„Mi nemamo veliku i tešku industriju, mi sa energetskom efikasnošću i sa iskorišćavanjem naših energetskih potencijala kao što je biomasa u Vojvodini i razne vrste obnovljive energije možemo biti skoro potpuno nezavisni od uvoza prirodnog gasa u srednjem i dugoročnom roku“, navodi Kapor.

Zavisnost od ruskog gasa i politička podrška Rusiji

Terminal u Grčkoj je evropski odgovor na dominaciju Moskve koja je zavisnost od svog gasa monetizovala i u političku podršku pojedinih država, koje još uvek nisu deo evropskog bloka, kao što je Srbija.

Zvaničan Beograd, uprkos mnogobrojnim pozivima Zapada, još uvek nije uveo sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Srbija je stopostotno zavisna od ruskog gasa, a rusko državno preduzeće Gasprom je većinski vlasnik infrastrukture vezane za gas u Srbiji.

Međutim, Srbija se priključila trci za energetsku diversifikaciju, a predsednik Vučić poručio je da je važno poboljšati životni standard građana i prevazići izazove uz pomoć EU.

„Izgradnja ovog terminala predstavlja veliki i važan događaj za ceo region, za ceo Balkan“, rekao je on 3. maja u Grčkoj.

Evropski savet je ranije saopštio da će novi LNG terminal poboljšati snabdevanje gasom i infrastrukturu u celom regionu jugoistočne Evrope.

„Plutajući LNG terminal u Aleksandrupolisu pomoći će da se postigne cilj EU da što pre ukine svoju zavisnost od ruskog gasa“, navedeno je u saopštenju Evropskog saveta.

Dodaje se da će projekat ponuditi nove izvore i puteve snabdevanja prirodnim gasom i povećati sigurnost snabdevanja Grčke, Bugarske i drugih zemalja u regionu.

Energetska zavisnost Srbije od Rusije

Srbija, koja se nada ulasku u Evropsku uniju, u potpunosti je zavisna od ruskog gasa. Ovaj energent se u zemlju doprema preko Turskog toka, koji je takođe ruski projekat, a koji je deo dugoročne ambicije Rusije da na minimum svede transport gasa kroz Ukrajinu izgradnjom alternativnih pravaca.

Gasovod kroz Srbiju prolazi od bugarske do mađarske granice. Upravo je ruska isporuka gasa ovim gasovodom zaustavljena 27. aprila za Bugarsku, jer je zvanična Sofija odbila da gas plaća u rubljama.

Ruski Gasprom je većinski vlasnik i jednog od najvažnijih energetskih kompanija u Srbiji – Naftne industrije Srbije, koja ima monopol nad eksploatacijom nafte u Srbiji.

Ekonomski interesi su jedan od argumenata koje koriste srpski zvaničnici u svojim objašnjenjima zbog čega Srbija još uvek nije uvela sankcije Rusiji, koja je 24. februara izvršila invaziju na susednu Ukrajinu. Sankcije, kao odgovor na takav potez Moskve, ujedinile su zapadne zemlje.

Međutim, zvaničan Beograd uprkos pozivima zapada, ne razmatra sankcije protiv Moskve.

Pomoć iz SAD

Energetska diversifikacija bila je tema i sastanka ministarke energetike Srbije Zorane Mihajlović sa novim ambasadorom SAD u Beogradu Kristoferom Hilom (Christopher Hill) u aprilu.

Dvoje zvaničnika su nagovestili da bi za buduću saradnju njihovih zemalja od velike koristi bilo da imaju zaključen sporazum o strateškom partnerstvu, kakve Srbija već ima sa Rusijom, Кinom, Francuskom, Italijom, UAE, Azerbejdžanom i Mađarskom.

„Prioriteti su investicije u nove kapacitete, povećanje energetske efikasnosti i diverzifikacija u gasnom sektoru“, rekla je Mihajlović tada.

Ambasador Hil je ocenio da bi Sporazum o strateškom partnerstvu olakšao zajedničke projekte, posebno u energetskom sektoru, gde je, kako je naveo, brzina jako važna „kako bismo razvijali projekte u skladu sa tehnološkim dostignućima i kako bismo uticali na povećanje energetske bezbednosti“.

Šta rade evropske zemlje?

Evropska unija pokušava da obezbedi alternativna snabdevanja, dajući prioritet globalnom uvozu prirodnog tečnog gasa iz zemalja koje uključuju velike proizvođače poput Alžira, Katara i Sjedinjenih Država.

Bugarska se takođe, poput Srbije, uzda u izgradnju terminala za tečni prirodni gas (LNG) u Grčkoj.

„To će promeniti energetsku mapu Evrope“, ocenio je bugarski premijer Kiril Petkov na početku radova 3. maja.

Berlin je nedavno potpisao dugoročni sporazum sa Katarom o snabdevanju tečnim prirodnim gasom (LNG). Katar je inače jedan od tri najveća izvoznika tečnog prirodnog gasa (LNG) u svetu.