Iako cene goriva vrtoglavo rastu, mogućnosti za prelazak na električna vozila male

Udeo električnih vozila i hibrida na automobilskom tržištu se više nego udvostručio od početka izbijanja koronavirusa. Početkom marta, dok su cene gasa rasle, Google Trends je zabeležio najveći promet pretraživanja električnih vozila ikada, piše u tekstu „Cene goriva rastu: Gde su onda električni automobili?“.

Istovremeno, Amerikanci su kupili više od 204.000 električnih automobila i kamiona u prva četiri meseca ove godine, što je 60 odsto više u odnosu na prethodnu godinu.

Ipak, i pored rastućih cena goriva (benzin je u četvrtak koštao 4,6 dolara po galonu), električna vozila su i dalje preskupa za mnoga američka domaćinstva, a nije ni lako doći do njih.

Globalna nestašica kompjuterskih čipova i retkih minerala koji su potrebni za proizvodnju ovih automobila izazvala je veliki zastoj u snabdevanju ovom vrstom vozila.

Proizvođači automobila, uključujući Ford i Folsvagen, rekli su da su rasprodali svoje popularne električne automobile i kamione za ovu godinu, a svako ko želi da naruči najpristupačnije modele Tesle moraće da sačeka do decembra.

Rivian Automotive, kompanija koja proizvodi električne terence i kamione, prepolovila je svoju projektovanu proizvodnju za 2022. godinu zbog problema u lancu snabdevanja. Nestašice su toliko velike da potencijalni kupci često stavljaju svoja imena na više lista čekanja.

Takođe, novac koji je potrebno izdvojiti za kupovinu električnog automobila za mnoge je preveliki. Osnovna verzija električnog vozila kao što je Chevy Bolt i dalje može koštati skoro 15.000 dolara više od ekvivalenta na gas, kao što je Malibu sedan istog proizvođača.

Taj trošak je znatno veći od uštede od 5.000 dolara za koju analitičari kažu da će vlasnici električnih vozila ostvariti na gorivu i održavanju tokom deset godina.

Na kraju i pored ogromne cene benzina, potrošači teško menjaju svoje navike.

Trenutno 60 odsto Amerikanaca planira da ove gdoine uzme više odmora nego 2020. ili 2021. godine, pokazala je anketa Američkog udruženja hotela i smeštaja. Ipak, trećina je rekla i da bi ih visoka cena goriva verovatno naterala da odustanu od odmora.

Takođe približava se trenutak  kada će prosečno domaćinstvo početi da troši više od tri osto prihoda na kupovinu benzina, i kada će vozači početi da razmišljaju kako da prelaze manje kilometara. Ipak ni to neće bito dovoljno da dođe do ubrzanog prelaska na električna vozila.

Električna vozila – važna tačka politike demokrata

Predsednik Amerike Džozef Bajden predložio je cilj da prodaja električnih vozila bude 50 odsto američkog tržišta do 2030. Prošle godine, oni su činili 3,4 odsto novih prodatih automobila.

Bajdenov sekretar za energetiku Dženifer Granholm kazala je da bi omogućavanje ljudima i preduzećima da pređu na električna vozila  bio najefikasniji način borbe protiv visokih cena benzina na duži rok.

„Na kraju, ono što treba da uradimo — strategija koja će najbolje funkcionisati — jeste da smanjimo potražnju prelaskom na elektrifikaciju“, kazala je ona.

Politiko međutim konstatuje da je upravo promenjiva cena goriva, koja bi mogla da podstakne ljude na prelazak na električna vozila, nešto što Amerikanci vide kao krivicu demokrata.

Anketa POLITICO/Morning Consult-a sprovedena od 13. do 16. maja pokazuje da glasači vide Bajdenovu politiku kao najvećeg krivca za inflaciju, ispred rata Rusije sa Ukrajinom i nedostatka konkurencije među velikim korporacijama. Ljudi koji su odgovarali na anketu u aprilu krivili su za visoke cene gasa ruskog predsednika Vladimira Putina i naftne kompanije – ali su takođe veći deo odgovornosti stavljali na leđa demokrata nego republikanca.

Tako su cene goriva, zaključuje Politiko, postale političa omča oko vrata demokrata koja ugroža njihovu mogućnost da uspostave bilo kakve značajne mere kada dođe novi kongres u januaru.