Iako temperature iznad 39 stepeni mogu dovesti do smrtnih slučajeva, ne postoji obaveza prekida rada: Koja su prava radnika pri visokim temperaturama?

Prema podacima sa sajta Repuličkog hidrometeorološkog zavoda Srbije (RHZM), u celoj Srbiji se očekuju ekstremno visoke temperature, dok je cela Srbija na mapi meteo alarma, pod tamnožutom ili crvenom bojom.

Tamnožuti meteo alarm označava da je vreme opasno i da su prognozirane vremenske pojave koje mogu biti opasne po ljude i životinje. Kada je meteo alarm crven, to znači da je vreme vrlo opasno.

Prema podacima Međunarodne organizacije rada, predviđa se da će ogroman broj radnika biti izložen opasnostima u vezi sa klimatskim promenama.

U njihovom izveštaju se ukazuje da već postoji veliki uticaj na bezbednost i zdravlje radnika u svim regionima sveta.

Njihova procena je da će više od 2,4 milijarde radnika, od globalne radne snage od 3,4 milijarde, verovatno biti izloženo prekomernoj toploti u nekom trenutku tokom svog rada.

Taj udeo se, prema njihovoj računici, povećao sa 65,5 odsto na 70,9 odsto od 2000. godine.

U izveštaju se naglašava da se godišnje izgubi 18.970 života, dok je zabeležneo 22,87 miliona povreda na radu, koje se mogu pripisati preteranoj toploti.

Takođe, dodaje se da 26,2 miliona ljudi širom sveta živi sa hroničnom bolešću bubrega koja je povezana sa toplotnim stresom na radnom mestu. U izveštaju se navodi da su i brojna druga zdravstvena stanja radnika povezana sa klimatskim promenama, uključujući rak, kardiovaskularne bolesti, respiratorne bolesti, disfunkciju bubrega i stanja mentalnog zdravlja.

Koordinator Međunarodne organizacije rada za Srbiju Jovan Protić navodi da, nažalost, nemaju podatke za Srbiju jer ih niko nije ni tražio.

„U Srbiji nikad nismo imali potražnju da merimo uticaj klimatskih promena na temu bezbednosti i zdravlja na radu ili uopšte na radništvo, pa zbog toga nemamo te podatke“, kaže on.

Protić smatra da kada se tumači naš zakon, tu ne stoji eskplicitno da radnici moraju da budu zaštićeni od prekomernih toplota napolju.

Ipak to je, prema njegovim rečima, okolnost od koje poslodavac mora da štiti radnike.

„Ultimativna odgovornost za bezbednost na radu je na poslodavcu. I njegova je procena da li će da rizikuje da li će radnik da mu padne u nesvest ili da se nešto gore dogodi pa da zbog toga i on snosi posledice“, objašnjava Protić.

Šta piše u propisima i koliko oni štite radnike?

Uprava za bezbednost i zdravlje na radu izdala je ranije Smernice za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama.

U tom dokumentu piše da ekstremni toplotni događaji mogu izazvati značajne zdravstvene probleme kao što su toplotna iscrpljenost, toplotni udar i druge bolesti povezane sa toplotnim stresom.

Dodaje se da više temperature tokom dužeg vremenskog perioda, takođe, mogu povećati rizik od povreda usled umora, nedostatka koncentracije, donošenja loših odluka i drugih faktora. Može doći i do smanjenja produktivnosti.

Povećanje temperature, kako se navodi, može izazvati i povećan nivo stresa kod zaposlenih, uključujući zaposlene angažovane u hitnim službama i zaposlene na otvorenom koji moraju da rade po izmenjenom rasporedu kako bi izbegli periode sa visokim temperaturama.

U Smernicama se navodi da toplotni stres pogađa, pre svega, zaposlene na otvorenom, kao što su oni koji se bave poljoprivredom i koji rade na gradilištima.

„To je ozbiljan problem za veliki deo zaposlenih u poljoprivredi i drugih, kao što su oni koji su angažovani u građevinarstvu, na hitnim popravkama, u saobraćaju, turizmu i sportu. Temperature veće od 39 stepeni mogu dovesti do smrtnih slučajeva“, naglašeno je.

Međutim, prema navodima iz Smernica, ne postoji maksimalna procenjena temperatura pri kojoj radnici moraju da prekinu rad.

„Jedna temperatura koja prouzrokuje „zaustavljanje rada” ne može da uzme u obzir sve faktore koji rad po toploti čine opasnim, uključujući vlažnost, protok vazduha, fizički intenzitet, trajanje aktivnosti i da li su zaposleni fizički sposobni i aklimatizovani na date uslove“, pojašnjava se u dokumentu.

Umesto toga, kako se dodaje, poslodavci moraju da eliminišu ili minimiziraju rizike koliko je razumno izvodljivo.

„Ovo može uključivati otkazivanje ili pomeranje određenih radnih zadataka dok uslovi ne postanu hladniji. Rad treba da se obavlja na prijatnoj temperaturi koja odgovara radnom zadatku“, piše u Smernicama.

U ovom dokumentu navede su mere koje su poslodavci dužni da primenjuju pri radu na otvorenom na visokim temperaturama.

A to su, pre svega, organizacione mere, zatim tehničke, zdravstvene. Takođe, potrebna je promena režima rada, česta zamena zaposlenih, češće pauze, obezbeđivanje velikih količina vode i bezalkoholnih pića, obezbeđivanje prostora gde zaposleni mogu da budu zaštićeni od sunca i hladnoće, informisanje zaposlenih o opasnostima po zdravlje usled izlaganja visokim temperaturama, upoznavanje zaposlenih sa simptomima bolesti izazvanih visokim temperaturama i pružanje prve pomoći.

Predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u građevinarstvu Saša Torlaković za Danas ističe da su izdate Smernice dobre, ali da nisu obavezujuće.

„Svi poslodavci bi trebalo da se ponašaju u skladu sa tim smernicama. One nisu obavezujuće, ali su prilagođene ovim visokim temperaturama. Svaki poslodavac koji drži do svog posla i do radnika, pre svega, trebalo bi da ih se drži“, objašnjava on.

Torlaković smatra da svaki proslodavac treba toga da se pridržava jer čuva živote ljudi.

„Kada govorimo o ozbiljnim poslodavcima, koji imaju veći broj radnika i rade ozbiljne poduhvate, oni vode računa o tome i mahom su odgovorni. A oni koji samo jure profit i koji dovlače radnike iz inostranstva, Turke i Vijentamce, njih uglavnom baš briga“, ukazuje on.

Torlaković kaže da je najveći problem u toj „crnoj zoni“.

„Tu može samo inspekcija da reaguje i da izađe na terent i kontoroliše. Na gradilištima piše da je ulaz strogo zabranjen, ali negde uspemo da uđemo iako nemamo sindikat, nege neće da nas puste“, objašnjava on.

Naš sagovornik ukazuje da ima dosta radnika koji ne znaju koja prava i mogućnosti imaju.

„Mi godišnje imamo nekoliko treninga sa predstavnicima sindikata o tome, ali oni radnici koji su van svega toga, oni ne znaju koja prava imaju i šta mogu da urade u tim situacijama“, kaže Torlaković.

Ko kontroliše poslodavce i kolike su propisane kazne?

Iz Inspektorata za rad za Danas objašnjavaju da je poslodavac, shodno Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, dužan da Aktom o proceni rizika na radnom mestu u radnoj sredini uzme u obzir i rizike po zdravlje zaposlenih koji rade na otvorenom pri visokim temperaturama i da radna mesta na otvorenom prostoru tako uredi da zaposleni budu zaštićeni od nepovoljnih vremenskih prilika i imaju obezbeđenu prvu pomoć.

Inspekcija rada, prema njihovim rečima, vrši inspekcijske nadzore u skladu sa Planom inspekcijskih nadzora Inspektorata za rad za 2024. godinu, a takođe, organizuje i pojačane, vanredne inspekcijske nadzore na teritoriji cele Srbije.

„Takođe, i u slučaju da zaposleni prijave inspekciji rada da poslodavac nije preduzeo mere za njihov bezbedan i zdrav rad na otvorenom za vreme trajanja visokih spoljnih temperatura, inspektor rada izlazi na lice mesta, utvrđuje činjenično stanje i preduzima odgovarajuće mere iz domena nadležnosti inspekcije rada“, poručuju oni.

Kako dodaju, s obzirom na trenutne dnevne temperature, kao i da su za predstojeće dane prognozirane visoke temperature, inspekcija rada vrši pojačane inspekcijske nadzore na gradilištima.

„Poslodavci za vreme trajanja visokih dnevnih temperatura, iznad 36 stepeni, a naročito u periodu od 11 do 16 časova, ukoliko to dozvoljava proces rada, treba da organizuju rad na otvorenom na takav način da se izbegne obavljanje teških fizičkih poslova i izlaganje zaposlenih direktnom sunčevom zračenju, u skladu sa Preporukom, koju je donela Vlada Srbije“, naglašavaju iz Inspektorata za rad.

Ukoliko poslodavac ne obezbedi propisane preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu, Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu je propisana novčana kazna

„Tako za poslodavca sa svojstvom pravnog lica propisana je novčana kazna od milion i po do dva miliona dinara, za odgovorno lice u pravnom licu od 50.000 do 150.000 dinara, dok je za za preduzetnika propisana novčana kazna od 400.000 do 500.000 dinara“, navode oni.

Što se tiče zaposlenih, iz Inspektorata kažu da oni mogu da prijave inspekciji rada ukoliko poslodavac nije preduzeo mere za njihov bezbedan i zdrav rad na otvorenom za vreme trajanja visokih spoljnih temperatura, a da ta prijava može biti i anonimna.

„Inspekcija rada će odmah izvršiti inspekcijski nadzor, utvrdiće činjenično stanje i preduzeti odgovarajuće mere iz domena nadležnosti inspekcije rada“, poručuju oni.