„Ideja da se projekti ubrzaju delovala kao ekonomski dobro rešenje, sada to omogućava da se procedure zaobilaze“: Koliko su transparentne državne investicije?

Marko Milanović, specijalni savetnik u Fiskalnom savetu, ističe da se više od sedam odsto BDP-a izdvaja za javne investicije, što je oko pet milijardi evra svake godine, a da će taj iznos još više da raste.

„Sa jedne strane, iznos je ogroman, jer su jedino veći rashodi od javnih investicija plate i penzije. Najvažnije za građane, odnosno poreske obveznike je to što se prioriteti ulaganja ne objašnjavaju dovoljno, nedovoljno se zna o ukupnim cenama investicija, a struktura planova ostaje nepoznata. Osim toga, nemamo još uvek investicioni plan koji zakon predviđa da treba da postoji“, kaže on.

Specijalni savetnik u FS dodaje da se danas u odnosu na 2015. promenilo to što imamo tri puta veće investicije, ali da i dalje postoje institucionalni i sistemski problemi neefikasnosti.

„Država je našla nekoliko mehanizama da izbegne propise. Jedan način su bilatelarni, međudržavni, ugovori preko kojih se ugovara sve, od iznosa kredita do izvođača. Drugi je primena leks specijalisa. Takođe, zaobilaze se i pojedini zakonski akti koji definišu važne tačke koje projekat mora da prođe da bi dobio sredstva. Iako je ideja da se projekti ubrzaju delovala kao ekonomski dobro rešenje i neke od njih otkočila, sada isto to omogućava da se procedure zaobilaze i skoro svi veliki projekti se izuzimaju iz sistema“, upozorava Milanović.

On ukazuje i da je cena zaduživanja važna, te da su najjeftiniji investicioni krediti (od Evropske investicione banke ili Svetske banke) koji imaju rigorozne standarde u pogledu kontrole kvaliteta projekata i daju najniže kamatne stope.

„Sa druge strane su bilateralni ugovori, kineski krediti, azejberdžanski krediti, koji su nešto skuplji. Sada ulazimo u fazu kada se eksploatiše možda najskuplji način zaduživanja, a to je emisija obveznica. Recimo za Ekspo je emitovan prvi blok obveznica od 1,3 milijarde evra po stopi od sedam odsto. A postoje vesti i o kreditima kod poslovnih banaka. Recimo, dinarski kredit za Nacionalni stadion kod Poštanske štedionice (42 milijarde dinara), uz preko osam odsto kamate. To je još jedan razlog zašto sugerišemo na potrebu za oprezom“, kaže Milanović.

S tim u vezi, Bojana Šćepanović, državni sekretar u Ministarstvu pravde, podvlači da državni resursi predstavljaju temelj funkcionisanja zemlje, jer njihova racionalna i transparentna upotreba doprinosi stabilnosti i razvoju.

„Sa druge strane, njihovo rasipanje dovodi do značajnih gubitaka, a u isto vreme onemogućava investiranje u sektore koji su značajni za normalno funkcionisanje društva. Narušava i poverenje u institucije, doprinosi korupciji i time se onemogućava smanjenje siromaštva i programa javnih usluga u raznim ustanovama“, dodaje ona.

Šćepanović navodi i da je tokom prethodne godine Ministarstvo pravde pripremalo nacrt za borbu protiv korupcije za period od 2024. do 2028. sa pratećim akcionim planom.

„Radna grupa je imala 41 člana i identifikovala 13 rizičnih oblasti koje će biti predmet buduće nacionalne strategije. To su zdravstvo, obrazovanje, porezi, carine, lokalna samouprava, upravljanje javnim sektotom, građevinarstvo i prostorno planiranje, javne nabavke, privatizacija, javna preduzeća i druga pravna lica u državnom vlasništvu, policija, finansiranje političkih stranaka, javna tužilaštva, sudovi i policija“, kaže državni sekretar u Ministarstvu pravde.

Zato ističe da će smanjenje rizika od korupcije jasnijim regulativama i efikasnije kontrolisanim mehanizmima doprineti boljem nadzoru i upravljanju javnim resursima.

„Korupcija često rezultira rasipanjem javnih resursa, mere koje bi to suzbijale su da se unapredi normativni okvir radi sprečavanja i suzbijanja korupcije. Biće predviđena analiza zakona o javnim nabavkama, zakona o privatnom partnerstvu i koncesijama, zakon o finansiranju političkih aktivnosti, zakon o zdravetvenoj zaštiti, lobiranju, privatizaciji…“, poručuje ona.