„Banke će morati da istrpe plafoniranje“: Kakav efekat će imati ograničavanje kamatnih stopa na kredite, koje najavljuje NBS?

Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković nedavno je najavila da su u pripremi propisi o ograničavanju visine kamatnih stopa na stambene, potrošačke i gotovinske kredite.

Pored toga, prema njenoj najavi, biće ograničenja i na dozvoljeni i nedozvoljeni minus na tekućem računu građana.

„Ograničavanje visine kamatnih stopa je zajednički predlog Vlade Srbije, predsednika Srbije Aleksandra Vučića i NBS, koji svako u okviru svojih nadležnosti radi na očuvanju standarda građana Srbije“, poručila je Tabaković.

Ove novine trebalo bi da se nađu u Predlogu novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.

Kako iz NBS za Danas pojašnjavaju, po prvi put se uvodi ograničenje kamatnih stopa na kredite, kreditne kartice i dozvoljeno prekoračenje, a svrha ovih ograničenja je dvostruka.

„S jedne strane ona treba da spreče da se korisnicima naplaćuju previsoke kamatne stope, a s druge strane da vezivanjem maksimalne kamatne stope za kretanje prosečene ponderisane stope uz određeni dodatak, spreče nagli rast kamatnih stopa. Dodatno, ograničenjem i efektivne kamatne stope koja pokazuje ukupnu cenu kredita, banke se sprečavaju da eventualno zaobiđu ova ograničenja kroz rast određenih kreditnih naknada“, navode oni.

Za korisnike kredita ove novine će, prema njihovim rečima, imati pozitivne efekte.

„Kada je reč o korisnicima stambenih kredita, usvajanje ovih ograničenja će imati velike pozitivne posledice po njih, budući da je Odluka kojom su ograničene kamate kod ove vrste kredita sa promenljivom stopom privremeno, dok je zakonsko ograničenje trajnog karaktera. S druge strane, zahvaljujući toj odluci u prethodnih skoro godinu dana spuštena je prosečna ponderisana kamatna stopa na stambene kredite pa će to omogućiti da se ograničenje kod ove vrste kredita sprovede lakše i bez velikih oscilacija“, tvrde iz NBS.

Predviđeno ograničenje kamatnih stopa je, kako naglašavaju, značajno i kod gotovinskih kredita, kreditne kartice i dozvoljenog prekoračenja.

„To će sprečiti upravo ono što je zahtev Direktive EU, da se korisnicima naplaćuju previsoke kamate. I kod ovih ograničenja razmatra se vezivanje za prosečnu ponderisanu stopu, ali i za zakonsku zateznu kamatu na koju opet direktno utiče referentna stopa NBS. Tako će se omogućiti da referentna stopa brže i direktnije utiče na visinu kamatnih stopa kod ovih bankarskih proizvoda“, objašnjavaju oni.

Dekan Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić za Danas navodi da je ovo za sada samo najava, ali da nije nepoznata mera da se to zakonski reši.

„Ideja je da se pruži dodatna sigurnost korisnicima svih finansijskih usluga, najpre se tu radi o stambenim kreditima. Mnogi se pitaju šta kada istekne mera ograničenja oko kamate za stambene kredite, koja je privremenog karaktera do 31. decembra, a to niko ne može da im kaže“, objašnjava on.

Kako dodaje, NBS tek u tom trenutku može da vidi kakav će biti euribor i kakve su prognoze za sledeću godinu.

„Ovime bi mogao da se pruži jedan automatizam, dakle automatska reakcija u vidu zakona. Propiše se skala maksimalnih kamatnih stopa, to se zove ‘plafoniranje’ i to se koristi i kod drugih proizvoda i usluga“, pojašnjava naš sagovornik.

Država ima pravo, kada tako proceni, da se umeša malo u tržišni mehanizam, smatra Grubišić.

„Taj mehanizam nije uvek savršen i nekada može da dođe do većih anomalija na štetu privrede. Ovo je ideja da se pruži dodatna stabilnost, da se zna dokle može da ide promenjiva kamatna stopa ako rastu euribor ili belibor“, kaže on.

Treba pustiti promene kamatnih stopa, sve dok se ne dođe do te granice, navodi Grubišić.

„Čini mi se da je razumna mera da se to provuče kroz zakon. Da se ne bi građani stalno pitali da li će i šta će biti kada istekne privremena mera“, smatra on.

Grubišić naglašava da to utiče na tražnju za kreditima.

„Ideja je da ne padne tražnja zbog rizika i zbog neizvesnosti. Mnogi ljudi koji razmišljaju o kreditu dvoume se zbog toga što može na kraju godine da se ukine ta privremena mera i da im skoči kamata sa četiri na šest odsto. Ovako će imati neku sigurnost“, objašnjava on.

Kako dodaje, i za razumne bankare je ovo pretežno dobra vest.

„Pre svega zato što će tražnja za kreditima ostati dobra, ali svakako da će banke ponegde morati da pretrpe to plafoniranje. Neki bankari će to protumačiti kao negativno, ali ja ne bih to ocenio tako, jer pruža stabilnost“, kaže Grubišić.

Ovim povodom, uputili smo upit i Udruženju banaka Srbije koji za Danas nisu želeli da daju komentar.

Oni navode da će se oglasiti tek kada NBS, kao ovlašćeni predlagač, bude objavila nacrt ovog zakona.

Kako će ograničavanje kamatnih stopa uticati na građane?

Predsednik Udruženja potrošača Efektiva Dejan Gavrilović za Danas navodi da je svako ograničavanje kamatnih stopa, ako vodi ka tome da se one i smanje, dobro za sve korisnike kredita.

„Dobro je što će oni taj deo novca umesto da ga daju bankama, moći da iskoriste za druge stvari, možda da plate račune ili kupe nešto za sebe i slično“, smatra on.

Gavrilović podseća da su banke već visokoprofitabilne.

„Znamo da od pandemije virusa korona naovamo bankarski sektor beleži sve veće prihode. Zbog toga je ova najava dobrodošla i mi je pozdravljamo“, kaže on.

Gavrilović očekuje i da se kamatne stope usklade bar sa onima koje su u regionu.

„Mi smo objavili poređenje kamatnih stopa na stambene kredite u zemljama bivše Jugoslavije i došli smo do toga da se svuda kreću od četiri do pet odsto fiksno, a u Srbiji od šest i po ili sedam pa na više, uz tendenciju rasta“, navodi naš sagovornik.

Zato je, kako dodaje, u Srbiji neophodna intervencija koja bi dovela do toga da se kamatne stope svedu na neku realnu visinu.

Koje još novine bi doneo ovaj zakon?

Iz NBS izdvajaju još neke novine, kao što je predugovorno obaveštavanje, oglašavanje i uopšte informisanje koje treba da se podigne na još viši nivo.

„To treba da se uradi na način da se sa što manje dokumentacije, uz izbegavanje birokratskog jezika, na jasan i razumljiv način objasni korisniku da zaduživanje košta, da sa sobom nosi rizike, odnosno ekonomske posledice, kao i da mu se kroz određene savete date u dobroj veri pomogne da pronađe uslugu koja će najbolje da zadovolji njegove potrebe“, navode oni.

Kako dodaju, po prvi put se na finansijskom tržištu regulišu savetodavne usluge koje banka može da pruža svom klijentu, ali i usluga savetovanja o dugu koje treba da budu od koristi korisnicima sa problemom u otplati.

Zakon ide u korak sa digitalizacijom, tvrde iz NBS.

„To se radi na način što jasno propisuje da se ugovor o finansijskim uslugama može zaključiti u pisanoj formi i elektronskoj formi, a da se pored svojeručnog potpisa, odnosno kvalifikovanog elektronskog potpisa može koristiti i dvofaktorska autentifikacija do određene vrednosti ugovora. Osim toga, ugovor se svojeručno ne mora potpisati samo na papiru, već se to može učiniti i na tabletu ili nekom drugom sličnom uređaju, kao trajnom nosaču podataka“, otkrivaju oni.

Po prvi put se, kako naglašavaju, reguliše praksa vezivanja i objedinjavanja usluga.

„Banci se zabranjuje da davanje kredita uslovi obavezom korišćenja neke druge usluge, osim izuzetno, dok se s druge strane banci daje pravo da objedinjava usluge, primera radi da ponudi određeni paket koji je kao takav povoljniji nego kupovina usluga odvojeno, s tim da svaki korisnik mora imati mogućnost da usluge koristi i odvojeno, odnosno samo neku od usluga iz paketa“, pojašnjavaju oni.

Posebno poglavlje je, kako dodaju, posvećeno postupku po prigovoru i pritužbi.

„To je postupak u kojem je u prethodnih dvanaest godina NBS obeštetila ogroman broj korisnika. Sva dobra iskustva iz prakse implementirana su u ovaj zakon. Pored toga, za razliku od dosadašnjeg načina posredovanja koje je zasnovano na pravilima iz opšteg zakona o vansudskom rešavanju sporova, ovim zakonom se daju veća ovlašćenja medijatorima na način da mogu da iznose konkretne predloge za rešenje spornog odnosa“, navode iz NBS.