Igra titana oko Valjaonice bakra

Nikitović koji je predsednik Nadzornog odbora Valjaonice i jedan od dva direktora EPM-a, tvrdi da je tek u februaru ove godine saznao da EPM nije izmirio obaveze prema banci, dugovao je tromesečni iznos kamate po kreditu od tri miliona evra, ukupno oko 40.500 evra iako je na računu bilo novca za tu isplatu.

On je optužio Ćirića da je prikriveni vlasnik u EPM-u preko firmi Haramalka i Seba stara (ukupno 48 odsto udela) i da je namerno propustio rokove.

Inače, kredit je odobren kako bi EPM otkupio preostale akcije Valjaonice. Ugovor sa bankom u kojoj je direktorka Jelena Galić, supruga Nebojše Ćirića, sklopila je tadašnja direktorka EPM-a koja je kasnije podnela ostavku. Nikitović tvrdi kako nije znao da je tim ugovorom banka stavila zalogu na sve akcije zavisnog društva – Valjaonice, jer objašnjava da „nema poslovne logike kojom bi se opravdao teret na fabrici vrednoj 20 miliona evra zbog kredita od tri miliona“.

Istovremeno, približilo se i vreme za otplatu celokupnog duga i Nikitović je, pozivajući se na pandemiju i posledice koje je imala po rad kompanije, poslao banci 21. februara ove godine zahtev za reprogram kredita, na još godinu dana i sa predlogom da se kamatna stopa od šest spusti na pet procenta.

Međutim, banka je već sutradan proglasila potraživanje dospelim i istog dana prodala dug zajedno sa zalogama na akcije Valjaonice.

Potraživanje je otkupila firma Mega Waste Balkans, registrovana za sakupljanje neopasnog otpada, bez zaposlenih i prometa, sa gubitkom od dva miliona dinara u 2020.

Desetak dana kasnije, ta firma je promenila vlasnika – umesto izvesnog Vanje Gavrilovića preuzeo ju je Đorđe Jovanović i već 18. marta u privrednom registru bila je upisana zabeležba o postojanju zaloge na akcije Valjaonice.

Nedugo potom, Nikitović kaže da mu se obratio biznismen Nebojša Šaranović, vlasnik kiparske Kappa star limited. Kaže da mu je rekao kako je od Ćirića tokom juna otkupio 48 odsto akcija Haramalka i Seba stara u EPM-u kao i potraživanje po kreditu, čime je preuzeo zalogu na sve akcije Valjaonice. On je ponudio da otkupi Nikitovićev većinski paket, ali dogovor nije postignut.

Nikitović tvrdi da je „obezbedio novac za otkup potraživanja i uplatio ga preko takođe kiparskog Foverone holding limited, vlasnika Miroslava Aleksića“ ali Šaranović je, tvrdi, odbio da izda ispave o plaćanju koja je neophodna za skidanje zaloge.

Kaže i da mu je Šaranović pre dve večeri najavio kako će prodati akcije Valjaonice, vredne više od 20 miliona evra.

„Dao je nalog svojoj banci u Švajcarskoj da ne primi uplatu“, tvrdi on.

– Uvidom u poslovanje Valjaonice bakra konstatovana su brojna nenamenska trošenja koja nisu bila u funkciji unapređenja proizvodnje. Tako je samo po osnovu nepostojećih konsalting usluga godišnje isplaćivano preduzeću čiji je direktor Ćirić, u proseku, oko 800.000 evra godišnje. Ukidanjem ovih nepotrebnih i nepostojećih usluga ostvarili smo uštedu koja je omogućila 20 odsto veće zarade za 870 proizvodnih radnika. Drugim rečima, na štetu onih koji su tokom poslednjih godina najzaslužniji za ekonomski i finansijski oporavak, proizvodnih radnika, Ćirić je sam sebi isplaćivao milionske mesečne naknade za nepostojeće poslove i usluge, što će biti predmet krivične prijave protiv odgovornih lica – kaže za Danas Nikitović.

Ćirić negira optužbe i naglašava da je od 2014. učestvovao u radu EPM i Valjaonice zajedno sa Deskom Nikitovićem i timom ljudi koji su uspeli da prezaduženu kompaniju, pred bankrotom, dovedu do profitabilnosti, što obezbeđuje egzistenciju za preko 1.000 ljudi.

– Činjenica je to da je Nikitović od 2014. bio odgovorno i ovlašćenio lice u čitavoj grupaciji, konkretno predsednik Nadzornog odbora Valjaonice sa većinom svojih članova u tom telu. Ni jedna odluka nije mogla da bude doneta bez njegovog odobrenja jer je svako zaduživanje u upravljanje imovinom moralo, po Statutu, da prođe preko Nadzornog odbora. Takođe, on je jedan od dva direktora i jedini ovlašćeni na računu majka firme, kiparske EPM i to dominantan po osnovu vlasništva. Kako je moguće da se bilo kakva odluka donese bez njegovog znanja ako je sve vreme bio na čelu obe kompanije – pita Ćirić.

On kaže da mu sve liči na smišljenu medijsku kampanju čiji je cilj „pokrije“ sumnjive poteze Nikitovića na Kipru koje je povlačio bez konsultacija i saglasnosti drugog direktora a u suprotnosti su sa poslovnim interesima valjaonice, zbog čega su zaposleni jako uznemireni.

– Zbog toga je na Kipru podneta tužba, pretpostavljam i u Srbiji sa odštetnim zahtevom od preko dva miliona evra. Kako mi je rečenio, doneta je privremena mera koju je potvrdio i Vrhovni sud u toj zemlji, a kojom je Nikitoviću zabranjeno upravljanje imovinom ali postavlja se pitanje zašto je on kao direktor dodatno zadužio EPM za milionske iznose i stavio akcije Valjaonice pod zalogu u korist nepoznate kiparske firme. Zašto je to uradio? Ja to više nisam mogao da trpim i povukao sam se početkom juna, nisam hteo da učestvujem u tome. On je nedavno iz Valjaonice pokušao da izvuče tri miliona evra i da stavi neku zalogu, ali je generalni direktor odbio da potpiše takvu odluku. Nadzorni odbor u kiome ima većinu pokušao je da smeni direktora i rukovodstvo, ali su sva tri sindikata ustala i izvršenje takve odluke je sprečeno – kaže Ćirić i dodaje da ponašanje Nikitovića može da ugrozi poslovanje Valjaonice i egzistenciju preko 1.000 zaposlenih.

Ćirić tvrdi da su protiv Nikitovića podbnete tužbe na Kipru a veruje da će se proces premestiti i u Srbiju. Nikitović se za zaštitu obratio i predsedniku Aleksandru Vučiću, ali podneo je i prijavu Privrednom sudu u Beogradu sa predlogom da se odredi privremena mera kojom bi se do rešenja spora sprečila prodaja akcija trećim licima.

Na potralu suda najpre je bilo objavljeno da je privremena mera određena, ali je potom to „skinuto“ sa portala „Tok predmeta“ i umesto toga, objavljeno je rešenje kojim se od tuženog Šaranovića traži odgovor na tužbu. U Privrednom sudu, inače kažu da je skidanje obaveštenja sa portala „izuzetno teško“, a očekujemo da nam odgovore i šta se desilo u ovom slučaju.

Od banke dobili smo informaciju da su naša pitanja prosleđena nadležnoj službi, tako da očekujemo odgovor. A pitali smo da li je praksa da za odobreni kredit banka uzme zalogu sedam puta veću od vrednosti pozajmice, da se klijent ne obavestti da duguje za tromesečnu kamatu i da na predloženi reprogram ne dobije odgovor već se narednog dana proglasi kredit dospelim i istog dana proda potraživanje?

Uspešna firma

Od ove godine, kada sam preuzeo upravljanje Valjaonicom značajno je povećana proizvodnja i prodaja. Već početkom avgusta prodata je celokupna proizvodnja za tekuću godinu a 75 odsto namenjeno je izvozu u evropske zemlje, SAD, Kanadu, Rusiju i Bliski Istok. Očekivani prihod iz poslovanja iznosiće ove godine oko 200 miliona evra, od čega će 140 biti realizovano na ino tržištima. Pošto Valjaonica većinu sirovina nabavlja u zemlji, preko Zijin Bor, ove godine bićemo u grupi deset najvećih neto izvoznika u Srbiji – kaže Desko Nikitović.

Vlasništvo

Predsednik Nadzornog odbora u Valjaonici bakra Sevojno je Desko Nikitović kao predstavnik većinskog vlasnika a osim njega u tom organu je i Hranislav Ćirić (otac Nebojše Ćirića), Dobroslav Andrić, zatim od februara ove godine i Toplica Spasojević i Radovan Mitrašinović koji važe za Nikitovićeve „ljude“. Većinski vlasnik kiparskog Ist point metalsa je Miloš Nikitović (otac Deska Nikitovića), kao fizičko lice sa udelom od 52 odsto. Beogradski Haramalk i Seba star iz Stare Pazove imali su po 24 odsto udela. Obe firme osnovane su u junu 2018. sa ulogom od po 100 dinara, bez zaposlenih i gotovo bez ikakvog prometa. U obe firme osnivači su ostali na direktorskim pozicijama i posle 17. juna kada ih je, istovremeno, kupilo Privredno društvo za konsalting i menadžment Peritus partners u vlasništvu Bogosava i Nebojše Jankovića. Nikitović tvrdi da je prikriveni vlasnik obe firme Nebojša Ćirić.