Ikarbus živi od izdavanja prostora

Druga kineska firma, LGNEA (Landžu Guangdong enerdži automobile) već duže od godinu dana čeka da upiše svoj udeo u Ikarbusu od 59 odsto i počne da se ponaša kao većinski vlasnik, ali komplikovana procedura unapred pripremljenog plana reorganizacije (UPPR) to stalno odlaže. Prema ranijim dogovorima, ta kompanija koja je jedan od većih proizvođača baterija za električna vozila, bila je spremna da u Srbiji počne proizvodnju električnih autobusa.

– Privatizacija je i dalje u toku, dajem sve od sebe da to bude okončano do Nove godine. Kineska kompanija treba da uđe tada u posed jer je otkupila ključni dug, prema Banci Intezi koja je imala hipoteku na celokupnu imovinu Ikarbusa. Praktično je LGNEA otkupila hipoteku i čeka se usaglašavanje potraživanja sa oko 1.400 poverilaca – kaže za Danas direktor fabrike Aleksandar Vićentić.

On potvrđuje da se izdaje deo fabričkog prostora, ali objašnjava da od tog zakupa plaćaju troškove, struju, komunalije i nadoknade stručnim ljudima koji su angažovani na realizaciji UPPR-a.

– Ikarbus ima 30.000 kvadrata, pet firmi zakupilo je nešto manje od 2.000 a ostalo se ne može ni iznajmiti, u lošem je stanju. Ovde dve firme imaju svoje servise, među njima je u 400 kvadrata i ta koja ima ugovor sa Kinezima, dva zakupca su uzela magacinski prostor i sada nam je poslednji firma koja tu pravi trejlere. Ali, nije baš da radimo samo na realizaciji UPPR-a. Po dogovoru sa LGNEA napravili smo jednu samohodnu elektrošasiju, ona bi trebalo da se proizvodi u Ikarbusu, pre mesec i po dana smo je poslali u Kinu. Njihovi planovi jedno vreme su bili baš konkretni, sada su se nešto ućutali, izgleda da su u nekom karantinu i da korona i kod njih sada pravi problem. Sredili smo jedan njihov elektroautobus, to smo poslali u Mađarsku na homologaciju – kaže Vićentić.

Dodaje da je u halama svega dvadesetak radnika, plaćaju ih druge firme jer Ikarbus to ne može, a još je aktuelan dug prema penzionerima, kojima su primanja manja jer im nekoliko godina nisu uplaćivani doprinosi, ali tvrdi da će po zaključenju UPPR-a sve biti regulisano.

– Fabrika ne radi od oktobra 2019, od kada su po drugi put ušli u UPPR. Svi radnici, bilo ih je oko 250, uzeli su socijalni program osim njih 39 koji nisu imali uslove jer su to prethodno već koristili. Najavljivano je da će Kinezi da kupe Ikarbus, ali od toga još ništa, oni su samo otkupili deo kapitala koji je držala Banka Inteza. Sramota je da se to desilo firmi koja je nekada proizvodila toliko autobusa, istih kao što sada pravi Solis ili Hajger, koje je Grad Beograd kupio. Oni od istog proizvođača uzimaju šasiju, motor i sve drugo, sami jedino što sklapaju. To je mogao i Ikarbus – kaže za Danas Branko Milinović iz Samostalnog sindikata metalaca.

Za profesora Ekonomskog fakulteta Ljubodraga Savića, sadašnje stanje ove fabrike logičan je epilog 20-togodišnje agonije kroz koju prolaze preduzeća srpske industrije.

– Ikarbus je nekada bio veliko preduzeće sa izvanrednom proizvodnjom a onda je silom prilika dospelo tu gde je sada i sigurno je da neće ni doći neka kompanija u njegovom nekadašnjem rangu. Prepušten je sam sebi, kao i cela ta industrijska zona u Zemunu gde su se sada smestili veliki trgovački lanci. Tu više nema rešenja, samo se kupuje vreme i da se spasi šta može. Kada jednom preduzeće uđe u takvu vrstu problema, nema čarobnog štapića koji ga može izvući jer ono ostaje bez radnika, bez majstora, tržišta, upadne u dužnički problem, gubi tehnološku trku i više nije moguće da se uhvati korak – kaže Savić.

Ministarstvo privrede nije odgovorilo na pitanje Danasa zašto je izabran komplikovan model privatizacije kroz UPPR I kada se očekuje okončanje procedura.

Izgubljene nade

Za privatizaciju i uzdizanje Ikarbusa bilo je raznih ideja, ali na žalost, ni jedna nije bila uspešna. Prvo je sadašnji predsednik Srbije, 2014. najavljivao da će doći Mercedes, bili su i planovi sa finskim Patriotom oko proizvodnje vojnih vozila a do skoro se verovalo da će svoj doprinos dati i Grad Beograd, ako naruči najavljenih 100 autobusa od domaćeg proizvođača. To se, takođe nije desilo, Grad je kupio autobuse a tenderi po kojima je izvršena nabavka još su u zoni afera.