Ili fabrika, ili put na „određeno“ u EU

Ovako Halil Redežepi, koji više od sedam godina traži posao, objašnjava situaciju na tržištu rada u Bujanovcu. A dobro je zna jer je u međuvremenu radio kao konobar, zidar, vozač. Pokušao je da potraži i posao na Kosovu, ali je sve to bila priča „kratkog daha“.

– Pokušavamo da budemo korektni u zapošljavanju mladih, pre svega visokoobrazovanih ljudi, ali su naše najbolje namere sasvim limitirane. Ne možemo sve ljude zaposliti u javnom sektoru, dok se u privredi ništa godinama ne menja – komentariše Šaip Kamberi, čelnik lokalne samouprave u Bujanovcu.

U ovoj multietničkoj opštini na jugu Srbije uz administrativnu liniju sa KiM, u poslednje dve decenije nije otvoren nijedan industrijski objekat, koji bi bio kakva takva naznaka za određenu ekonomsku perspektivu za mlade Srbe, Albance i Rome.

– Zapošljavanje je opšti problem u našem gradu, i za muškarce i za žene. Ako ne radiš u državnoj instituciju koja se finansira iz budžeta, ti si na ulici. Mali biznis postoji, ali u začetku je i tu se mnogi ne snalaze, više je negativnih nego pozitivnih primera. Pokušavamo da se nađemo posao u drugim opštinama, ali kada se javite kao Albanka iz Bujanovca, teško ćete se zaposliti u Vranju ili Surdulici – kaže Avdi H., devojka koja kao diplomirana pravnica ne može da nađe posao u svojoj struci.

Radi kao šankerica u lokalnom kafiću čiji je vlasnik Srbin.

– Problemi sa zapošljavanjem mladih ne mogu se rešiti gomilanjem ljudi u javnom sektoru. Mi nemamo nijednu fabriku ili stranu investiciju da bi mogli da nešto obećamo mladima – ocena je koju možete čuti od predstavnika Srba u lokalnoj vlasti.

Na teritoriji opštine Bujanovac radi više kompanija, sa znatno smanjenim brojem uposlenika. Kompanije Nektar, Simpo, Bivoda, godinama nisu raspisali konkurs za nova radna mesta. Mladi ljudi svoju perspektivu traže u pokušajima da se zaposle na Kosovu, ili Severnoj Makedoniji.

– Ni na Kosovu ne postoji šansa da se zaposlimo mi sa juga Srbije, jer i sami u Prištini imaju problem sa zapošljavanjem ljudi. Slična situacija je i u Makedoniji, pa se svako snalazi na svoj način – priča Sinan Hasani, koji pokušava godinama da nađe posao van Bujanovca, grada u kome „nema svetla na kraju tunela“.

Lokalna samouprava godinama u saradnji sa Koordinacionim telom Vlade Srbije za jug Srbije pokušava da pokrene sa „mrtve tačke“ problem koji je suštinski važan za ovu opštinu koja predstavlja centar jugoistočne Srbije i često se navodi kao primer „multietničkog suživota“.

– Bez industrije, u našoj opštini za mlade nema perspektive. Ne možemo se oslanjati samo na pojedinačne inicijative, koje u biti ne mogu suštinski da promene ovo stanje. Imamo i sami velike probleme u aktuelnoj situaciji da opština funkcioniše – ukazuje Šaip Kamberi, predsednik Opštine Bujanovac iz Partije za demokratsko delovanje (PDD).

Kako precizira, bez konkretne podrške države oni sami ne mogu ništa da urade i naprave „konkretan pomak“ u oblasti zapošljavanja.

Bujanovac je multietnička sredina u kojoj nezaposlenost mladih ljudi podjednako pogađa sve nacionalne zajednice. Tu politika ne odlučuje na lokalu, već se radi o „odlučivanju na višem mestu“.

Tekst je deo projekta „Kako do posla za mlade i žene u Bujanovcu“, koji se sufinansira sredstvima opštine Bujanovac. Stavovi izneti u medijskom prilogu nužno ne odražavaju stavove organa koji sufinansira projekat.