Ilić: Teško je izračunati kolika je realna inflacija u Srbiji

Prema njegovim rečima, ona zavisi od strukture potrošnje i individualna je.

„Svaka država, i razvijenije i sređenije, verovatno 20 odsto svog BDP-a rade na bazi nekog preračunavanja, „naoštre“ oko i olovku. U Srbiji je to 30 ili 40 procenata. To se tačno izračuna srazmerno metodologiji koja se koristi, ali da li je to tačan podatak?

Na primer, na stan u kome živite a koji je vaš, država kalkuliše neku zamišljenu rentu i ona puta 12 meseci ulazi u BDP, bez obzira na to što vi nikome ništa ne plaćate. Zamislite broj stanova ili nekretnina koji postoji u Srbiji i sve to ulazi u BDP iako ne daju nijedan dinar.

Tako se računa kako bismo mogli da se poredimo s drugim zemljama gde se mnogo više nekretnina rentira i manje je vlasnika. Dolazite u poziciju da se novac nije obrtao, a 10 odsto BDP-a vam vuče neka zamišljena renta koja ne postoji.

Svi znamo da je prošle godine cena rente skočila zbog dolaska Rusa i sada ko od nas može da izračuna koliko je ta renta realno skočila? Pitanje je kako je u Nišu, u Brusu… To je jedan od razloga zašto nama BDP kao nije pao“, istakao je Ilić.

Prema nejgovim rečima, veoma je teško izračunati koliko realno iznosi inflacija.

„Ja neću da kažem da ljudi koji izračunavaju inflaciju imaju lošu nameru ili da nešto falsifikuju. Samo je pitanje kako ćeš ti doći do te računice i šta će ta računica tebi da pokaže. Ne možete da poredite inflaciju u Srbiji i u Evropskoj uniji kao što to neke moje kolege umeju da rade.

Nije to uvezena inflacija zbog cene energenata, kažu, nego smo joj i mi doprineli prevashodno zbog toga što je Vlada imala pogrešne mere u smislu davanja pomoći tokom kovida.

To stvarno nije bila dobra mera, naročito zato što je bila linearna, ali reći da je to uzrokovalo dodatnu inflaciju u Srbiji je potpuna budalaština.

Zato što u Evropi prosečan građanin EU troši na hranu 20–30 procenata, a u Srbiji troši 60 procenata. Struktura potrošnje je potpuno drugačija“, smatra ovaj ekonomista.

On ističe da je hrana proizvod bez obzira na to koliko se nama čini da je ona skupa.

„Kada se transportuje, proizvodi, distribuira – ta cena energenata i transporta mnogo opterećuje jeftine proizvode. Ukoliko bi vozili dijamante, ne bi vas zanimalo koliko košta transport, ali pošto vozite šleper koji košta 5.000 ili 10.000 evra – vas jako zanima koliko košta transport. Struktura potrošnje u EU na hranu je mala, shodno tome, i inflacija je manja, a kod nas je obrnut slučaj – objasnio je ovaj ekonomista.

Ilić je stava da Srbija nije dobro odreagovala kada se desila situacija s energentima.

On smatra da je još ranije trebalo da uvedemo akcize koje su obrnuto srazmerne u odnosu na kretanje cena energenata na svetskim berzama.

„U ceni goriva i energenata više od 50 odsto učestvuje država kroz akcize, porez na dodatu vrednost i druge takse, a manje od 50 odsto uzimaju distributeri i proizvođači. Vi biste uveli akcize koje će da se kreću tako da kada skoči cena nafte na berzama, vi spuštate akcizu odmah, a ne Vlada da donosi odluku.

To se radi po automatizmu. Kada se desi da cena energenata padne, vi podignete akcizu i tako imate stabilne cene energenata. Na srednji rok, kao što se sada desilo, doći ćete do toga da se praktično ti plusevi i minusi iznivelišu.

Sada su se manje-više cene energenata vratile na predratni nivo. Eventualni minus koji može da se pojavi može da se reši tako što će Ministarstvo finansija da emituje recimo akcizne obveznice koje će ako nema ko da ih otkupi, da ih otkupi Narodna banka Srbije. Naplaćivaće ih u onom momentu kada akcize krenu u suprotnom pravcu“, rekao je Ilić.

On kaže da ovaj potez nikako ne bi uticao na inflaciju u Srbiji.

„Imali bismo stabilne cene energeneta i shodno tome ne bismo pustili duha iz boce koji se zove „inflatorna očekivanja“. Shodno tome niko ne bi žurio da podigne cene jer mu je sve manje-više stabilno. Mi bismo imali neku inflaciju zbog drugih proizvoda koji se uvoze. Mi smo duboko uvozno zavisna zemlja, čak i poljoprivreda mora da uveze 30 do 40 odsto da bi se nešto proizvelo, isto kao i u IT sektoru. Nezavisno od toga inflacija bi bila daleko niža“, zaključuje ovaj ekonomista.