Privredni sud u Novom Sadu odbio je u prvostepenom postupku tužbu ATP Vojvodine i njenog bivšeg većinskog vlasnika Ilije Devića za naplatu štete u iznosu od 91 milion evra, nastale jer Grad nije ispunio svoj deo ugovora o izgradnji nove autobuske stanice, što je preduzeće i investitora odvelo u stečaj.
Iznos štete utvrđivali su po nalogu istog suda timovi veštaka, među kojima i stručnjaci Mašinskog i Saobraćajnog fakulteta.
U obrazloženju te presude, sudija Goran Crevar poziva se na stav Vrhovnog kasacionog suda koji je svojevremeno tvrdio da je ugovor između Grada Novog Sada i Devića ništav. Međutim, VKS je ipak dosudio odštetu ATP „Vojvodini“, bez novog veštačenja i značajno umanjenu, pa je samo za blokadu rada nove stanice odlučio da umesto 13 miliona, Grad treba da isplati četiri i to za period od marta 2007. do decembra 2011. Zahtev koji je po istom osnovu sada bio pred sudijom, odnosi se na period od decembra 2011. do februara 2013. a sadrži i procenjenu štetu od momenta nastajanja do podnošenja tužbe za servisni centar i saobraćajne linije. Uprkos tome što je naložio veštačenje i time uvećao troškove postupka, sudija nije prihvatio da je šteta naneta. „Sud je cenio navedeni nalaz, ali isti nije prihvatio, obzirom da je odbio tužbeni zahtev tužioca“, navodi sudija Crevar između ostalog u obrazloženju.
Sličnu presudu u ovom predmetu krajem 2013. godine doneo je i sudija Slobodan Sremčev. Ona je „pala“ na Privrednom apelacionom sudu i vraćena je na novo suđenje, a kako je Sremčev u međuvremenu unapređen za predsednika Privrednog suda, dodeljena je sudiji Crevaru.
Dević ukazuje da je jedan od apsurda iz obrazloženja novog postupajućeg sudije tvrdnja da iznos štete utvrđen u veštačenju koje je sud naložio nije realan, već da se radi o „optimističnom potraživanju tužioca i da se ta dobit nije mogla ostvariti“.
– Obzirom da se radi o iskusnim i profesionalnim sudijama mislim da bi odluke bile drugačije da se sudilo po zakonu i sopstvenoj savesti kako nalaže zakletva sudije, a ne po političkom nalogu. Ja samo tražim da se preduzeću ATP „Vojvodina“ i meni obezbedi zakonito i fer suđenje kako bi ostvarili prava garantovana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i Ustavom Srbije – kaže Dević i naglašava da je sud u ovom postupku, uz svu „gimnastiku“, propustio da utvrdi ko je kriv, iako je jasno da šteta postoji i za jedan period je već isplaćena.
On podseća da se i Evropska komisija izjasnila o ovom slučaju, svrstavajući ga među pet najvećih od 24 sporne privatizacije, a kao jedini u kome je oštećen investitor, a ne država. Ipak, nakon uvođenja stečaja i poništene privatizacije u kojoj su bile uplaćene četiri od ukupno šest rata, država je postala suvlasnik 42 odsto kapitala ATP „Vojvodina“, ističe Dević i kaže da je protiv pet sudija novosadskog Privrednog i Višeg suda podneo sam pritužbe Visokom savetu sudstva „jer organizovano učestvuju ne samo u otimanju privatnog kapitala nego i državne imovine“.
– Jedno od objašnjenja za ovakvo stanje je to što u ovom slučaju nije reč o stranom investitoru koji je došao sa of šor destinacije i pokupio državne subvencije, nego o domaćem kapitalu čije poreklo nije sporno. Međutim, po Novom Sadu se priča i o interesima određenih tajkunskih lobija, čiji je cilj da se plac ATP Vojvodine od šest hektara podeli na dva dela. Jedan bi, zajedno sa novoizgrađenim servisnim centrom EvoBus pripao susednoj parceli preduzeća „Južna Bačka“, koja je po navodima KRIK-a, u krajnjem vlasništvu ljudi bliskih samom vrhu vlasti, gde se inače i kreiraju sve odluke u Srbiji. Drugi deo sa autobuskom stanicom preuzeo bi Grad, poklonio ga javnom gradskom saobraćajnom preduzeću i kasnije prodao nekom od privilegovanih „privrednika“, a time bi istovremeno bila oslobođena još jedna atraktivna lokacija u centru Grada koja bi se mogla dobro unovčiti. Cilj koji je postavljen pred sudije je da presudama umanje i ignorišu štetu kako bi se time opravdala niska cena u novoj privatizaciji – objašnjava Dević i dodaje da kreatori te ideje imaju „mali problem“ sa činjenicom da ATP „Vojvodina“ i u stečaju i bez uključenja čitave investicije posluje sa dobiti pa neće biti lako da se opravda niska cena u prodaji, kao ni da se građanima objasni zašto bi novi potencijalni vlasnik mogao da dobije uslove iz ugovora koji sa prethodnim nije ispunjen.
Milionske štete
Pred novosadskim sudovima u različitim fazama je više odštetnih zahteva po ovim predmetima. Osim već presuđenog za štetu koja je izveštačena na 91 milion evra, sudi se i za iznos od 36, kao i za ličnu štetu u iznosu od 132 miliona evra. Sud ima posebnu ulogu po tužbi ATP Vojvodine za izvršenje ugovorne obaveze, gde je sudija zastao sa postupkom i čeka ishod po odštetnim zahtevima kako bi na osnovu njih na dogovoren način doneo presudu.
Umesto subvencija desetogodišnji sporovi
– Privrednik sam od 1974. godine, moj kapital ne potiče iz pljačkaških privatizacija a poznato je da sam nakon kupovine ATP Vojvodine u to preduzeće uložio 30 miliona evra, uz postojećih 300, zaposlio još 200 novih radnika, a po okončanju druge faze gradnje tu je trebalo da radi 1.200 zaposlenih. Iako je reč o najvećoj domaćoj investiciji, od države nisam dobio nikakvu subvenciju. Umesto da razvijam posao, već deset godina vodim sudske postupke jer novosadske vlasti, nakon što sam izgradio novu međunarodnu autobusku stanicu i specijalizovani servis, nisu ispoštovale ugovor koji je bio temelj započete investicije, nakon čega je preduzeće otišlo u stečaj – kaže Ilija Dević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
