Iluzija izbora: Na rafovima mnogo marki kafe, a u stvarnosti dve firme drže skoro sve (INFOGRAFIKA)

Uzimajući u obzir da je Komisija za zaštitu konkurencije 2021. godine, tokom postupka u kome je analizirala poslovanje pomenutih kompanija na našem tržištu, došla do zaključka da su usaglašavale poslovne strategije oko cena mlevene kafe, kao i da tržišni udeo obe kompanije na tržištu mlevene kafe od 2013. do 2020. nije padao ispod 80 odsto, postavlja se pitanje da li će izdati dozvolu da se kupoprodaja realizuje, i kako će to uticati na prodajne cene kafe u našoj zemlji.

Kako su za Danas rekli u Komisiji za zaštitu konkurancije, postupak ispitivanja povrede konkurencije protiv privrednih društava Atlantik grupe – Zagreb, Atlantik Brands – Beograd i Štraus adrijatik – Šimanovci još nije okončan, te u skladu sa praksom tela za zaštitu konkurencije, Komisija ne može da daje podatke o započetim ili potencijalnim predmetima.

S tim u vezi, dr Miloje Obradović, nekadašnji predsednik Komisije za zaštitu konkurencije, ističe da je ovaj slučaj posebno osetljiv jer iza sebe već ima pokretan postupak, koji, uz to, i dalje traje.

„Po onome što vidim posmatrajući tržište, smatram da je neophodno sprovesti ispitni postupak za pomenuti slučaj. Da sam predsednik komisije, detaljno bih analizirao tržište kafe. Ipak, Komisija olako pokreće a olako i zatvara postupke, pa se dešavaju koncentracije koje se odobravaju iz nerazjašnjenih okolnosti. Iz tog razloga smatram da mora profesionalnije nastupiti u ovom slučaju“, kaže Obradović.

On napominje da su detaljne analize posebno važne jer odluke Komisije posledično utiču i na kupce, odnosno, na uslove pod kojima će se formirati prodajne cene.

„Komisija ima značajan uticaj na visinu cena. Ako je konkurencija jaka, i ako nema dogovora i monopola, cene su niže. Primer su nam srpski proizvodi, kao što su mleko i ulje, koji su jeftiniji u Crnoj Gori nego u Srbiji. To signalizira da se nešto dešava – uticaj ima ili slaba konkurencija ili monopol. Ne može samo inflacija diktirati rast cena, već i Komisija koja kontoliše monopol, dogovor i kartele“, napominje naš sagovornik.

Pojašnjavajući proceduru dobijanja dozvole od Komisije za zaštitu konkurencije, Obradović kaže da ne bi trebalo da se desi situacija u kojoj bi Komisija odbila da odobri koncentraciju bez sprovođenja analize, ali da ipak ne bi isključio ni tu mogućnost.

„Komisija mora prikupiti svu dokumentaciju, kao i da za sve što nedostaje, traži dopunu. S tim u vezi, rok od mesec dana može biti produžen. Takođe, može ući u ispitni postupak ukoliko oceni da je situacija na tržištu takva da može dovesti do smanjenja konkurencije. U svakom slučaju, sve je u rukama Komisije. Može da se desi da odbaci, tj. da ne odobri, ali i da sprovede istražni postupak“, pojašnjava Obradović, dodajući da, s obzirom da su postupci već pokretani, neminovno treba odraditi analizu tržišta.

Iz Komisije poručuju za Danas da ova institucija ne može da prejudicira odluku bez postupka za odobrenje koncentracije, sprovedenog nakon njene potpune prijave. Odnosno, ne može doneti odluku pre dostavljanja svih neophodnih podataka za davanje ocene.

S druge strane, ekonomista Ivan Nikolić kaže za Danas da spajanje dve kompanije ne znači nužno i skok prodajnih cena kafe u marketima.

„Ne mora da znači da će nešto posebno da se desi sa cenama, ali se povećava rizik od toga da može doći do zloupotreba. Postoje neke oblasti poslovanja gde su aktuelni prirodni monopoli, ali to ne znači da je po difoltu loše. Ipak, kada je reč o proizvodima koji se uvoze, kao što je slučaj sa kafom kod nas, postizanje ovog nivoa koncentracije zaista povećava rizik od viših cena“, sugeriše Danasov sagovornik.

Kao i Obradović, Nikolić napominje da je i kontrola cena u velikoj meri sada u nadležnosti institucija, između ostalog, i Komisije za zaštitu konkurencije.

„Kada govorimo o trenutnoj inflaciji kod nas, ne možemo se pohvaliti bogzna kakvom konkurencijom u prehrambenom sektoru, jer ona bi u ovom trenutku trebalo da se ispolji u bržem smanjenju cena nego što je to slučaj. Što nas dalje dovodi do zaključka da je jednim delom problem u slabijoj konkurenciji među ponuđačima i ponudi, a drugim delom u prostoru za održavanje visokih marži i profita. Konkretno, kada je reč o kafi, do sada smo imali relativno zadovoljavajuće kretanje cena, jer je u jednom trenutku, posebno prošle godine, na svetskom tržištu došlo do enormnih cena sirove kafe, ali se to nije direktno odrazilo u maloprodaji u Srbiji“, objašnjava Nikolić.

Kada je reč o tržištu kafe u Hrvatskoj, u kojoj se i nalazi sedište Atlantik grupe, tamošnja Agencija za tržišno natjecanje pojašnjava za Danas da je dozvola neophodna firmama koje kumulativno premašuju zakonom utvrđene pragove ekonomske veličine, na svetskom i hrvatskom tržištu.

Drugim rečima, dozvolu moraju dobiti kompanije čiji ukupni godišnji konsolidovani prihod, svih preduzetnika učesnika koncentracije, iznosi najmanje jednu milijardu kuna, a ako najmanje jedan učesnik koncentracije ima sedište u Hrvatskoj.

Iluzija izbora
Na rafovima srpskih supermarketa prisutni su razni brendovi kafe: Grand, Don, Premija, Perla, Bonito, C kafa… Grafik u ovom tekstu otkriva iluziju izbora pred kojom se nalaze potrošači.

Iza svih navedenih brendova mlevene kafe nalaze se samo dve kompanije: Atlantik i Štraus (obeležene crvenom i plavom bojom) koje će ako Antimonopolska komisija prihvati predloženo spajanje, uskoro postati samo jedna. Tako će čitav grafik biti prekriven tek jednom bojom – crvenom.

Jedina oaza različitosti u ovom dvojcu koji preplavljuje srpsko trožište mlevene kafe je malo parče u centru slike koje predstavlja Jakobs i Franc kafu.

Odnos površina koje na rafovima supermarketa zajedno zauzimaju Atlantik i Štraus nasuprot svim ostalim brendovima najbolje ilustruje odnos snaga na tržištu kafe u Srbiji.