Ima li kriza samo dva dna

– Ne znam da li su u poslednjih 20 godina biznismeni iz regiona predložili ijedan zajednički projekat? Da li je bilo ijednog takvog projekta – upitao je Tadić, dobivši negativan odgovor od moderatora uvodnog panela skupa Bojana Raduna, direktora fabrike sokova Nektar.

Predsednik je istakao da se posle globalne krize države više ne mogu držati ekonomskih ideologija i modela koji su važili pre kraha i koji su sada dovedeni u pitanje, zapitavši se „koliko dna ima ova kriza“.

– Da li ima samo dva dna, prvo nastalo posle propasti Liman bradersa i drugo koje čini kriza evra ili postoji i treće dno? Kada se Ujedinjene nacije nalaze pred reformom i kada Međunarodni monetarni fond i Svetska banka očigledno menjaju svoje metodologije u odnosu na ranije godine i pitaju se kuda dalje, onda i male zemlje moraju takođe da traže nekonvencionalna rešenja. Male države, poput Srbije, Hrvatske i Slovenije su ranjive. Takvi sistemi ne mogu adekvatno i punom snagom da reaguju na krizu. Od kada je nastala kriza, investicije su smanjene. Načelo da je investicija u državne obveznice Sjedinjenih Američkih Država sigurna investicija, pala je u vodu nakon što je Standard i Purs smanjio rejting tih hartija. Ono što je sto godina važilo, više ne važi za nas – upozorio je Tadić, dodajući da širi sloj stanovništva možda neće u prvom ili drugom trenutku razumeti nekonvencionalne poteze države, ali da su oni neophodni i da će na kraju i stanovništvo morati da ih prihvati, kako bi mogli da budu realizovani.

Tadić je za loš odgovor na krizu na ovim prostorima okrivio „nedostatak ekonomske koordinacije“, ali je na isti način kritikovao i Ameriku, koja takođe „nije na vreme reagovala“ i za koju je pitanje da li su njene odluke bile dobre, odnosno da li su bile dobro implementirane, s obzirom na spor oporavak u svetu i mali rast.

– Ni velike zemlje nemaju odgovor – naglasio je Tadić.

On se, međutim, i pored problema u evrozoni ipak založio za nastavak evrointegracija Srbije, ocenivši da u ovom momentu bolja alternativa jednostavno ne postoji.

– Nemam iluzije da je Evropa oblast raja i svelek, ali je najbolja opcija koju imamo. Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Džozef Stiglic smatra da sada nije vreme za ulazak u Evropsku uniju i naročito u evrozonu, ali, da li postoji alternativa? Stav Stiglica proističe iz izuzetnih ekonomskih slabosti EU. Međutim, dok ne bude boljeg modela, treba se držati postojećeg – podvukao je Tadić, koji je napomenuo i nedavno lansiranu ideju o povezivanju u Evroaziji, dodavši da treba razmišljati o projektima nastalim posle krize.

Predsednik Srbije je međutim, glavni akcenat stavio na pitanje regionalne ekonomske saradnje, podvukavši da se privrede zemalja bivše SFRJ naslanjaju jedna na drugu. On je u tom smislu kao naročitu mogućnost predložio saradnju u oblasti namenske industrije i poljoprivrede, kao i u železnici, ocenivši da bi železnicu trebalo dovesti do brzine vozova od 160 kilometara na čas.

– Potpuno su neiskorišćeni i bioenergetski resursi, umesto kojih se oslanjamo na neizvesne projekte poput Nabuka i Južnog potoka i na svim tržištima nastupamo posebno umesto zajednički. Srbija ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, ali ne može da proizvede dovoljno voća ni za potrebe glavnog grada te države, Moskve. Srbija, Hrvatska i Slovenija zajedno možda i mogu – istakao je Tadić, dodajući da saradnju koja bi to omogućila treba da ostvare upravo privrednici.

Predsednik Slovenije Danilo Tirk, koji takođe prisustvuje samitu, rekao je da se slaže sa Tadićem da postoji potreba za umirivanjem situacije u regionu, a kao primer saradnje među zemljama naveo železnički projekat Kargo 10. On je naveo da trgovinska razmena Slovenije i Srbije iznosi 927 miliona evra i da raste, zbog čega očekuje da će ove godine dostići milijardu evra.

– Slovenija ima određeni suficit u toj razmeni, ali mi shvatamo da trgovinski debalans, bilo suficit ili deficit nije dugoročno dobar – naglasio je Tirk. Predsednik Slovenije je ocenio da je potrebno da se u obe države primenjuje princip nediskriminacije investitora, zatim princip dvosmernosti, „zbog čega smo zainteresovani za investicije iz drugih zemalja“, kao i primena zajedničkih projekata.

Tirk: Nepoverenje generalno, ne samo prema Srbiji

Odgovarajući na pitanje o otvorenosti slovenačkog tržišta za investicije iz Srbije, Tirk je priznao da Slovenija „nije zemlja sa velikom otvorenošću prema stranim ulaganjima“, ali je to pripisao generalnom nepoverenju, odnosno „konzervativnosti“ prema investitorima koja vlada u toj zemlji, i koja kako kaže nije usmerena isključivo prema Srbiji.

– To moramo da smanjimo. Slovenačke investicije u Srbiju iznose 1,5 milijardi evra, dok su ulaganja u suprotnom smeru jako mala. Ulazak Nektara na naše tržište je jako dobra prilika za jačanje poverenja u tom smislu – naglasio je Tirk, govoreći o nedavnoj transakciji kojom je Nektar postao vlasnik slovenačkog Fruktala. To je, kako je istaknuto, jedna od samo dve srpske investicije u Sloveniju (druga je Komtrejdova kupovina Hermes Softlaba iz Ljubljane).

Sa svoje strane, Radun je rekao da njegova kompanija nije naišla ni na kakve prepreke prilikom kupovine Fruktala i napomenuo da su sada srpske kompanije MK komerc i Farmakom zainteresovane za akvizicije u slovenačko Žito i Cinkarnu Celje.