Ima li spasa srpskom stočarstvu?

Ovo je pre svega posledica ogromnog rasta cena poljoprivrednih proizvoda koji se koriste u stočnoj ishrani, kukuruza i soje, ali i zbog toga što cene mleka ne prate rast troškova.

Stočari okupljeni oko Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije prošle nedelje požalili su se državi na ozbiljne probleme u ovom poslu zbog koji od početka godine beleže pad proizvodnje, prodaje i izvoza.

Spoljnotrgovinska razmena stočarskih proizvoda je u spoljnotrgovinskom minusu od 51 milion evra u prvoj polovini 2021. godine.

Uvoz mleka i mlečnih proizvoda za šest meseci iznosi 51,9 miliona evra, a izvoz 39,3 miliona evra. Vrednost uvoza svinjskog mesa od januara do juna ove godine bila je 20,6 miliona, dok je izvoz iznosio 1,2 miliona evra,

Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo kaže za Danas da je pored pandemije koja traje skoro dve godine, ove godine stočare pogodila i suša kao i cena kukuruza, sojine sačme i suncokretove sačme.

“Cena hrane čini 70 odsto cene koštanja u kilogramu mesa. Početkom godine imali smo pad potrošnje mesa, restorani i turistički objekti nisu radili. Malo se to popravilo od juna do avgusta i zbog slabijih pandemijskih mera i manje širenja virusa, ali stočarstvo je več 2020. primilo udarac i sada je trenutak da vidimo kako dalje”, ocenjuje Budimović.

Iako je uvoz svinjetine veći od izvoza, uvoz u prvih šest meseci ove godine je za oko 30 odsto manji nego u istom periodu prošle godine, objašnjava on, dodajući da je početkom godine bila jako niska cena svinja i da su se klaničari onda okrenuli domaćoj proizvodnji umesto uvozu.

“Sada cene rastu, ali nemojte misliti da su farmeri, proizvođači na dobitku. Ovo samo smanjuje gubitke”, poručuje on.

Budimović je istakao i da su na sastanku bili i predstavnici iz Ministarstva poljoprivrede koji će preneti poruke stočara.

“Mi ćemo zaključke sa ovog sastanka pretočiti u inicijative PKS-a i poslaćemo Ministarstvu, a posle ćemo videti šta će biti”, kaže on.

Prema njegovim rečima farmeri i mlekare treba da pregovaraju o povećanju cene mleka, a što se tiče države, Budimović kaže da je izašla sa predlogom da se subvencija poveća sa sedam na 10 dinara po litru mleka.

Treba dogovoriti sa mlekarama da se usklađuju cene mleka svake godine za neki manji iznos. Da je prethodnih pet godina povećavana cena za dva dinara godišnje sada bi cena bila znatno povoljnija”, kaže on.

Na sastanku je iznet zahtev od strane udruženja proizvođača mleka Srbije da otkupna cena mleka uključujući subvenciju bude 54 dinara. Sada je litra mleka u otkupu oko 37 dinara.

Iako je pandemija prošle, a dobrim delom i ove godine pogodila stočare, njihovi problemi traju bar dve ili tri decenije i mnogo su dublji od trenutnih cenovnih makaza.

Prema rečima agroekonomiste Milana Prostrana poslednje dve decenije stočni fond se smanjuje za 1,2 do 1,7 odsto godišnje.

“U odnosu na popis poljoprivrede 2012. godine broj goveda je pao sa dva miliona na oko 800.000, a broj svinja sa oko 4,3 mkliona na nešto preko tri miliona. Pad je i u živinarstvu, ali je tamo kratak rok reprodukcije pa se brzo i obnovi. Tako da nije stočarstvo u krizi u 2020. i 2021. godini nego još od devedesetih prošlog veka”, podseća Prostran.

Kao glavne fundamentalne razloge za pad u stočarstvu Prostran ističe smanjenje tržišta, kako domaćeg, pošto je potrošnja mesa od 65 kilograma po osobi godinje sa početka 90-ih pala na 35 kilograma 2000. godine, a sada je negde oko 50 kilograma, tako i inostranog gde su razvijene zemlje došle do saturacije tržišta.

“U EU kojoj težimo u poljoprivrednoj proizvodnji 30 odsto je biljna, a 70 odsto stočarska. Kod nas je obrnuto. Trebaće mnogo pameti i novca da se biljna proizvodnja vrednuje kroz stočarsku. Poljoprivredni budžet EU je trećina ukupnog budžeta, u Srbiji je ispod pet odsto. Kada bi poljoprivredni budžet odgovarao udelu poljoprivrede u BDP-u on bi iznosio milijardu evra, a iznosi oko 400 miliona. Mnogo me brine uvoz i da se u nekom trenutku ne zaključi kako je domaća proizvodnja neisplativa”, upozorava Prostran dodajući da od 19. veka postoje svinjski ciklusi koji kažu “kada cena kukuruza raste prodaj krmače, a kada pada cena kukuruza obnavljaj osnovno stado”.

“Ako cene kukuruza ostanu ovolike još ne znam kako će stočari na zelenu granu”, zaključuje on.

Vojislav Stanković, agroekonomista podseća da je stočarstvo kapitalno intenzivna delatnost koja zahteva mnogo investicija i gde nema ni praznika ni odmora.

“Mi imamo kvalitetnu stočnu hranu, imamo dobru klimu, ali problem je što su kombinati koji su bili temelj proizvodnje uništeni. Na svom vrhuncu stočarstvo je funkcionisalo tako što su individualna gazdinstva uzgajala stoku za kombinate koji su im obezbeđivali savete, veterinarsku negu, kvalitetan pomladak za tov i stočnu hranu. Danas su glavni subjekti mesna industrija koja gleda kako će domaću proizvodnju nadomestiti uvozom često i manje kvalitetnih životinja”, objašnjava Stanković koji ističe da je na kratak rok nemoguče obnoviti izgubljenu proizvodnju.