Ima li Srbija dovoljno dobre i stručne kadrove u poljoprivredi?

Tada se postavilo pitanje da li je problem sa obrazovanjem koji studenti u poljoprivrednoj struci dobijaju na domaćim visokoškolskim ustanovama ili je do države koja je omogućila uslove njima, ali i ostalim tek svršenim diplomcima da dobiju posao i steknu preko potrebno iskustvo.

„Nemamo dobre agronome, iako imate 5.000 nezaposlenih. Ako ima neko u ovoj sali da ih nađe, neka mi kaže. Tražim deset agronoma sa platom od 2.000 dolara da idu u Ukrajinu. Neće. Nema ih. MK Grupa nema problem sa novcem da uloži u jabuke, da uložimo u paradajz. Imamo problem jer nemamo kadrove koji će da implementiraju to što mi već sve znamo. Ko god u ovoj sali nađe ljude koji će da naprave paradajz o kom smo pričali, slobodno neka ih predloži. Neka da ime i prezime – neka dođe da radi. A ne ‘završio sam fakultet, doneo sam diplomu’. Neka pokaže gde je radio i šta je uspeo dosad“, rekao je Kostić pre nekoliko dana na okruglom stolu o ekonomskim i socijalnim posledicama prodaje poljoprivrednih preduzeća i zemljišta u Srbiji.

Odgovor na pitanja kakav kadar školuju naši fakulteti i da li su Kostićeve ocene o nedostatku kvalitetnih agronoma tačne, pokušali smo da dobijemo od dekana Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i Novom Sadu, ali oni nisu želeli da komentarišu.

S druge strane, inženjer poljoprivrede i bivši ministar poljoprivrede u Vladi Srbije Goran Živkov kaže za naš list da nema ni jedan razlog da ne veruje Miodragu Kostiću kada kaže da ne može da nađe dobre agronome.

– Dobar agronom se ne postaje završetkom fakulteta, pogotovo ne našeg, dobar agronom se stvara – napominje Živkov.

Međutim, agroekonomski analitičar Miladin Ševarlić kaže za Danas da ni Kostić nije postao agrobiznismen odmah posle fakulteta, i da je ključni problem loša agrarna politika zemlje, koja je dozvolila da trenutno imamo tri puta više nezaposlenih u poljoprivrednoj i veterinarskoj struci.

– Trenutno ima 5.513 nezaposlenih u poljoprivrednoj i veterinarskoj struci, od toga 46 doktora nauka. Ukupno zaposlenih u poljoprivrednim kompanijama, zemljoradničkim zadrugama, administrativnom sektoru u ovoj oblasti, u opštinskim uprava, Upravi za agrarna plaćanja ima manje od 1.500 – kaže Ševarlić.

On kaže kako u Srbiji trenutno ima 628.000 poljoprivrednih gazdinstava, koji su na grbači 260 savetnika.

– Sve ovo je posledica katastrofalne agrarne politike ove države. NJeni kreatori ne shvataju da je ovo 21. vek. U isto vreme imamo primer Slovenije u kojoj ima 57.000 gazdinstava, a 380 savetnika. Država ovde sprovodi tihu eutanaziju porodičnih poljoprivrednih gazdinstava. Ako se gleda broj stručnjaka koji Srbija ima u odnosu na količinu poljoprivrednog zemljišta tu takođe zaostajemo za susednim državama. Tako ih je kod nas za četiri do šest puta manje nego u Hrvatskoj i osam do 12 puta manje nego u Sloveniji – ističe naš sagovornik.

Ševarlić napominje kako je veliki problem i katastrofalno nizak agrarni budžet od nekih 250 miliona evra.

– Srbija je jedina zemlja u Evropi koja ne daje poljoprivrednicima regres za dizel gorivo. Za jedan hektar zasada rataru je potrebno 4.000 litara goriva na godišnjem nivou, a samo na akcize i PDV po hektaru u budžet uplati 300 evra godišnje – naglašava Ševarlić.

On kaže da je od 1991. u Srbiji ugašeno 400.000 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, što je 1.000 sela sa po 400 domaćinstava i pita se za koga država prazni ta sela.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u poljoprivrednoj struci je trenutno 3.030 nezaposlenih, najviše diplomiranih inženjera poljoprivrede, inženjera za proizvodnju bilja i prehrambene tehnologije. S druge strane, na sajtu poslovi.infostud trenutno je aktuelno svega šest oglasa u kojima se traži diplomirani inženjer poljoprivrede i to po jedan u Beogradu, Beloj Crkvi, Zaječaru, Sokobanji, Subotici i Irigu.

Tehnolozi povrtarstva čekaju posao 10 godina

Tehnolozi stočarstva i tehnolozi za navodnjavanje zemljišta čekaju na posao u Srbiji u proseku duže od pet godina, dok tehnolozi povrtarstva u proseku na birou čekaju nešto malo manje od 10 godina, pokazuju podaci NSZ. Za manje od godinu dana posao u poljoprivrednoj struci uspevaju da pronađu jedino organizatori posla u biljnoj proizvodnji, kao i proizvođači bilja, nerazvrstani stočari i živinari, diplomirani inženjeri za ribarstvo, te tehnolozi proizvodnje peciva, hleba i testenina, kojih je sve ukupno trenutno na evidenciji NSZ svega osmoro.