Ima prostora za još veći kreditni rast

Gospodine Mihajloviću, Vi ste ujedno predsednik Upravnog odbora Udruženja banaka Srbije i predsednik Izvršnog odbora Vojvođanske banke. Kako po Vašem mišljenju bankarski sektor može doprineti jačem ekonomskom rastu Srbije?

Ekonomski pokazatelji ukazuju na stabilan privredni rast u Srbiji, pri čemu očekujem da se i ove i naredne godine zadrži sličan tempo rasta od skoro četiri odsto.

Kroz ubrzavanje procesa digitalizacije i primenu inovacija i novih tehnologija u svim industrijama, Srbija može ubrzati svoj dalji privredni uspon. Rast BDP-a od 4,4 odsto je takođe viši od očekivanog, najpre zahvaljujući dvocifrenom rastu investicija i potrošnje, uz nastavak rasta izvoza uprkos usporavanju zone evra.

Bankarski sektor beleži pozitivne rezultate uz rast aktive i rast profitabilnosti, ali vidimo da je privredni rast Srbije bio veći nego rast kredita u bankarskom sektoru, tako da ima prostora za jačom kreditnom podrškom.

Primera radi, u Srbiji ukupna bankarska aktiva čini 72,5 odsto BDP-a, a krediti čine 45 odsto, dok je prosečna penetracija aktive na tržištu Centralne i Istočne Evrope na nivou od 96 odsto, što nam govori da u Srbiji, uz Rumuniju i Bugarsku, postoji najveći prostor za daljim rastom u tom aspektu.

Smatram da su banke kao komercijalne finansijske institucije profitno orijentisane, ali da istovremeno moraju podržavati rast ekonomije. Najveći prostor vidim u jačem finansiranju za mikro, mala i srednja preduzeća, s obzirom da ovaj segment čini 99,5 odsto od ukupnog broja kompanija, zapošljava 65 odsto svih zaposlenih, ali ipak kreira skromnih 32 odsto BDP-a.

Za to nam je potrebna podrška države kroz garancijske šeme, koje se mogu postaviti po uzoru na sistem osiguranja depozita fizičkih lica u bankama koji već postoji. Za klijente to znači da možemo odobriti bolje uslove kreditiranja koji se odnose na niže kamatne stope, manja sredstva obezbeđenja, duže rokove dospeća ili kombinaciju ovih elemenata.

Koji su po Vama najveći izazovi na tom putu?

Kao veće izazove pomenuo bih nekoliko na finansijskom tržištu: digitalizaciju, konsolidaciju, dinarizaciju i inovaciju biznis modela banaka.

Dosta se priča o digitalizaciji i konsolidaciji koje zapravo ubrzano menjaju tradicionalne biznis modele banaka. Od pomenutih, jedan od najvećih izazova je veći plasman kredita ka privredi u dinarima.

Ohrabrujući podatak je da kreditiranje privrede raste, od čega je čak 60 odsto od svih novih odobrenih kredita prošle godine bilo za mikro segment i mala i srednja preduzeća.

Trenutno je dinarizacija u ovom segmentu na nivou od 14,6 odsto, ali to je nedovoljno ako uporedimo sa segmentom fizičkih lica gde iznosi 53,2 odsto. Na nivou celog sektora mi moramo podržati dinarizaciju kroz finansiranje i pozajmljivanje u lokalnoj valuti na tržištu kapitala.

Tekuća godina će biti vrlo dinamična i za Vašu banku i za celo tržište. Kakva su očekivanja i planovi?

Na putu smo da uspešno okončamo integraciju Vojvođanske banke i OTP banke Srbija, koje posluju u okviru OTP grupe, i time mogu se pohvaliti da predvodimo talas konsolidacije na tržištu.

Vojvođanska banka je ostvarila sveukupan najbolji rezultat za poslednjih deset godina uz najveću zabeleženu profitabilnost iz redovnog poslovanja. Kao poseban uspeh izdvojio bih povećanje tržišnog učešća u svim segmentima poslovanja, a imajući u vidu fokus svih zaposlenih na integraciji banaka.

Usmerenost na klijenta, posvećenost zajednici u kojoj poslujemo, uz povećanje kreditiranja atraktivnih domaćih poslovnih segmenata i praćenju tehnoloških promena i rastućim zahtevima klijenata, ostaju ključni pravci delovanja u strategiji za naredni period.