Impresivni razvoj centralnoevropske "četvorke"

p { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }p.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }p.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }p.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Zahvaljujući dinamičnom priključivanju razvijenijim privredama, obrazovanoj radnoj snazi, zdravijem bankarskom sektoru, manjem javnom i privatnom dugu, privrede „četvorke“ nastavljaju da se razvijaju brže nego one u Zapadnoj Evropi. Region V4 obuhvata 534.000 kvadratnih kilometara a nastanjuje ga oko 65 miliona ljudi. Kao jedan entitet, V4 predstavlja petu najveću privredu u Evropi i 12. na svetskoj rang-listi, čiji je prosečan bruto domaći proizvod, meren paritetom kupovne moći (PPP), u 2013. iznosio 25.797 dolara.

Najveću privredu unutar V4 ima Poljska, čiji BDP premašuje milijardu dolara, a sa prosekom od 26.402 dolara po stanovniku (Poljska broji više od 38,5 miliona stanovnika) zauzima 23. poziciju na svetskoj lestvici. Privreda Poljske je šesta u EU i jedna od onih koje se najbrže razvijaju. Zanimljiv je podatak da je pre početka globalne finansijske krize 2008. godine, prosečna stopa rasta premašivala tri odsto, pa je zahvaljujući tome Poljska bila jedina članica EU koja je izbegla recesiju. Glavne grane privrede su rudarstvo, mašinska industrija (automobili, autobusi, brodogradnja), metalurgija, hemijska, elektro, tekstilna i prehrambena industrija. Rast beleže i sektori visokih i informatičkih tehnologija, uz svesrdnu podršku investitora poput Gugla, Tošibe, Dela, DŽeneral elektrika, Laki Goldstara i Šarpa.

Češka je, mereno prosečnim bruto domaćim proizvodom od 32.622 dolara, najrazvijenija država u Višegradskoj grupi. Privreda ove države je druga po veličini u grupaciji, a prema BDP od 343.931 milijardi dolara, 50. u svetu. Zajednička država Čeha i Slovaka je pre Drugog svetskog rata bila jedna od najrazvijenijih u svetu. Posle 1989. Češka je doživela uspešnu transformaciju u slobodnu tržišnu privredu. Danas je Češka, prema rang-listi Svetske banke, svrstana u red 30 najrazvijenijih zemalja u svetu. Glavni privredni sektori su hemijska industrija, mašinstvo, prerada hrane, metalurgija i topioničarska industrija. Takođe su značajne oblasti energetike, građevinarstva i potrošnje.

Mađarska privreda je treća po veličini u V4, sa BDP koji je Međunarodni monetarni fond procenio za 2015. na oko 255,2 milijarde dolara i dohotkom po glavi stanovnika od 25.895 dolara, što je svrstava na 57. mesto u svetu. Mađarska je bila jedna od razvijenijih zemalja nekadašnjeg Istočnog bloka, a nakon 1989. privukla je oko 18 milijardi dolara direktnih stranih investicija, ili više od jedne trećine ukupnih ulaganja realizovanih u zemljama Centralne i Istočne Evrope, uključujući i bivši Sovjetski Savez. Samo kompanije iz Sjedinjenih Američkih Država uložile su u Mađarskoj oko šest milijardi dolara. Reč je o industrijsko-poljoprivrednoj zemlji, sa nešto manje od 10 miliona stanovnika, čija je privreda bazirana na automobilskoj industriji, elektronici, ITC tehnologijama, prehrambenoj i građevinskoj industriji, a sve više i na sektoru usluga i obnovljivih izvora energije. Od velikih proizvođača automobila na tržištu Mađarske prisutni su Audi, Mercedes, DŽeneral motors i Suzuki, ali i niz kompanija proizvođača delova za automobilsku industriju, Apolo tajers, Bridžston, Kontinental i Hankuk. Od predstavnika IT industrije treba istaći Majkrosoft, IBM i Orakl.

Najmanja po broju stanovnika (5,5 miliona) – Slovačka, ima BDP od 158,4 milijarde dolara (70. na svetskoj rang-listi) a u V4 ima drugi najveći per kapita dohodak od 29.209 dolara. Od kraja 1990-ih privreda Slovačke ubrzano raste, što je privuklo značajne SDI. Danas je Slovačka savremena industrijska država koja je 2009, kao jedina država unutar V4, usvojila evro kao zvaničnu valutu. Za slovačku privredu je od velikog značaja automobilska industrija po kojoj je sve poznatija. Veliki proizvođači automobila Folksvagen, Pežo-Sitroen, KIA (toj grupi će se 2018. pridružiti i Jaguar-Lend Rover) imaju fabrike u Slovačkoj. Važna je i elektronska industrija u kojoj su zastupljeni, među ostalima, Soni i Samsung. Važno mesto na privrednoj mapi zauzimaju industrija metala, rudarstvo, građevinarstvo i prerada hrane. Države V4 se i dalje smatraju privlačnim za SDI, budući da imaju značajne mogućnosti za privredni rast kao članice EU, povoljno poslovno okruženje i sve viši životni standard stanovništva. Procenjuje se da su najprivlačniji sektori za ulaganja: prerada, nauka i istraživanje, kao i sektor usluga.

Intenzivna spoljnotrgovinska razmena

Prema podacima koje je Danas dobio u ambasadama tih država, robna razmena među članicama V4 je intenzivna, ali dominantnu poziciju, kako u izvozu, tako i uvozu, ima tržište Nemačke. Za 11 meseci 2015. najveću razmenu, od 41,2 milijarde evra, sa ostalim članicama V4 ostvarila je Češka, kojoj je najznačajniji partner bila Slovačka (17,76 milijardi evra), Poljska je zauzela drugo mesto (16,85 milijardi), a Mađarska deseto. Robna razmena Poljske sa susednim članicama ove grupacije premašila je 31,5 milijardi evra. Poljskoj je Češka bila treće najznačajnije izvozno tržište, a sedmo uvozno. Mađarskoj je Slovačka bila najznačajniji trgovinski partner budući da se, prema podacima za prošlogodišnjih 10 meseci, nalazila na petoj poziciji po ostvarenom uvozu, a na trećoj po izvozu. Poljska je bila četvrto po značaju uvozno, a deveto izvozno tržište, dok je Češka bila sedmi partner u obe stavke. Ukupna razmena Mađarske sa ostalim članicama V4 iznosila je 20 milijardi evra. Spoljnotrgovinska razmena Slovačke u posmatranom periodu premašila je 97,2 milijarde evra, ali je najveći partner te države, sa udelom od 19 odsto, bila Nemačka, dok su zemlje V4 učestvovale sa 23 procenta. Najznačajniji spoljnotrgovinski partner u V4 bila je Češka, sa kojom je ostvarena razmena od 14,1 milijardu evra. Na drugom mestu našla se Poljska sa osam milijardi evra.