Indeks Dau Džons ponovo na iskušenju

Indeks Dau Džons, samo za jedan dan zabeležio je nagli pad od oko 350 poena, posle još jednog u nizu skokova cene sirove nafte, koja je konačno premašila granicu od 140 dolara po barelu. Ovaj pad je drugi po veličini u istoriji, a jedini veći pad takođe je povezan sa cenama nafte i desio se 5. februara ove godine, kada je Dau Džons indeks pao za čak 370 poena tokom samo jednog dana. Visoke cene energenata, negativno utiču na sve aspekte tržišta. Mi se danas nalazimo usred oluje loših vesti. Pritom nijedna od vesti o cenama nafte nije iznenađujuća, ali je iznenađujuća magnituda reakcije na te vesti“, izjavio je za CNN Art Hogan, glavni analitičar kompanije Džefris end Kompani.

Pale akcije Dženeral motorsa

Dženeral motors je prvi reagovao na najnoviji skok cena nafte – vrednost akcija te kompanije pala je za 11 odsto i spustila se na najniži nivo u prethodne 33 godine, tako da će ovaj udar još više pojačati pritisak da se što pre u masovnu proizvodnju puste modeli automobila koji ne zavise od nafte. Na listi onih čija je vrednost akcija pala našle su se i moćne finansijske institucije Goldman Saks, Morgan Stenli, Meril Linč. Čak su i velike IT kompanije poput Orakla ili Blekberija, osetno izgubile na vrednosti svojih akcija, upravo zbog očekivanja da će platežna moć biti dodatno oslabljena zbog novih, znatno viših cena energenata.

Najnoviji povod za skok cena nafte je podjednako na nivou apsurda, kao i prethodni, samo što ovoga puta nije pukla cev u nekoj zabiti u Nigeriji, nije zabeležen štrajk u nekoj od rafinerija u Engleskoj, niti je neko zaboravio da namaže dovoljno antikoroziva na naftovodu sa Aljaske, ovoga puta je Libija, članica OPEK, iziritirana odlukom američkog Kongresa da tuži OPEK sudu, zapretila da će u potpunosti prekinuti proizvodnju za svetsko tržište. Istog dana, cena barela nafte skočila je na 140,39 dolara. Da stvar bude još gora, jedan neimenovani zvaničnik OPEK, izjavio je da već tokom ovog leta cena nafte može dostići nivo od 170 dolara po barelu. OPEK je postao vruća tema američke predizborne kampanje, a imidž te organizacije u SAD, počinje da se graniči sa popularnošću Al Kaide u Teksasu, ukratko, svi se utrkuju u teškim rečima, a američko javno mnjenje počinje da doživljava uvoznu naftu kao proizvod koji dolazi od neprijatelja. Džon Mekejn, republikanski kandidat za predsednika, izjavio je da nafta predstavlja jedan od glavnih izvora finansiranja američkih neprijatelja, i da će mu cilj biti da SAD „skine“ sa uvozne nafte, makar i tako što će ponuditi nagradu od 300 miliona dolara onome ko unapredi tehnologiju automobila koji se pokreću na struju. To više nije samo pitanje država poput Venecuele ili Irana, čije je neprijateljstvo prema SAD nesporno, sve više se čak i zemlje poput Saudijske Arabije, stavljaju u sličan kontekst. U takvoj klimi, odmazda Libije kao članice OPEK-a, može biti samo prva u nizu, sa posledicama koje su podjednako nepredvidive i opasne, za sve narode sveta. Cena nafte brzo napreduje ka magičnoj granici od 200 dolara po barelu, a zvaničnici OPEK već za ovo leto najavljuju skok od čak 30 dolara, do nivoa od 170 dolara po barelu.
Kakve će posledice izazvati ovakvo kretanje cene crnog zlata? Najpre, cene avio karata će rasti, dok će broj pilota koji će biti otpušteni porasti, samo ove nedelje tri najveće avio kompanije u SAD otpustile su nekoliko stotina pilota, zbog smanjenja broja letova. Osim toga, poskupljenje javnog i taksi prevoza, regionalnog i međunarodnog transporta roba, vršiće dodatni pritisak na državne, ali i kućne budžete širom sveta. Čak i države poput Kine ili Indije, koje veštački održavaju niske cene nafte, primorane su da te cene povećaju, što u izuzetno siromašnim delovima tih zemalja već sada izaziva ozbiljne ekonomske probleme, koji se graniče sa egzistencijalnim.