Najlošiji rezultat od 2012. godine: Srbija ponovo ostvarila pad Indeksa percepcije korupcije

TS je na današnjem panelu predstavila rezultate Indeksa percepcije korupcije (CPI) za 2024, poređenje sa ranijim godinama i drugim državama, kao i glavne probleme i prioritete za borbu protiv korupcije u Srbiji za 2025.

Izvršna direktorka TS Bojana Medenica kazala je da se Srbija i dalje smatra zemljom u kojoj je korupcija izuzetno raširena, jer joj je indeks ispod 50.

Ovakav rezultat smešta nas osam poena ispod svetskog proseka koji i u 2024. godini iznosi 43,21 poen, ispod proseka Evrope gde je prosek 56 i 27 poena iza proseka Evropske unije (EU) gde iznosi 62.

U regionu je najbolje plasirana Slovenija (60), Hrvatska (47), Rumunija i Crna Gora (46). Iza nas je samo Bosna i Hercegovina sa indeksom 33.

Među susednim zemljama, najveći napredak je ostvarila Albanija sa kojom je Srbija pre dve godine delila mesto, a sada je napredovala pet poena i sada beleži 42.

Najbolje rangirane zemlje u svetu su Danska sa indeksom 90, Finska sa indeksom 88 i Singapur sa indeksom 84. Za njima slede Novi Zeland, Luksemburg, Norveška i Švajcarska.

S druge strane, na dnu liste nalaze se Južni Sudan sa skorom osam, Somalija sa ocenom devet i Venecuela sa indeksom 10.

Globalno posmatrano, ovaj indeks otkriva da dve trećine zemalja (67 odsto) ima ocenu ispod 50 i da u poslednjih 12 godina čak 100 zemalja beleži stagnaciju, 47 je u padu, dok je napredak zabeležen samo u 32 zemlje.

Više od 80 odsto svetske populacije živi u zemljama u kojima je indeks percepcije korupcije ispod globalnog proseka od 43.

Od 2023. najviše je napredovao Oman sa 12 indeksih poena, a percepcija se pogoršala u Eritreji za osam i Malti, Slovačkoj, Meksiku, Libiji, Egiptu za pet poena.

Ako uzmemo period od poslednjih deset godina, nazadovanje su ostvarile Malta za 14, SAD za 11, Poljska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Mađarska za deset indeksnih poena, a najviše su napredovali Selšeli za 17 poena.

Region sa najviše bodova je Zapadna Evropa (64), a najniže ocene imaju Supsaharska Afrika (33) i Istočna Evropa i Centralna Afrika (35).

Programski direktor TS Nemanja Nenadić smatra da se među studentskim zahtevima nalazi i jedan koji je bitan sa stanovišta korupcije, a to je objavljivanje svih dokumenata koji se odnose na jedan konkretan infrastrukturni projekat, kao i zahtevi koji se tiču generalne odgovornosti i transparentnosti.

Zanimljiva je, kako dodaje, činjenica da je objavljen veliki broj dokumenata, svaki put uz tvrdnju da je objavljeno sve.

„Ono što je u celoj toj priči izostalo kao adekvatna reakcija od strane Vlade je promena prakse“, istakao je Nenadić misleći na nedovoljnu transparentnost i pri samom odabiru ugovornih strana i partnera države, ali i u vezi sa realizacijom tih ugovora.

On se osvrnuo i na najavu Vučića da će biti veliki broj postupaka u vezi sa padom nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu do kraja marta, ali poručuje da predsednik nije nadležan da se bavi takvim pitanjima i krivičnim istragama.

„Sve i da su izašli nadležni javni tužioci da pričaju o tome, jer to bi značilo da oni ili policija ili neko treći ima u fiokama materijala za krivično gonjenje, a da to krivično gonjenje iz nekog razloga nije preduzimano“, ukazao je Nenadić.

Iako je priča o korupciji više nego ikad dospela u žižu javnosti nakon tragedije u Novom Sadu, TS smatra da jedan pojedinačni događaj ne može značajno da utiče na CPI, ali se može odraziti na percepciju građana kada se rade istraživanja javnog mnjenja.

Koji su razlozi za loš rezultat?

Iz TS su naveli da ne mogu pouzdano znati šta je uticalo na opredeljenje ispitanika prilikom ocenjivanja, ali su izneli svoje viđenje toga.

Glavni problemi su to što borba protiv korupcije, realno, nije bila prioritet ni izvršne ni zakonodavne vlasti do sad i za to postoje mnogobrojni dokazi.

Tužioci ne ispituju proaktivno slučajeve korupcije, čak ni onda kada ima dovoljno materijala za to, na primer kada istraživački novinari objave tekstove u kojima se nalaze dokazi.

Za Srbiju bi bilo najbolje rešenje da EU prati da li postoji bilo koji slučaj korupcije u koji su uključeni visoki zvaničnici, a da nije rešen.

Na kraju navode i nastavak prakse da se krše postojeća antikorupcijska pravila kod upravljanja javnim preduzećima i javnom upravom, činjenicu da javni resursi i dalje nisu zaštićeni i to što se proces odlučivanja se ne odvija u onim institucijama koje su za to nadležne.

Preporuke za poboljšanje

„Kao merilo uspešnosti realizacije ciljeva Strategije za borbu protiv korupcije koja je usvojena prošle godine odabran je upravo Indeks percepcije korupcije, tako da imamo neko merilo koje ne zavisi od vlasti“, pohvalio je Nenadić.

Pored EU, imamo preporuke i od drugih međunarodnih institucija, poput GREKO-a i ODIHR-a, a to su proaktivnost tužilaštva, funkcionisanje institucija, transparentnost procesa ugovaranja i donošenja odluka uopšte.

„Kada je reč o političkoj korupciji i njenom sprečavanju nije bilo značajnih promena u odnosu na prethodnu godinu, iako su neke od njih morale da se dese u kontekstu preporuka ODHIR-a i GREKO-a“, kaže on.

Agencija za sprečavanje korupcije postupa samo po prijavama, a ne postupa po službenoj dužnosti.

„Mi odavno preporučujemo da Zakon o utvrđivanju porekla imovine i porezu sagledaju njegovi efekti, naročito u kontekstu uvođenja krivičnog dela nezakonitog bogaćenja“, poručili su.

Dodaje se i da Vlada treba da objavljuje sve dokumente u otvorenom formatu, kao i da Slovenija već više od 20 godina ima portal na kojem svako može da vidi gde je i kome otišao svaki potrošen evro i za koju namenu.

Takođe je potrebno objavljivati više podataka o radu javnih preduzeća, a posebno o javnim nabavkama koji su „bolna tačka čak i kada se primenjuje zakon“.

U ceo proces treba da se uključi i Komisija za zaštitu konkurencije.

„Nije uvek situacija takva da službenici za javne nabavke nešto nameste, nekad se i firme koje dolaze na tender međusobno dogovore i onda dobijete ponudu od konzorcijuma pet ili deset firmi umesto da se međusobno nameću“, apelovao je Nenadić.

Više informacija je potrebno i o infrastrukturnim projektima. Reformskom agendom koju je Srbija usvojila kako bi dobila podršku iz Plana razvoja EU postavlja se i zadatak da se prekine sa praksom izuzimanja nabavki kroz posebne zakone.

„Ako pogledate pažljivije, sitnim slovima videćete da je predviđeno da se ukine praksa donošenja posebnih zakona 2027. godine, odnosno posle Ekspa“, napomenuo je Nenadić.

„Za početak, da se zna na osnovu čega se donose odluke, a ne da se kaže kako se projekti sprovode u okviru programa „Skok u budućnost – Srbija 2027“, a kada smo se obratili Vladi dobili smo i zvaničan odgovor da taj program ne postoji“, zaključili su iz TS.

Šta je Indeks percepcije korupcije?

Indeks percepcije korupcije (CPI) predstavlja najznačajnije rangiranje zemalja po percepciji korupcije u javnom sektoru. Ovo istraživanje već više od dve decenije predstavlja vodeća antikorupcijska organizacija na globalnom nivou Transparency International.

Važno je napomenuti da CPI ne predstavlja statistiku presuda, krivičnih prijava i optužnica, ne meri broj usvojenih zakona, niti broj slučajeva sitne korupcije sa kojima se susreću građani. Transparency International, na osnovu svoje metodologije, sačinjava „agregatni indeks“ koji predstavlja mišljenje ili utisak koji o korumpiranosti državnih funkcionera i javnih službenika imaju oni koji sa njima posluju ili koji o tome savetuju poslovne ljude, vlade i međunarodne institucije.

Autorka je polaznica Danasove škole novinarstva.

Projekat „Danasova škola novinarstva je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. 

​Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.